Miki Manojlović za “Blic” o filmu “Izlet”: Težnja za slobodom i oslobađanjem je večna tema

Premijera dugometražnog igranog filma “Izlet” reditelja Nenada Pavlovića zakazana je za 21. decembar u Sava Centru. Film je baziran na istoimenom romanu slikara, filmskog reditelja i književnika Miće Popovića iz 1957. godine.

Cilj priče je da filmskim jezikom evocira ključne epohe srpske umetnosti – književni Zenitizam, likovnu Medialu i Crni talas u domaćem ostvarenju, kao i stvaraoce koji su ih obeležili: Miću Popovića i Živojina Pavlovića.

Posebnu dimenziju filmu daju i njihovi sinovi, scenarista Jovan Popović i reditelj Nenad Pavlović.

U filmu “Izlet”, mladi umetnik Toma kreće na avanturističko putovanje niz reku, bežeći od totalitarnog društva i lične tragedije koja je pogodila njegovu porodicu. Tokom te mistične odiseje, suočava se sa brojnim izazovima koje mora da prevaziđe.

Ulogu pukovnika UDBE tumači Predrag Manojlović.

Ponovna saradnja sa Nenadom Pavlovićem čini se da je na obostrano zadovoljstvo?

– Ovo je drugi film koji sam snimao sa Pavlovićem mlađim, prvi je bio “Trag divljači”. Rad sa takvom porodicom, Živojinom Pavlovićem i njegovim sinom, u slučaju Nenada Pavlovića dokazuje da genetika čini svoje. Porodica Pavlović je uzorna i nadasve višestruko nadarena porodica. Jedna tako uzorna i prijatna porodica. Proveo sam mnogo vremena sa njima, Žika je još bio među nama. Veoma je lepo videti da mlađi sin dolazi do svog prvog filma, a zatim i drugog. Kroz proces stvaranja filma, od scenarija, razgovora o scenariju, rada na njemu, do snimanja i montaže, vidi se kako reditelj sazreva i ulazi u film sa velikom zrelošću. Obično kažu da je teže napraviti drugi film nego prvi, ali kod Pavlovića mlađeg to nije slučaj. On ne spada u uobičajene sudbine reditelja i filmskih stvaralaca. Reditelji mogu biti složene ličnosti, njegova plemenita rediteljska manipulacija zaista je pozitivna, nikako negativna.

Koliko dana ste snimali?

– Imao sam jedan, dva dana. Igrao sam vrlo malo, ali meni su ti dani značili I radovali me gledajući Nenada Pavlovića koji je izrastao u autora velike snage, mašte I kreativnosti.

Roman na osnovu kojeg je rađen film nastao je pre skoro 70 godina. Da li ste ga pročitali ?

Neki delovi su u odnosu na Mićino delo novi, inspirisani njime naravno, poput samoubistva oca… Prenošenje literature na film je poželjno, ali opasno i neizvesno, posebno kada govorimo o velikoj literaturi. Velika književna dela su najveća kada ih čitajući vidimo svojom maštom. Nekada nam se podaju kroz u okviru pozorišnog portala, objektiva kamere, ali nisu potrebni posrednici velikim delima. Refleksija na veliku svetsku literaturu je uvek dobra, ali mora biti autentična i lična što je u Nenad Pavlović učinio I napravio film inspirisan pisanim delom Miće Popovića. Pokušaj da se književno delo u celini prenese na film često je pogrešan. Na primer, “Majstor i Margarita” je praktično nemoguće preneti na film. Tu naravno, ne dovodim u pitanje ogromnu veličinu Aleksandra Petrovića. Film, međutim, ima svoj jezik. Filmski jezik nije jezik literature, on je jezik svih umetnosti.

Težnja za slobodom i oslobađanjem

U poslednje vreme retko gledamo crno-beli film. Da li mislite da će publika prepoznati dileme i odnose prikazane u filmu?

– Hoće, sigurno hoće. To su večne, univerzalne teme, težnja za slobodom i oslobađanjem. Večna tema.

Za “Trag divljači” ste rekli “da u prošlosti leži budućnost i da je odatle potrebno učiti”. Možemo li isto primeniti na ovaj film?

– Teško mi je da govorim o tome. Ono što sam tada rekao za “Trag divljači”, važi i danas, a sada, za ovaj film.

Zanimljivo je što vas nema puno, ali ono što radite je upečatljivo, na primer u seriji “Tvrđava” Saše Hajdukovića. Zašto vas ima tako malo?

– Moj izbor.

Kako ocenjujete seriju “Tvrđava”?

– To je ozbiljno urađena serija. Delim mišljenje većine televizijske publike da je vrlo dobra.

Da li pripremate nešto novo?

– Radi se o filmu Aleksandre Odić koji je sada u montaži, većinski nemačke produkcije, sa koproducentima iz Srbije i Hrvatske. Za sada radni naslov je “Vanja”.