Recirkulacija vazduha u automobilu pomaže brže hlađenje kabine i sprečava ulazak neprijatnih mirisa i izduvnih gasova.
Dugotrajno korišćenje recirkulacije može dovesti do povećanja koncentracije ugljen-dioksida i pogoršanja kvaliteta vazduha.
Dugme za recirkulaciju vazduha nalazi se u gotovo svakom automobilu i posebno je korisno tokom vrelih dana. Omogućava brže hlađenje kabine i sprečava ulazak neprijatnih mirisa i izduvnih gasova spolja. Međutim, ako je recirkulacija dugo uključena, kvalitet vazduha u zatvorenoj kabini može postepeno da se pogorša.
Kada uključite recirkulaciju, klima-uređaj smanjuje dotok spoljašnjeg vazduha i ponovo koristi vazduh koji se već nalazi u kabini. Upravo zbog toga automobil leti može brže da se rashladi, jer sistem ne mora neprestano da hladi vruć vazduh koji dolazi spolja.
Funkcija je korisna i kada prolazite kroz tunel, gužvu ili područje sa zagađenim vazduhom, jer ograničava njegov ulazak u kabinu.
Problem može da nastane ako recirkulacija ostane uključena veoma dugo.
Šta se dešava sa vazduhom u automobilu
Dok ljudi u automobilu dišu, koncentracija ugljen-dioksida u zatvorenoj kabini postepeno raste. Ako nema dovoljno dotoka svežeg vazduha, kvalitet vazduha može da se pogorša.
Lekarka Christabel Akinola upozorila je na društvenim mrežama da povećana koncentracija ugljen-dioksida može da doprinese umoru, pospanosti i slabijoj koncentraciji vozača.
Rizik može da bude izraženiji kada se u automobilu nalazi više ljudi, jer se tada ugljen-dioksid u kabini brže nagomilava.
Porodica navodno završila u jarku
Akinola je navela i slučaj petočlane porodice u kojoj je dete navodno slučajno uključilo recirkulaciju pre početka putovanja. Prema njenim tvrdnjama, tokom vožnje putnici su postepeno počeli da gube svest, a otac koji je upravljao automobilom izgubio je kontrolu nad vozilom i završio u jarku.
Ovakve dramatične pojedinačne tvrdnje ipak treba uzeti sa rezervom bez dodatne potvrde okolnosti događaja. Ono što jeste poznato jeste da se koncentracija ugljen-dioksida u zatvorenoj kabini može povećavati kada nema dovoljne razmene vazduha.
Da li zaista postoji granica od 20 minuta
U pojedinim preporukama i istraživanjima kao okvir pominje se period od oko 20 minuta, posebno kada se u automobilu nalazi više putnika. Međutim, to ne treba posmatrati kao strogu vremensku granicu koja važi za svaki automobil i svaku situaciju.
Brzina kojom će se kvalitet vazduha u kabini menjati zavisi od više faktora – broja putnika, veličine kabine, ventilacionog sistema, podešavanja klima-uređaja i toga koliko vazduha ipak ulazi spolja.
Zbog toga je važnije izbegavati višesatnu neprekidnu recirkulaciju i povremeno omogućiti dotok svežeg vazduha nego pratiti tačno određeni broj minuta.
Mnogi moderni automobili imaju automatske sisteme koji sami menjaju režim rada ventilacije i regulišu recirkulaciju kako bi održavali odgovarajući kvalitet vazduha u kabini.
Obratite pažnju na magljenje stakala i pospanost
Jedan od znakova da bi trebalo omogućiti veći dotok spoljašnjeg vazduha može biti pojačano magljenje prozora. Tada treba proveriti da li je recirkulacija uključena i promeniti podešavanje ventilacije.
Posebnu pažnju treba obratiti na iznenadnu pospanost i pad koncentracije tokom vožnje. U takvoj situaciji najbezbednije je napraviti pauzu, izaći iz automobila i odmoriti se pre nastavka puta.
Recirkulacija, dakle, nije funkcija koju treba izbegavati. Naprotiv, veoma je korisna za brzo rashlađivanje kabine ili kratkotrajnu zaštitu od zagađenog spoljašnjeg vazduha. Važno je samo da se tokom dužih putovanja povremeno omogući i dotok svežeg vazduha.
Automobil (Foto: Jiří Hamhalter / Panthermedia / Profimedia / Profimedia)
