DIJALOG JE KLINIČKI MRTAV I TO NIJE NAJGORA VEST Dva faktora govore da pregovori o Kosovu neće napredovati bar do 2025, ali sada je veći problem šta učiniti da ne NAZADUJU

Da li je dijalog Beograda i Prištine klinički mrtav – postavlja se pitanje nakon još jednog neuspešnog sastanka Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija uz posredovanje evropskih zvaničnika Đuzepa Borelja i Miroslava Lajčaka. Analitičari ocenjuju da se nastavlja “zamrznuti konflikt” i ne očekuju nikakav pomak u razgovorima, sve do kraja ove, a vrlo verovatni i sledeće godine, pogotovo što 2024. izbori čekaju EU i SAD.

Od kako su Borelj i Lajčak u martu slavodobitno izjavili da je postignut Ohridski sporazum koji nije potpisan, odnosi Beograda i Prištine su sve gori, a nijedan susret Kurtija i Vučića nije dao rezultat. Nemoćna EU okrivila je Kurtija za neuspeh poslednjeg sastanka i najavila oštrije sankcije Prištini o kojima tek treba da donese odluku zajedno sa SAD-om.

Ali, da li će takve mere doneti imati efekta ako se zna koliko Kurti tvrdoglavo odbija da razgovara o bilo čemu osim o međusobnom priznanju? I postoji li bojazan , ako već ne postoje nade da će dijalog napredovati, da se dogodi jođ gora stvar – da stvari izmaknu kontroli i dovedu do nove eskalacije.

“Sve što se dogodilo u Briselu nije neočekivano”

Zoran Milivojević, diplomata, ističe za “Blic” da sve što se dogodilo u Briselu prošlog četvrtka nije bilo neočekivano.

– Kurti nije promenio svoj stav da želi da razgovara isključivo o međusobnom priznanju i Ohridskom sporazumu koji je defakto priznanje nezavisnosti Kosova. Ipak, evropski zvaničnici i posrednici u prvi plan su stavili pitanje formiranja Zajednice srpskih opština i tako ispoštovali stav Beograda da nema dijaloga bez formiranja ZSO koja je uslov svih uslova. Zbog toga je došlo do prekida u dijalogu – navodi Milivojević.

Kako kaže, nema dovoljnog pritiska EU na Prištinu da bi došlo do promene Kurtijevog stava.

– Trenutno ništa nije u srpskim rukama. Srbija traži da se u potpunosti primeni Briselski sporazum iz 2013. i 2015. godine i formira ZSO. Primetne su razlike u stavu evropskih posrednika u dijalogu, pre svih Francuske i Nemačke. S druge strane, SAD se drži po strani jer EU ima mandat da bude posrednik u dijalogu Beograda i Prištine na osnovu rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Ako bi se Amerika umešala u dijalogu onda bi mogle to da učine, recimo, i Rusija i Kina – ocenjuje Milivojević.

“Već druga garnitura evropskih posrednika gubi kredibilitet”

Naš sagovornik nije optimista da će uskoro doći do napretka u dijalogu Beograda i Prištine.

– Ovo je već druga garnitura evropskih posrednika koja gubi kredibilitet u dijalogu. Prvu je predvodila Federika Mogerini, a drugu Đuzep Borelj. Iduća godina je izgubljena u odlučivanju zbog izbora za evropski parlament i zato sada evropski posrednici čine sve da prihvatimo debatu o Ohridskom sporazumu – smatra Milivojević.

Problem je i eskalacija na terenu odnosno severu Kosova.

– Aljbin Kurti čini sve da promeni faktičko stanje na terenu i uspostavi kontrolu na severu Kosova, a u tome ga Zapad ne sprečava mnogo jer je to u skladu i sa stanovištem Zapada da je Kosovo nezavisno. Dakle, postoji saglasnost interesa – poručuje Milivojević.

Ni izbori na severu Kosova nisu blizu?

Iskusni diplomata tvrdi da ni lokalni izbori na severu Kosova nisu tako blizu.

– Srbi hoće na lokalne izbore samo uz ZSO. Ne mogu bezuslovno da izađu na izbore što želi EU. Oni neće da na taj način legalizuju i legitimizuju sve što Kurti u poslednje vreme radi na severu Kosova. Albanski gradonačelnici na severu Kosova su Kurtijev instrument za osvajanje severa Kosova i zato tamo on sprovodi mere sa namerom da one ostanu nepovratne u vezi sa katastrom, ličnim kartama, vozačkim dozvolama i slično – zaključuje Milivojević.

“I Kurti i Vučić igraju na kartu izbora u EU i SAD sledeće godine”

S druge strane, Aleksandru Popovu, direktoru Centra za regionalizam, nije jasno zbog čega su evropski zvaničnici uopšte zvali Kurtija i Vučića na razgovor u Briselu kada oni nisu promenili početne pozicije.

– I Kurti i Vučić igraju na kartu izbora u EU i SAD-u sledeće godine i i gledaju da izvuku što više. Mislim da je ovo maksimum koji su mogli da izvuku. Kurtijeva polazna tačka je prvo međusobno priznanje, pa sve ostalo s tim što ni tada ne želi ZSO. Kurti očekuje da će razvlačenjem pregovora Zapad shvatiti da neće da formira ZSO i da je jedino rešenje međusobno priznanje – ocenjuje za “Blic” Popov.

Kako kaže, na takve poteze Kurtija EU je reagovala neadekvano.

– Uvela je blage sankcije verovatno što zna da je Zapad već jednom uticao da Kurti bude smenjen sa vlasti u Prištini, a to nije dalo rezultata i ubrzo se vratio na vlast. Čudi pomalo i što se EU i SAD blagonaklono odnose prema Srbiji. Možda hvale Srbiju zato što je po njima Ohridski sporazum koji, istina nije potpisan, korak više ka nezavisnosti Kosova – tvrdi Popov.

Naš sagovornik ne očekuje bilo kakve pomake u dijalogu do kraja godine.

– Sad je već kasno, ušli smo u drugu polovinu septembra. Ne očekujem ni da se održe lokalni izbori na severu Kosova. Kurti se posle Brisela još više okuražio da ne raspisuje izbore pogotovo što ni Vučić nije dao obećanje da će na njima učestvovati Srbi. I sad je na delu pat pozicija i zamrznuti konflikt na severu Kosova. S tim što postoji rizik da jedna situacija kao što je prošle godine bilo u vezi sa tablicama dovede do eskalacije i sve ode van kontrole – upozorava Popov.

Analitičar iz Prištine: Povoljan politički kontekst za Srbiju

Zanimljivo, Agon Malići, politički analitičar iz Prištine, tvrdi da neuspešan razgovor u Briselu “stvara povoljan politički kontekst za Srbiju”.

Kako kaže, upozorenje Borelja da bez normalizacije odnosa “neće biti evropske budućnosti ni za Kosovo ni za Srbiju”, više pogađa Kosovo.

– Za Srbiju nema problema, jer u Srbiji nema vere da integracija napreduje. U ovom kontekstu, ono što nas čeka je da je Kosovo zaglavljeno i za Kosovo je status kvo kazna. Kosovska međunarodna pozicija je dodatno oslabljena, uključujući i kaznene mere EU, kao i povećanje rizika za eskalaciju bezbednosne situacije na severu, što bi moglo da dovede do oblika, nazovimo ga, međunarodnog protektorata na severu – naglašava Malići.