- Promo
Ovogodišnje izdanje je posvećeno legendarnom voditelju Pipou Baudou i seća se još jednog velikana, dirigenta orkestra Đuzepea Vesikija
Na sceni se smenjuju generacije izvođača, a posebna pažnja data je emotivnim trenucima, atmosferi i značaju muzike
„È Sanremo, è Sanremo“ – slogan koji prati čuveni italijanski festival kancone, odavno je prerastao taj sada već arhaičan opis. Ipak „kancona“ je zadržana u nazivu baš iz razloga kako bi Sanremo festival ostao u kontaktu sa svojim korenima.
Tokom dvehiljaditih mnogo se toga u izrazu promenilo. Italija je dolazila i odlazila sa takmičenja za Eurosong, ali je tek povratkom Sanrema na nivo koji svojim konceptom zaslužuje, ponovo postala respektabilna. I nije u pitanju samo italijanski festival – već njegov pobednik predstavlja Italiju na Evrovizijskom takmičenju.
Festival je svoje višedecenijsko putovanje započeo kao revija pesama koja bi promovisala Ligurijsku rivijeru tokom zimske sezone. Prvo utočište pružio mu je multifunkcionalni prostor „Casino De Sanremo“, a u „Ariston Teatar“ festival prelazi 1977. godine. Od tada, ulica Đakomo Mateoti više nije ista. Ona je postala italijanski ali i evropski „Holivudski bulevar“. Njeni pločnici bukvalno ispisuju 76 godina dugu istoriju najstarijeg muzičkog festivala u ovom delu Evrope.
Uživo iz Sanrema za Blic.rs, javlja se reporter Blic televizije Uroš Milovanović, čije izveštaje sa legendarnog festivala možete pratiti svakog jutra u emisiji „Jutro na Blic“ – powered by Telekom.
„Otkud ja na Sanremo festivalu?! O tome neki drugi put… Stigao sam ovde sa mnogo uzbuđenja i s namerom da se sretnem sa ovim gradićem na Sredozemnom morukako bih uživo osetio ono što televizijski prenos ne uspeva u potpunosti da dočara – pravu ljubav njegovih građana, posetilaca i učesnika prema muzici.
Prvi utisak je mnogo upečatljiviji u realnosti. To se prepozna odmah po dolasku. Festival je sastavni deo ovog grada, a ne neko „strano telo“ koje „maltretira“ stanovnike praveći nepotrebnu gužvu. Sanremo festival predstavlja ponos žitelja, ali najpre je neotuđivi deo italijanske popularne kulture. Kultura je važna stvar, kultura nas pokreće. Na primeru jednog ovakvog muzičkog događaja možemo videti rezultate uzdizanja i tretmana koji, u ovom slučaju, ima njeno veličanstvo Muzika na prostoru Republike Italije.
Bez obzira da na to da li volite ili ne volite ovakav muzički izraz, morate skinuti kapu pred grandioznošću Sanremo festivala. Dakle, ceo grad je festival. Generalne probe su svakodnevne. Širi deo centra je skoro pa zatvoren za uobičajeno kretanje. No, niko zbog toga nije nervozan. Naprotiv, pevuši se na svakom koraku, a osmesi su svuda … Trebalo mi je da se na to naviknem.
Dugo se ispija kratki espreso, gricka kroasan, ode se na pastu pa se malo šopinguje. Onda se skokne do Aristona da se isprate emitovanje RAI programa uživo, tapše i navija, fotografiše, pa opet na kaficu. Otprilike tako. Ah da, ide se na posao i školu, ali to nekako – lagano.
Dani su vodili ka velikom početku „Sanremo 2026“. Osim izveštavanja, odgovornost je utoliko veća što smo mi iz TV Blic prvi srpski mediji koji je sa svojom ekipom došao da izveštava sa festivala, a ja sam, po svemu sudeći, prvi novinar iz Srbije koji je uzeo učešće u žiriju novinarske sobe. Samo lagano.
Evo Laura Pausini je upravo, korigujući mali gaf tokom vođenja programa, pogledala u kameru i namignuvši sa osmehom rekla: „Mama, ne brini – sve ok.“ Osmeh je ovde normalna stvar. To me je podsetilo koliko se više ne osmehujemo jedni drugima, a ovde je osmeh sastavni deo svakodnevne komunikacije. Dakle – mama, ne brini, sve je ok – „one of those lifetime experiences“, samo to i ništa više.
Festival je ove godine posvećen uspomeni na legendarnog i najprepoznatljivijeg voditelja Sanrema. Pipo Baudo je preminuo je prošle godine. Bio je mentor sadašnjem voditelju i umetničkom direktoru Karlu Kontiju, a pomogao je mnogima da zablistaju. Među njima je i Laura Pauzini, koja sa Karlom ove godine čini voditeljski par. Prešarmantni su – evo, blistaju na bini.
Gost voditelj je turski glumac Džan Jaman, koji je francusku i italijansku publiku osvojio reinterpretacijom „Sandokana“ prošle godine. Na bini Aristona se pojavio i „pravi“ Sandokan – Kabir Bedi, glumac iz originalne serije, ekstremno popularne sedamdesetih godina.
Posebno poštovanje fesitival i njegova publika odali su višedecenijskom dirigentu Sanremo orkestra Đuzepeu „Bepe“ Vesikiju koji je, baš kao Baudo, preminuo prošle godine.
Takođe, ove godine je i Ticijano Fero obeležio 25. godina od izlaska svog velikog hita „Perdono“.
I tako na bini Sanreama, kao i u životu koji smo nekada živeli, smenjuju se suze, smeh i muzika. Divno zvuči ta reč kada je izgovaraju Italijani. Oni kažu „muuuzika“ i to zvuči prelepo, jer je dobra (pa i ona loša) muzika svima neka vrsta životne muze. Njena namena je da nas prati, da nas čuva i kreira „soundtrack naših života“. A on je jedan i zato je lep baš kao i Sanremo, naročito u ovo doba godine.
Takmičara ima trideset i upravo pratimo njihove nastupe. Članovi žirija u novinarskoj sobi ne smeju da komentarišu i da se izjašnjavaju o svojim favoritima do samog kraja festivala, tako da se moram suzdržati.
Ali, mogu vam reći da ima nekoliko sjajnih pevačica i dva odlična pevača. Zajedničko za sve jeste učesnike jeste to da pripadaju različitim generacijama, ali je svima podjednako drago što mogu da učestvuju. I mladi i stari veruju u svoje pesme, buduće i tekuće karijere. Svima je važno što im je pružena šansa na Sanremo festivalu a, na neki neobjašnjiv način, Sanremo je pružio šansu i meni.
Ci vediamo domani – Sanremo, secondo giorno!“
Pratite izveštaje Uroša Milovanovića sa Sanrema svakog jutra u emisiji „Jutro na Blic“, powered by Telekom.
. (Foto: Ringier, Uroš Milovanović / Promo)
