Prljavi veš i čokoladice: Kako su venecuelanski zatvorenici krijumčarili poruke iz zatvora

U malom stanu u kompleksu za socijalno stanovanje blizu Karakasa, Adrijana Briseno drži nešto što izgleda kao komad smeća, ali u starom omotu od čokoladice je skrivena poruka.

„Tatice, uzmi ovo da se zasladiš malo“, glasi poruka ispisana plavim mastilom.

„Volimo te.“

Napisao ju je Brisenin sin ocu Anhelu Godoju, dok je bio zatvorenik u ozloglašenom venecuelanskom zatvoru El Helikoide.

Prvobitno izgrađen 1950-ih kao luksuzni trgovački centar, on nikad nije bio završen, a kasnije su ga preuzele ozloglašene venecuelanske obaveštajne službe.

Postao je simbol vladine represije.

U istrazi Ujedinjenih nacija tvrdilo se da su tamo odvođeni arbitrarno hapšeni ili oteti ljudi, i, u nekim slučajevima, mučeni.

Godoj je jedan do stotine političkih zatvorenika uhapšenih pod predsednikom Nikolasom Madurom i zatočenih u beskrajnom pritvorskom sistemu Venecuele, ponekad godinama.

Više od 600 ljudi je pušteno otkako su američke snage zarobile Madura u vojnoj operaciji početkom januara 2026, ali prema grupi za zaštitu prava zatvorenika Foro Penal, još stotine su i dalje iza rešetaka.

Godoj je jedan od dvojice zatvorenika koji je za BBC opisao kažnjeničke ćelije, prisilnu izolaciju i pretnje članovima porodice sa kojima su se suočavali pre nego što su bili pušteni.

• Kako izgledaju kaznene ćelije za političke zatvorenike u Venecueli
• ‘Pakao na Zemlji’: Šta znamo o njujorškom pritvorskom centru u kojem je Nikolas Maduro
• Gvantanamo: Centar za pritvor u koji Tramp namerava da pošalje hiljade migranata

Kazna

„Stavili su mi lisice, tukli me, vređali me i navukli mi fantomku na glavu dok su me stavljali u patrolna kola“, kaže aktivista za ljudska prava Havijer Tarazona, dok opisuje trenutak kad je bio uhapšen u julu 2021. godine.

Znao je da se našao na radaru vencuealnskih agencija za državnu bezbednost, ali mu je i dalje bilo teško da prihvati ono što se događa.

„Prvih nekoliko sati je bilo užasno“, kaže Tarazona, prisetivši početka patnje koja će potrajati više od četiri i po godine.

Posle hapšenja, odveden je u skučenu kažnjeničku ćeliju, gde su slati svi novi zatvorenici.

Bila je prepuna pacova i bubašvaba, a miris joj izazivao „mučninu“.

Tarazona, šef nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava Fundaredes, privukao je pažnju vlasti zato što je pozivao na pokretanje zvanične istrage o navodnim vezama između visokih zvaničnika venecuelanske vlade i gerilskih grupa u susednoj Kambodži.

Uhapšen je zajedno sa bratom Hozeom.

Njih dvojica su bila držana zajedno sa još jednim aktivistom u skučenoj ćeliji.

Prostorija je bila toliko mala da su morali da se smenjuju ako su želeli da legnu i stavili su komad kartona preko mokrog čvora kao priručni dušek.

Grupa za zaštitu prava zatvorenika Foro Penal kaže da su ove male kažnjeničke ćelije, poznate kao „tigrići“, uobičajeno obeležje venecuelanskog zatvorskog sistema.

„Bili smo u njima 46 dana“, kaže Tarazona.

„Onda su odlučili da nas premeste u drugi prostor u istom hodniku, nešto veći, ali jednako odvratan i jednako depresivan.“

Nisu mogli da vide dnevno svetlo i nisu mogli da shvate da li je u toku dan ili noć.

Čuvari su im davali obroke u različitim dobima dana kako bi im poremetili osećaj za vreme, dodaje on.

Izolacija

Za Godoja, najveći napor nisu bili uslovi u kojima je držan već razdvojenost od najmilijih – „teret neznanja gde su vam članovi porodice, kako su, zato što su vas izopštili – izolovali su vas od čitavog sveta.“

Ovaj politički aktivista kaže da ga je velika grupa službenika bezbednosti privela bez upozorenja ispred njegovog doma.

Potom su ga zatvorili bez ikakvog kontakta sa porodicom 96 dana.

„Moram da pretpostavim da im je cilj da vas slome“, kaže on za taj period.

Posle više od tri meseca, on kaže da mu je jedan stražar rekao da vlasti razmišljaju o tome da dozvole njegovoj ženi Adrijani da ga zove telefonom, ali samo ako bude manje objavljivala na društvenim mrežama i ako više ne priča za medije.

Adrijana Briseno kaže da je posle hapšenja njenog muža, bez objašnjenja dobila otkaz na poslu u državnoj telekomunikacionoj kompaniji, iako je tamo radila 21 godinu.

Rekla je da je ostati sam kod kuće sa njenim sinom učinilo da se oseća ranjivom, pa je odlučila da se preseli.

„Plašila sam se da bi ljudi mogli da se pojave i provale u moj dom.“

Prvih nekoliko nedelja posle hapšenja njenog muža, ona čak nije ni znala gde su ga zatvorili.

Prošlo je 25 dana dok joj zvaničnici nisu konačno potvrdili da je on u El Helikoideu, i tek joj je tad bilo dozvoljeno da mu odnese odeću, lekove i posteljinu.

Trebalo je još više – 96 dana – da joj dozvole redovne posete.

