- Nada Matić Novinarka Blic Biznisa
Pitanje primene pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji neretko ima negativnu konotaciju jer nestručno korišćenje ugrožava plodove koje svakodnevno konzumiramo, pa je organska proizvodnja postala imperativ. Međutim, biljke se ipak mogu zaštiti na bezbedan način, a to pokazuje projekat InnovaPhage, koji je odobren od strane Fonda za nauku Republike Srbije, u okviru projektnog ciklusa Prizma. U realizaciji projekta učestvuju istraživači iz Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu u Beogradu i Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Dr Katarina Gašić, naučni savetnik u Institutu za zaštitu bilja i životnu sredinu i rukovodilac InnovaPhage projekta, objašnjava za “Blic Biznis” kako to funkcioniše i koje su koristi ovakvog pristupa za poljoprivredu, ali i za širu društvenu zajednicu.
Sama sintagma “ekološki pesticidi” je vrlo zanimljiva jer spaja dve suprotnosti. Zato naša sagovornica pojašnjava kako je moguće objediniti ekologiju i sredstva za zaštitu biljaka.
*Možete li nam objasniti koncept ekoloških pesticida? Otkud ideja za to i kako se primenjuje Vaš projekat u praksi?
– Jedan od najvećih izazova savremene poljoprivrede predstavlja zaštita biljaka od bolesti koje umanjuju prinos i skraćuju im životni vek. Zaštita se često oslanja na primenu pesticida koji mogu biti štetni za čoveka i životnu sredinu. Prekomerna upotreba pesticida utiče na zdravlje ljudi i može prouzrokovati niz različitih posledica. Pri nestručnom rukovanju, njihovi ostaci zagađuju vodu, zemljište i utiču na biodiverzitet. U slučaju kada su bolesti biljaka prouzrokovane patogenim bakterijama, situacija je još komplikovanija. Primena antibiotika u zaštiti bilja u Srbiji nije dozvoljena, a od hemijskih preparata izbor se svodi na vrlo mali broj aktivnih supstanci. Zbog svega navedenog, u svetu, a i kod nas, intenzivno se radi na razvoju novih strategija zaštite bilja, najpre u oblasti biološke kontrole i primeni ekološko prihvatljivih biopesticida, koji svojim delovanjem neće narušavati druge delove ekosistema.
– Imajući u vidu da je voćarska proizvodnja u Srbiji izuzetno zastupljena, a da uzgoj jabučastog voća u pojedinim regionima zemlje predstavlja primarnu proizvodnju, kroz realizaciju projekta InnovaPhage, i upotrebu bioloških agenasa, doprinećemo kontroli jednog od najozbiljnijih oboljenja – bakteriozne plamenjače jabučastih voćaka.
*Koji je osnovni cilj Vašeg projekta koji je odobren od strane Fonda za nauku Republike Srbije?
– Osnovni cilj InnovaPhage projekta je razvoj efikasnog, ekološki prihvatljivog i pristupačnog tretmana za biološku zaštitu jabučastog voća od bakteriozne plamenjače korišćenjem bakteriofaga – prirodnih neprijatelja bakterije Erwinia amylovora, koja prouzrokuje bakterioznu plamenjaču.
*Možete li nam to pojasniti?
– Bakteriofagi su virusi, rasprostranjeni u našem okruženju i za razliku od antibiotika i pesticida, usko su specifični za određenu vrstu bakterije, što omogućava eliminaciju ciljanog štetnog organizma bez ugrožavanja korisnih bakterija. Kako bi se povećala njihova efikasnost u kontroli bakteriozne plamenjače, proučavaće se mogućnost formulisanja bakteriofaga sa bezbednim supstancama, kako bi se obezbedila njihova duža postojanost u spoljašnjoj sredini. Jedan od ciljeva projekta je i proučavanje potpuno novog modela primene bakteriofaga korišćenjem insekata vektora.
Foto: Ustupljene fotografije
*Na koji način on poboljšava poljoprivrednu proizvodnju voća?
– Na kraju realizacije InnovaPhage projekta očekujemo da ćemo imati kolekciju efikasnih i bezbednih bakteriofaga koji će, zahvaljujući razvijenoj zaštitnoj formulaciji, biti dovoljno dugo postojani na biljkama kako bi obezbedili adekvatnu zaštitu od bakteriozne plamenjače, a da jedinstveni koncept primene na voćke bude optimizovan za primenu u praksi. Na taj način obezbediće se visoki prinosi u proizvodnji, kao i bolji kvalitet plodova.
*Kako to utiče na širu zajednicu?
– Prenos znanja o interakcijama između biljaka i mikroba važan je za širu društvenu zajednicu, da razume kako se biljke mogu proizvoditi i zaštititi od patogena ekološki prihvatljivim i bezbednim biopesticidima. Nakon pandemije COVID-a biće interesantno predstaviti javnom mnjenju mogućnost korišćenja virusa u borbi protiv patogenih bakterija. Razvoj ekološki prihvatljivog i inovativnog tretmana biljaka biopesticidima trebalo bi da smanji jaz između nauke i društva i ojača poverenje između naučnika, proizvođača voća i potrošača kao dela šire javnosti, što se čini kao izuzetno osetljivo pitanje savremenog društva.
– Korišćenje prirodnih mehanizama zaštite od patogenih bakterija, na inovativan način, smanjiće se uticaj na životnu sredinu i korisne organizme, smanjiće se ugljenični otisak i potrošnja fosilnih goriva za pokretanje mehanizacije i smanjiće se upotreba vode za tretiranje biljaka kao strateškog prirodnog resursa, čime se na neposredan način daje doprinos ne samo zaštiti bilja već i očuvanju životne sredine i vitalnih resursa neophodnih za opstanak šire zajednice – zaključila je naša sagovornica.