Cene goriva rastu u regionu! U najvećem problemu vozači iz ove dve zemlje kroz koje Srbi voze: Ovo je detaljan cenovnik

Cene goriva u regionu beleže nove oscilacije, pod uticajem globalnih kretanja na tržištu nafte i poskupljenja. Trenutni podaci pokazuju da je prosečna cena dizela i benzina u zemljama regiona u poslednjih nekoliko nedelja značajno porasla, a posebno su pogođeni vozači u Grčkoj i Crnoj Gori.

U Hrvatskoj se Eurosuper 95 prodaje po oko jedan 1,43 evra po litru, dok dizel košta 1,45 evra. U Crnoj Gori, nakon najava o nestašici goriva, cene su skočile na 1,55 evra za benzin i 1,51 evro za dizel.

U Bosni i Hercegovini dizel se toči po prosečno 1,31 evro, dok benzin stoji oko 1,35 evra.

U Severnoj Makedoniji Eurosuper 95 košta 1,21 evro, dizel 1,15 evra, dok autoplin stoji devetnaest centi manje, odnosno 96 centi po litru.

Najskuplje gorivo u regionu je u Grčkoj, gde se benzin Euro‑95 toči po ceni od oko 1,85 evra po litru, što predstavlja povećanje od gotovo sedam procenata u poslednjih mesec dana.

Cene goriva u Srbiji

Od 6. marta na pumpama u Srbiji litar evro dizela koštati 203 dinara, a litar benzina evropremijum BMB biće 184 dinara.

Nove cene goriva važiće do petka, 13. marta. U odnosu na prošlu nedelju, cene su skuplje za po tri dinara.

Rastu cene sirove nafte

Stručnjaci ističu da su ove promene direktno povezane sa rastom cena sirove nafte na globalnom tržištu. Tenzije na Bliskom istoku, uključujući smanjenje proizvodnje i potencijalne poremećaje u snabdevanju, podstakle su skok cene Brent sirove nafte, a taj rast se odmah prenosi na potrošače u Evropi i regionu. Viša cena nafte ne utiče samo na cenu goriva na pumpama, već i na troškove transporta i logistike, što dodatno opterećuje budžete domaćinstava i poslovanje preduzeća.

Lokalni faktori takođe igraju značajnu ulogu. Porezi, akcize i regulatorne politike utiču na konačne cene goriva, pa iako je benzin u Grčkoj među najskupljima u Evropi, vozači u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini i dalje plaćaju relativno povoljne cene u poređenju sa susedima.

Za vozače i privredu u regionu ovo znači da je planiranje troškova putovanja i svakodnevne potrošnje goriva sve važnije. Analitičari upozoravaju da bi dalji geopolitički konflikti mogli dodatno destabilizovati cene, a u takvom scenariju države sa nižim cenama mogu zabeležiti veće prilive vozača koji traže povoljnije gorivo.

Rampa na izvoz nafte iz Srbije

Vlada Srbije donela je odluku o privremenoj zabrani izvoza nafte i naftnih derivata kako bi se osiguralo stabilno snabdevanje domaćeg tržišta u jeku energetske krize. Dok odluka o „rampi“ na izvoz traje, podaci pokazuju da je Srbija tokom prošle godine bila značajan izvoznik u regionu, ali i na neke veoma udaljene destinacije.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku i Privredne komore Srbije za 2025. godinu, Bosna i Hercegovina je ubedljivo najveći kupac srpskog goriva, na koji odlazi čak 41 odsto ukupnog izvoza derivata.

Među pet najvećih uvoznika nalaze se još Bugarska sa 94.170 tona, Crna Gora sa 49.870 tona, Mađarska sa 42.745 tona i Hrvatska sa 18.016 tona. Pored zemalja u okruženju, naši derivati stigli su i do Ujedinjenih Arapskih Emirata, vrednosti izvoza 1,8 miliona dolara, Kine sa 1,4 miliona dolara i Sjedinjenih Američkih Država sa 814.000 dolara. Među deset najvećih uvoznika nalaze se još Rumunija, Severna Makedonija, Turska, Holandija i Nemačka.

Ukupan izvoz nafte i naftnih derivata u 2025. godini iznosio je 430,2 miliona dolara, što je za 13,6 procenata manje nego godinu dana ranije. S druge strane, Srbija je i dalje visoko zavisna od uvoza, koji je u istom periodu iznosio 2,29 milijardi dolara, odnosno čak pet puta više od izvoza.