Socijalno preduzetništvo u Srbiji – “šansa za sve(t)”: U Evropi je to čitava fabrika, kod nas tek 2 odsto BDP-a! Biznis sa svrhom koji čeka vetar u leđa

Socijalno preduzetništvo u EU zapošljava više od 13 miliona ljudi, a u Srbiji, procene su, čine dva odsto BDP-a. Za njih, važi da daju priliku svima da rade i povrate radost življenja, ali ipak, ne mogu sami.

U svetu biznisa gde je profit tradicionalno jedino merilo uspeha, čuje se i glasnije glas onih koji na prvo mesto stavljaju ljude i društvene promene.

Socijalno preduzetništvo nije samo ekonomski model; to je prilika da se kroz tržišnu igru rešavaju gorući problemi zajednice, od inkluzije osetljivih grupa do ekološke održivosti. Dok Evropa broji milione ovakvih preduzeća, Srbija se nalazi na prekretnici – sa modernim zakonom, ali i velikim izazovima u praksi.

Posao za one koji nemaju drugu priliku

Socijalna preduzeća u Srbiji zapošljavaju one koji često nemaju drugu priliku: osobe sa invaliditetom, žene žrtve nasilja, mlade bez roditeljskog staranja ili bivše zatvorenike. Za njih, posao u ovakvom preduzeću nije samo plata, već put ka dostojanstvenom životu. Primeri poput pekara koje zapošljavaju mlade iz domova ili krojačkih ateljea koji obučavaju žene u riziku od beskućništva pokazuju da svaka kupovina njihovog proizvoda postaje čin solidarnosti.

Na globalnom nivou, ovaj sektor je praktično jedan čitav gigant: 10 miliona socijalnih preduzeća generiše prihod od dva biliona evra i kreira 200 miliona radnih mesta. U Evropskoj uniji, čak tri od deset preduzeća su socijalna, zapošljavajući 13,6 miliona ljudi – što je više od ukupnog broja stanovnika Madrida, Londona i Berlina.

Jaz između zakona i realnosti

Iako je Srbija 2022. godine donela moderan Zakon o socijalnom preduzetništvu, realnost na terenu pokazuje značajan jaz. Procenjuje se da u našoj zemlji posluje oko 200 subjekata na principima socijalne ekonomije, ali je svega 26 upisalo zvanični status u APR-u.

Glavni razlog za ovakvu statistiku je to što upis statusa trenutno donosi nove administrativne obaveze, dok konkretni benefiti još uvek izostaju. Zakon je postavio temelj, ali je za pravi „vetar u leđa“ neophodno usvajanje Programa razvoja socijalnog preduzetništva, koji bi definisao finansijske olakšice i subvencije.

U NALED-u nam kažu da sistemski rade na unapređenju položaja socijalnih preduzeća, prepoznajući ih kao važan segment inkluzivne i održive ekonomije. Kroz projekat „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za dobru upravu“, koji se sprovodi uz podršku Vlade Švedske, radi se, kako kažu, na njihovom povezivanju sa tržištem, jačanju vidljivosti i stvaranju uslova da kroz javne nabavke i saradnju sa lokalnim samoupravama i privatnim sektorom postanu ravnopravni učesnici u lancima snabdevanja. Istovremeno, NALED se zalaže za usvajanje Programa razvoja socijalnog preduzetništva, koji bi obezbedio konkretnu podršku i učinio zakonski okvir funkcionalnim. Kroz uspostavljanje baze socijalnih preduzeća i razvoj Hub-a za socijalno preduzetništvo, dodatno doprinose izgradnji funkcionalnog ekosistema podrške, omogućavajući ovim preduzećima da ostvare svoj pun društveni i ekonomski potencijal.

Ključne mere za jačanje sektora

Da bi socijalno preduzetništvo u Srbiji ostvarilo svoj puni potencijal, stručnjaci iz NALED-a i partnerskih institucija predlažu delovanje u tri pravca:

1. Usvajanje Programa razvoja: Ovo je ključni podzakonski akt koji će omogućiti državi i lokalnim samoupravama da kroz budžete direktno podrže rad ovih preduzeća.
2. Podsticaji umesto obaveza: Status socijalnog preduzeća mora postati ulaznica za poreske olakšice, povoljne kredite i prednost u javnim nabavkama. Kroz „rezervisane nabavke“, država može postati najsigurniji kupac njihovih proizvoda.
3. Vidljivost i digitalizacija: Uskoro će biti javno dostupna prva baza socijalnih preduzeća, koja će na jednom mestu okupiti informacije o tome gde se preduzeća nalaze, čime se bave i koga zapošljavaju.

Uloga privatnog sektora i lokalnih samouprava

Velike kompanije ne moraju da čekaju državu – one već danas mogu da doprinesu kroz svoje ESG ciljeve.

Na lokalnom nivou, Kragujevac je postao prva lokalna samouprava koja je usvojila Program socijalnog preduzetništva, dajući primer ostalim gradovima kako se prostor u javnoj svojini može ustupiti pod posebnim uslovima za opšte dobro.

Uz adekvatnu podršku i primenu predloženih mera, ovaj sektor može postati stub inkluzivne i održive domaće ekonomije.