PREDNOVOGODIŠNJE NAORUŽAVANJE BALKANA Milijarde evra pljušte za tenkove, haubice i raketne sisteme: Za Srbiju je OVO najgore

Za Hrvatsku, kako tvrde njeni zvaničnici, na kraju ove godine “istorijska ulaganja” u modernizaciju oružanih snaga. Premijer Andrej Plenković to je konkretizovao početkom nedelje u Parizu i Berlinu. U samo dva dana, vrednost vojnih narudžbenica iznosio je dve milijarde evra.

Najpre je sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u ponedeljak ugovorio nabavku 18 samohodnih haubica 155 mm “Cezar MK2” i pismo namere o poboljšanju sposobnosti 12 borbenih aviona “rafal”.

Haubice će Hrvatsku koštati 328 miliona evra, a ugovor su potpisali ministar odbrane Ivan Anušić i francuska ministarka oružanih snaga i branitelja Katrin Vautrin.

Prema najavi Ministarstva odbrane Hrvatske planirana je i nabavka ukupno 420 teških terenskih kamiona TATRA T-815-7.

Plenković je u sredu razgovarao na istu temu i sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom nakon čega je potpisan ugovor o nabavci 44 tenka “Leopard 2A8” sa dodatnom opremom vredne oko 1, 5 milijarde evra. Očekuje se da će ovi tenkovi biti isporučeni između 2028. i 2030. godine.

Najveći iskorak u modernizaciji hrvatske vojske

Potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar odbrane Ivan Anušić poručio je da je reč o “najvećem iskoraku u modernizaciji hrvatske vojske u poslednjih nekoliko decenija” i da će se sledeće godine odlučiti o nabavci novih korveta za ratnu mornaricu.

Kada se sve zbroji, ova zemlja planira da na modernizaciju oružanih snaga potroši oko četiri milijarde evra.

Od fabrika baruta do granata 155 milimetara

Međutim, u regionu se ne naoružava samo Hrvatska. Samo prošlog meseca vojne ugovore o nabavci oružja ili izgradnji fabrika namenske industrije potpisale su Bugarska i Rumunija.

Rumunija je 3. novembra potpisala ugovor sa nemačkom kompanijom “Rajhmetal” o izgradnji fabrike baruta u gradu Viktorija u okrugu Brašov, u centralnom delu ove zemlje.

Izgradnja ovog postrojenja namenske industrije koštaće 535 miliona evra, a premijer Ilije Boložan je kazao da je to “znak” da i najvećeg evropskog proizvođača oružja kao znak da se Rumunija “pojavljuje kao igrač sa potencijalom u odbrambenoj industriji jugoistočne Evrope”.

Krajem avgusta ove godine izvršni direktor Rajhmetala Armin Paperger izjavio je za Dojče vele da je plan ove kompanije da se u Bugarskoj izgradi najveća fabrika baruta u Evropi.

Vrednost posla je oko milijardu evra i delimično se finansira kreditima EU. Osim baruta, fabrika bi trebalo godišnje da proizvede i oko 100.000 granata u NATO kalibru 155 milimetara.

Takođe, bugarska vlada je početkom ove godine odobrila međunarodni sporazum u okviru programa FSM (Forin militari sels) sa SAD o kupovini 218 raketa “FGM-148F džavelin” i 107 lansirnih uređaja.

Viši savetnik ISAK fonda iz Beograda Marko Savković ocenjuje da je naoružavanje jugoistoka Evrope “deo šireg trenda”.

– Ta ulaganja su deo jednog šireg trenda u Evropi gde se nabavlja novo naoružanje u skladu sa procenom pretnje. Nakon agresije Rusije na Ukrajinu ništa više nije bilo isto – ističe Savković.

Nema dilemu da će se sa ovim trendom nastaviti.

Drugačiji pogled iz Zagreba

Za vojnog analitičara Igora Tabaka kupovina oružja “nije nikakva tajna”, već deo strategije jačanja vojnih kapaciteta NATO i EU.

– NATO savez i EU, i jedni i drugi paralelno, zadnjih godina su krenuli uopšteno jačati svoj odbrambeni sistem i traže od članica veće trošenje. Konkretno, postoje ciljevi modernizacije koje treba ispuniti i tu i Hrvatska, kao i sve ostale NATO članice, pod velikim je pritiskom da se prilagoditi i osigura novu opremu i sve ono što treba za punu interoperabilnost u kojoj god savez ili EU odluče da članice trebaju sudelovati – smatra Tabak.

Rivalstvo Grčke i Turske – netipična situacija za NATO

U nabavci novih vojnih sistema najdalje je otišla Grčka. Prema desetogodišnjem planu, ova zemlja će do 2036. potrošiti oko 28 milijardi evra za modernizaciju svojih oružanih snaga.

