Naučnici izneli alarmantno upozorenje na predmet koji svi imamo u kući: “Ovo bi mogao biti novi azbest”

LED sijalice su za samo nekoliko decenija gotovo potpuno promenile način na koji osvetljavamo svet oko sebe. Nalaze se u stanovima, kancelarijama, školama, bolnicama, prodavnicama i uličnoj rasveti, a njihov uspon imao je vrlo racionalno objašnjenje: troše neuporedivo manje električne energije od nekadašnjih sijalica sa užarenim vlaknom, traju mnogo duže i veći deo energije pretvaraju u vidljivu svetlost umesto u toplotu.

U vremenu kada države pokušavaju da smanje potrošnju energije, ovakva tehnologija delovala je kao gotovo očigledan izbor, pa se relativno malo govorilo o pitanju koje danas postavlja profesor neuro-nauke Glen Džeferi: šta se dešava kada iz našeg svakodnevnog okruženja uklonimo veliki deo talasnih dužina svetlosti kojima je ljudski organizam tokom evolucije bio redovno izložen?

Džeferi ne bira blage reči.

“LED rasveta oštećuje mitohondrije i zato nema sumnje da narušava sistemsko zdravlje“, rekao je za The European, dodajući da je, po njegovom mišljenju, reč o “jasnoj i neposrednoj javnozdravstvenoj krizi”.

Upravo iz tog razgovora poteklo je i provokativno poređenje LED rasvete sa “novim azbestom”, koji je potom završio u brojnim medijskim naslovima, pa i u New York Postu.

Potencijalni zdravstveni rizici

Takvu uporedbu, međutim, za sada ne podržava nivo naučnih dokaza kakav postoji za azbest.

Azbest je dokazan ljudski kancerogen, dok stručni odbor Evropske komisije koji je analizirao potencijalne zdravstvene rizike LED rasvete dolazi do bitno drugačijeg zaključka.

“Nema dokaza o direktnim štetnim zdravstvenim efektima LED rasvete pri normalnoj upotrebi kod opšte zdrave populacije“, zaključio je Scientific Committee on Health, Environmental and Emerging Risks (SCHEER). Odbor istovremeno upozorava da određena pitanja, uključujući uticaj svetlosti na cirkadijalni ritam, zahtevaju dodatna istraživanja.

Tvrdnja da je dokazano kako LED sijalice u našim domovima izazivaju bolesti bila bi pogrešna, ali bilo bi jednako pojednostavljeno iz toga zaključiti da spektar veštačke svetlosti nema nikakav biološki značaj. Svetlost nije samo sredstvo koje omogućava vid. Ona je jedan od glavnih signala pomoću kojih organizam usklađuje svoj unutrašnji biološki sat sa smenom dana i noći, a poslednjih godina sve se intenzivnije istražuje mogu li pojedine talasne dužine uticati i na druge fiziološke procese.

Sprovedena dodatna istraživanja

U središtu Džeferijevih istraživanja nalaze se mitohondriji, ćelijske strukture koje učestvuju u proizvodnji energije i nizu metaboličkih procesa. Njegova grupa posebno proučava crveno i blisko infracrveno svetlo, koje je obilno zastupljeno u sunčevoj svetlosti, ali mnogo manje u spektru standardnih LED izvora.

U radu objavljenom 2025. u časopisu Scientific Reports, Džeferi i saradnici pokazali su da dugotalasno crveno i blisko infracrveno svetlo može prodirati kroz ljudska tkiva, uključujući i kroz odeću, što otvara pitanje mogu li te talasne dužine imati fiziološke efekte i izvan oka.

Godinu kasnije Džeferi i Edvard Baret objavili su novo istraživanje u kojem su odrasle osobe tokom dve nedelje izlagali različitim vrstama veštačkog osvetljenja. Jedna grupa boravila je pod standardnom LED rasvetom, dok je druga bila izložena svetlosti šireg spektra.

Kod ispitanika izloženih širem spektru zabeleženo je poboljšanje određenih mera razlikovanja kontrasta boja, dok u LED grupi takvo poboljšanje nije zabeleženo. Rezultat je zanimljiv jer podržava mogućnost da spektar veštačkog svetla može imati merljive biološke efekte, ali ni ta studija ne pokazuje da LED rasveta izaziva dijabetes, rak ili neku drugu hroničnu bolest.

Ključ je u mitohondrijima

Posebno je zanimljiva tvrdnja da bi problem mogao biti povezan upravo sa mitohondrijima. Džeferi smatra da njihov odgovor na svetlost nije ograničen na pojedinačno osvetljeno tkivo. „Mitohondriji šalju poruke putem krvi“, objasnio je za The European, povezujući taj proces sa promenama u profilima citokina.

Prema njegovoj hipotezi, mitohondriji u različitim delovima organizma ponašaju se kao svojevrsna komunikaciona mreža, zbog čega bi lokalno delovanje svetlosti potencijalno moglo imati šire posledice.

To je, međutim, upravo ona tačka na kojoj treba razlikovati hipotezu od klinički dokazane zdravstvene posledice. Eksperimenti na životinjama pokazali su da intenzivna ili dugotrajna izloženost određenim talasnim dužinama može menjati mitohondrijsku aktivnost, metabolizam i neke pokazatelje funkcije jetre.

Takvi rezultati mogu biti razlog za dalja istraživanja, ali eksperiment na mišu nije dokaz da će obična LED sijalica u dnevnoj sobi izazvati isti efekat kod čoveka.

Potrebno više prirodnog svetla

Njegova najdramatičnija upozorenja tek treba da budu potvrđena velikim i kvalitetno kontrolisanim istraživanjima na ljudima, ali osnovno pitanje koje postavlja nije bez naučnog značaja: da li smo pri velikoj tranziciji na energetski efikasnu rasvetu optimizovali sijalice prema potrošnji električne energije, ceni i količini svetla, a zanemarili činjenicu da je svetlost istovremeno biološki signal?

Za sada nema uverljivog razloga za izbacivanje LED sijalica iz domova niti dokaza koji bi opravdali njihovo stavljanje u istu kategoriju sa azbestom. Postoje, međutim, dobri razlozi da se nastavi istraživanje kako spektar, intenzitet i vreme izlaganja veštačkom svetlu utiču na ljudsku fiziologiju.

(Jutarnji.hr)