Pretnje

Tarazona kaže da se njegova porodica takođe našla na udaru vlasti.

„Usled saslušanja, zvaničnik je rekao: ‘Da li znate ovu ženu?’“.

Zvaničnik je držao fotografiju Tarazonine 70-godišnje majke koju su vlasti uhapsile.

Tarazona kaže da mu je čovek tada zapretio: „Snimi video koji ti tražim, ili će tvoja majka ići u zatvor.“

Zatvorske vlasti su želele da Havijer pristane da bude snimljen kako optužuje druge aktiviste za zločine.

„Uvek sam to odbijao“, kaže on.

„Uvek sam odbijao zato što sam znao da će moja majka izdržati to mučenje.“

Nekoliko sati kasnije, ona je bila puštena.

Stoga je Tarazonu više mučilo drugo pitanje.

Osećao se odgovornim zato što je njegov brat završio u zatvoru zajedno sa njim.

Njegov brat nije bio deo nevladine organizacije koju je vodio Tarazona.

On ga je samo vozio na dan hapšenja.

„Osećao sam veliku krivicu“, objašnjava Tarazona.

„Moj brat mi je uporno govorio da on plaća za nešto što nije bila njegova odgovornost.

„I to mi je bio veliki teret.“

I Tarazona i Godoj negiraju zločine za koje su optuženi i kažu da nikad nisu dobili odgovarajuće pravno zastupanje nakon što su privedeni.

Tarazona kaže da mu je bilo uskraćeno pravo da angažuje vlastitog advokata.

Bilo mu je samo dozvoljeno da vidi advokata koga mu je dodelio sud sedam meseci nakon što je zatvoren, iako se suočavao sa optužbama za izdaju, terorizam i pozivanje na mržnju.

Tokom njegovih 1.675 dana provedenih u pritvoru, kaže da je video advokata manje od pet puta.

Godoj je bio optužen za terorizam, zločine mržnje i pozivanje na oružani ustanak.

Međutim, kaže da nikad nije video optužnicu i nije znao ko mu je advokat, uprkos tome što je bio držan tamo više od godinu dana.

BBC Mundo je kontaktirao državnog tužioca Venecuele, Ministarstvo informacija i Ministarstvo odbrane radi komentara o optužbama koje su izneli bivši zatvorenici, ali nije dobio odgovor do objavljivanja ovog teksta.

Krenimo napred

Tarazona kaže da nije dozvolio da ga to iskustvo pretvori u besnog čoveka.

Tokom njegovog zatočeništva, čuvari su pronašli knjigu i neka pisma koja je pisao.

Za kaznu je bio smešten u izolovanu ćeliju.

„Našao sam svetlost u toj patnji i tom bolu“, objašnjava on.

„Našao sam priliku da razmišljam naširoko i da radim na oproštaju.“

„Izašao sam ubeđen da Venecuelanci moraju da pođu ka pomirenju, da se ponovo ujedine, zato što je ova situacija kroz koju prolazimo tragedija, transgeneracijska trauma.“

Vrativši se u porodični dom, Adrijana Briseno drži staru majicu sa nekoliko rečenica ispisanih neuredno hemijskom olovkom po njoj.

Poruka na čokoladicama bile su način na koji je porodica slala poruke Godoju u zatvoru, a on bi im ovako odgovarao – pišući na prljav veš koji se iznosio iz zatvora.

„Adrijana, ti si najlepša žena na svetu“, glasi jedna.

A tu je i poruka za njegovog sina: „Briljiraj na školskim časovima, važi?“.

„Ovi načini za slanje poruka javili su se prvi put u El Helikoideu“, kaže Godoj.

„Poslužile su kao most između mnogih zatvorenika i njihovih porodica.“

Iako su mu bile dozvoljene posete od žene posle sporazuma koji su napravili sa vlastima, ove tajne lične poruke su mu i dalje mnogo značile.

Venecuelanska vrišteljka dužnosti predsednika zemlje Delsi Rodrigez rekla je parlamentu u januaru da će El Helikoide biti pretvoren u socijalni, sportski i kulturni centar za policijske porodice i zajednice iz okolnih oblasti.

Iako je oslobađanje zatvorenika iz zatvora pozdravljeno, neke grupe za zaštitu ljudskih prava su opisale potez kao pokušaj da se opere prošlost ove ustanove.

Kao i Tarazona, Godoj se nada da zemlja može da nastavi dalje u miru.

„Posle svog tog zlostavljanja, posle sve te surovosti, posle svog tog zla, čini se nemogućim da tražim od ljudi, da tražim od mojih kolega političkih zatvorenika, da izbace to, da izbace to iz srca i duša“, kaže on.

„Svaki trag mržnje, ozlojeđenosti, ogorčenosti, nezadovoljstva.“

„Neka interesi zemlje dođu na prvo mesto, nevezano za političku stranku ili ambicije.

„Krenimo napred bez mržnje, ozlojeđenosti ili ogorčenosti, da bismo izgradili tu predivnu Venecuelu.“

Producirao i priredio: Piter Bol

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ko su politički zatvorenici: Od Sokrata do danas
• Upravnica zatvora na sudu zbog ‘veze sa zatvorenikom dilerom droge’
• BBC u poseti jednom od najopasnijih britanskih zatvora
• Luksuzni zatvor ozloglašene venecuelanske bande
• Život bivšeg osuđenika: „Foliram se da sam uklopljen”
• Zatvorenik broj 320535: Sarkozijeva knjiga o 20 dana iza rešetaka
• Italijanski Alkatraz: Od zloglasnog zatvora do škole za mlade političare