Oko tri milijarde evra namenjen je uspostavljanju “Ahilovog štita””- antiraketne kupole koju će činiti različiti protivvazdušni sistemi i sistema za zaštitu od dronova.

Pozivajući se na neimenovane grčke zvaničnike, Rojters je sredinom novembra izvestio da su u toku pregovori sa Izraelom oko kupovine 36 artiljerijskih sistema PULS i drugih protivvazdušnih sistema.

Većina ovih sredstava trebalo bi da bude raspoređena na severoistoku grčke granice prema Turskoj, kao i na grčka ostrva u Egejskom moru.

I Tabak i Savković se slažu da su grčko-turski odnosi krajnje specifični, bez obzira što su obe zemlje članice NATO-a.

– Odnosi Grčke i Turske su specifični. Oni već dugo imaju napeti odnos. Setite se od kada je čitav Egej iznova bio deljen, od kada se došlo u situaciju da su grčka ostrva faktički pred turskom obalom, tu su napetosti već decenijama i decenijama. I to je, unutar NATO-a jedna netipična situacija – objašnjava Tabak.

Kršenje Rezolucije 1244 SB UN

Za Srbiju bitan faktor nepoverenja je nesmetano naoružavanje Prištine. Bez obzira što je stav KFOR-a sasvim drugačiji, i u skladu je sa Rezolucijom 1244 SB, neke od ključnih članica NATO-a, zemalja koje učestvuju u ovoj Misiji, aktivno doniraju ili prodaju naoružanje i vojnu opremu tzv. kosovskim bezbednosnim snagama.

Prednjači Turska koja je u oktobru isporučila Prištini oko hiljadu dronova samoubica “skajdager”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u oštroj reakciji poručio da Ankara na ovaj način krši Povelju UN i Rezoluciju 1244.

Usledilo je i otvaranje fabrike dronova, uključujući i “kamikaza” u Gnjilanu, ali i najava otvaranja fabrike municije u Đakovici.

Za EU i NATO upitna saradnja Srbije sa Rusijom i Kinom

Analitičar iz Zagreba Igor Tabak smatra da je naoružavanje regiona deo “širih političkih odnosa” koje su proizveli rat u Ukrajini, ali i kriza oko Tajvana.

Bezbednosne izazove na Balkanu vidi pre svega kao dilemu na činjenicu da je Srbija bliska i sa Rusijom i sa Kinom.

– Nije slučajno da je zadnjih godina najedanput, nakon više vekova je jedna Švedska osvanula u NATO savezu, a onda i Finska koja je decenijama neutralna. To je dobar znak o kojim promenama se ukupne atmosfere radi i koliko je zapravo za članice i NATO i EU, a u krajnjoj liniji i zemlje koje bi to htele biti, problem biti veliki saveznik Ruske Federacije, Belorusije i u krajnjoj liniji Kine. Posebno na vojnom nivou. Toga u EU i u NATO-u nema. I mislim da je to jedan od razloga koji u susedstvu Srbije izaziva prilično ‘slanje upitnika’ i dileme. Između ostalog, diže i taj ukupan nivo nesigurnosti u regiji koja onda naravno da dodatno podstiče opremanje – smatra Tabak.

SIPRI: Srbija najviše ulaže u odbranu

Prema podacima Globalpouera, sajta koji se bavi rangiranjem vojne snage država, u poslednjem izveštaju za 2025. godinu na prva četiri mesta su SAD, Rusija, Kina i Indija.

Kada je reč o jugoistoku Evrope, Turska je neprikosnovena oružana sila i rangirana je na svetskoj listi na devetom mestu. Grčka zauzima 30, Rumunija 51, a Mađarska 55. poziciju.

Bugarska je prema podacima ovog specijalizovanog sajta 62, a Srbija na 63. mestu.

Iza njih su i druge zemlje regiona: Hrvatska je rangirana na 74, a Albanija na 78. poziciju, Makedonija je 112, Crna Gora 127, a BiH 132 u rangiranju ukupno 145 zemalja.

Prema nedavnim podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI), Srbija je u proteklih pet godina imala najveće vojne izdatke u regionu Zapadnog Balkana, kupujući oružje i sa Zapada i sa Istoka.

Prema tim podacima samo u 2024. godini Srbija je izdvojila 2,2 milijarde dolara za vojsku, gotovo pet puta više od Albanije, članice NATO-a.

Tokom 2024. godine Vojska Srbije uvela je više od 70 različitih vrsta savremenog naoružanja i vojne opreme, od čega 38 domaćih sistema, poput oklopnih transportera BOV OT, “Miloš-M”, modernizovanih BRDM-2MS i nove municije 155 mm.

(RTS)