(VIDEO) ZAVRŠENA KONFERENCIJA “LEPOTA ŽENE” Održana tri panela – o zdravlju, ljubavi, ali i POBEDI životnih nedaća kroz ispovesti hrabrih žena

Konferencija Lepota žene održava se danas u Ložionici i četvrti put za redom okuplja najveće stručnjake, inspirativne govornike i žene koje žele da otvoreno razgovaraju o zdravlju, odnosima i izazovima savremenog života. U nastavku teksta pratićemo uživo panele o važnim temama koje svaka žena treba da zna.

Treći panel: Pobeda žene – Trka sa preponama

Učesnici panela:

• Katarina Petrović
• Barbara Bogdanović
• Sonja Milosavljević
• Moderator: Đurđa Stanišić

Završni panel Pobeda žene – Trka sa preponama, donosi lične i inspirativne priče žena koje su kroz različite životne izazove pronašle novu snagu i motivaciju. Svoja iskustva sa publikom podeliće spisateljica Katarina Petrović, Barbara Bogdanović i Sonja Milosavljević.

Život nas često stavlja pred neočekivane izazove. Čućemo priče o hrabrosti, o preprekama koje su postale stepenice ka uspehu i o tome kako da budemo najjače onda kada je najteže.

Sonja ima alopeciju i odlučila ja da obrije glavu, tu sliku je i objavila, cilj – to sam ja i želim da budem slobodna

Sonja Milosavljević se bori sa alopecijom, opadanjem kose i ona priča o svojoj borbi sa tim. Kako kaže, bukvalno su joj ostala tri pramena na kosi, zbog čega je obrijala celu glavu. Tu svoju fotografiju je objavila na društvenim mrežama i priznaje da je imala veliki strah od reakcija, jer sve to što se njoj dešavalo je bio veliki udarac na samopouzdanje.

Koristila je i perike, ali kaže da to nije nimalo praktično, a i bilo joj je opterećujuće, jer to nije ona. Htela je da bude slobodna i zato je odlučila da pokaže da je ona zapravo ćelava, to je i bio razlog da pokaže fotografiju sebe onakva kakva ona i jeste, a i da bude slobodna.

– Ja sam sebi htela da pokažem da sam carica – kaže Sonja.

Tijana je u detinjstvu postepeno gubila vid, ovako se sa tim borila

Tijana je ispričala kako je prebrodila svoj problem sa postepenim gubitkom vida tokom detinjstva.

Kako ste se kao devojčica nosili sa tim promenama i koliko su vas ta iskustva oblikovala danas kao osobu, bilo je pitanje za Tijanu.

– Svakoga oblikuje detinjstvo, to je u stvari temelj svega. A ja samo svojoj majci mogu da budem zahvalna što danas živim život koji može da se nazove inkluzivnim, jer ona, ne znajući ništa o tom terminu, meni je pružila inkluzivnu porodicu. Tako da, to je temelj svega. To je sjajno. Podrška je izuzetno važna. Zaista, u porodici nikoga nije bilo sa oštećenjem vida, da ima bilo kakav takvog tipa zdravstveni problem. Tako da je bilo iskustvo prvo svima u mom okruženju – iskreno priča Tijana.

Tijani i njenoj majci je bio cilj da se slobodno i samostalno kreće, uprkos tome što se, kako kaže, sapliće, što ne vidim dobro, ali joj je bilo važno da to sve može samostalno da radi.

Ona ističe da je podrška okruženja jako važna.

– I tu sam se nekako oslobodila da danas mogu slobodno da kažem ono što mislim, da imam samopouzdanja – rekla je Tijana.

Smrt prvog muža, teška bolest drugog i to posle razvoda i borba sa svojom teškom bolešću: Životna ispovest Katarine

Svoju ispovest – gubitak prvog supruga, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći i to kada je bila jako mlada i sa malim detetom, i tešku bolest drugog muža, podelila je Katarina Petrović. Uz to, i sama se razbolela od teške bolesti – tumora na mozgu.

– Imala sam 23 godine kada mi je muž umro. Bila sam prestravljena, brinula sam, nisam imala pojma šta znači biti roditelj. Ali posle tog užasnog prvog dana, došao je drugi, treći, stoti, petstoti i nekako se kotrljao. Završavala sam zadatke koje moram, išla sam nekim putem koji se mora i rasla zajedno sa njim i sazrevala zajedno sa njim. Mislim da je ljutnja bila prva baza koja mi je dala snagu. Prvo sam bila jako ljuta, bila sam jako ljuta na mog supruga što ga nema, onda sam bila jako ljuta na život što sam sama, a onda je to krenulo, taj proces da se menjam, da se osnažujem i da postajem normalna – iskrena je Katarina na početku svoje ispovesti.

Nakon nekoliko godina Katarina je upoznala drugog supruga, ali se od njega razvela, ali je on u međuvremenu oboleo od leukemije. Ona je odlučila da, bez obzira na to što više nisu u braku, da ostanete sa njim kroz čitav proces lečenja. Na pitanje šta ju navelo na takvu odluku, Katarina kaže:

“Veoma jednostavan odgovor. Razmišljala sam dve stvari. Nas dvoje smo se upoznali, bili smo dobro i onda više nismo bili dobro, rastali smo se. Meni je zbog oboje i zbog naše dece bilo važno da prevaziđemo te niske strasti koje se jave kada dođe do takvih nekih lomova u životu i da pokušamo da budemo drugovi. Važno mi je to bilo, jer je on, mom starijem sinu, zaista bio roditelj. Njih dvojica su imali jako lep odnos. Drugo, njegova bolest je bila zaista teška – limfoblastna leukemija koja je prešla u neuroblastnu i zaista se namučio i mi svi sa njim. Nije imao partnerku da mu pomogne i zato sam tu bila ja – ispričala je ova žena velikog srca.

Kako je rekla, ona je na sve to gledala kao na to da su oni porodica i to je to.

– Kada smo se rastali, trudili smo se zaista da budemo uzor našim sinovima i bili smo dobri drugari. Međutim, on se razboleo devet godina nakon što smo se mi rastali. Zaista sam razmišljala krajnje jednostavno. Prva stvar o kojoj sam mislila bila je: “To je čovek koga sam ja u jednom trenutku izabrala za život i on je izabrao mene”. U redu, nismo uspeli, idemo dalje. Njemu se sada dogodilo nešto užasno. Da je imao neku partnerku, ženu pored sebe, to ne bi izgledalo tako. Međutim, mislim da to nije nikakva sad velika ljudska odluka što sam odlučila da ostanem pored njega. Jednostavno, nikog drugog nije imao i smatrala sam da je to u redu, da nije nikakav grandiozan čin – ispričala je Katarina.

Drugi panel: Snaga žene – Optimizacija ljubavi

Učesnici panela:

• Dr Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut
• Moderator: Nataša Vulin

Psihijatar i psihoterapeut dr Irena Đorđević, u okviru panela Snaga žene – Optimizacija ljubavi, govoriće o odnosima, granicama, emotivnoj stabilnosti i važnosti odnosa prema sebi.

Fokus drugo panela je na mentalnom zdravlju i emocionalnoj stabilnost. Učimo kako da postavimo zdrave granice, razumemo sopstvene potrebe i razvijemo emotivnu zrelost kao najjači izvor lične snage.

Dr Irena Đorđević: Bliskost je ključ, a prava ljubav podrazumeva prihvatanje partnerove nesavršenosti

Dr Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut, kaže da je nesavršenost normalna, i da upravo to predstavlja pravu ljubav, ako se to prihvati, nečija nesavršenost, odnosno da vidimo osobu onakva kakva jeste, a da je ključ svega bliskost, koju su nam ukrale društvene mreže.

Na pitanje koliko ljudi koji imaju normalan brak i vezu prikazuju svoju vezu na društvenim mrežama iskreno, odnosno, koliko “šminkamo” tu našu vezu?

Dr Đorđević kaže da ima tu svačega i da je jedino onaj koji je zadržao kvalitetan odnos, jeste onaj koji je uspeo da se izmesti iz onog – JA, i da pita onu drugu osobu kako je.

– Sve to je daleko od onoga što društvene mreže pokazuju, ono što vidimo na društvenim mrežama je prilično našminkano – smatra dr Đorđević.

– Ne možemo samo da projurimo i da idemo dalje u našu optimizaciju života i ljubavi i svega da budemo brži, bolji, jači i tako dalje, nego zaista moramo da se zastanemo i da budemo tu da nešto razmenimo. Ali mislim to je u stvari poenta ljubavi – kaže ona.

Prema njenim rečima, ima mnogo parova kojima su društvene mreže upravo upropastile odnos.

– A inače ti telefoni su sada tu zapravo svima upropastile odnos, ako tako posmatramo. Šta su razlozi za raskid, za svađe – uglavnom nešto što ima veze sa telefonom – kaže dr Đurđević.

Oni koji su sačuvali kvalitetan odnos izmestili su se iznad onog – JA

– Tu su dostupne preljube, pa se onda to nekako sve brže dešava. Tako da svakako je nešto vezano za taj telefon. Oni parovi koji su uspeli da zadrže taj kvalitetan odnos, što je danas stvarno ozbiljna retkost, taj odnos izgleda mnogo drugačije i mnogo dosadnije u odnosu na ono što može društvena mreža da pokaže. I taj odnos se više zasniva na onome da su oni umorni došli kući i pitali onog drugog: “Kako si? Je l’ ti bio težak dan? ” I u stvari jedino ko je zadržao kvalitetan odnos je onaj ko je mogao da se izmesti iz onog: “Ja, moja potreba, moje: da li možeš da me pratiš, meni je potrebno ovo, evo ti uputstvo za upotrebu mene, ali opet sam ja” stalno. Onaj ko je uspeo da se izmesti iz ja i da pogleda ko je ona osoba preko puta, da se pita autentično kako, koja je logika razmišljanja, ponašanja, života te osobe, da ga pita u stvari kako se oseća, šta mu treba da bude prisutna sa tom osobom. Čini mi se da su to u stvari oni parovi koji su u stvari koji stvarno mogu kvalitetno da funkcionišu, ali sve je to daleko od onoga što društvena mreža pokazuje. Ovo ostalo je uglavnom više ušminkavanje – kaže doktorka Đurđević.

Prema njenim rečima, mnogi imaju strah od bliskosti i on je sve jači sa društvenim mrežama.

Mnogi ljudi se sklanjanju od nekih ljudi, jer se pored njih ne osećaju dobro.

– U današnje vreme ljudi ne ulaze u veze ili se u njima ne zadržavaju, pre svega zato što oni imaju problem sa sobom, i to je ono gde je najveći problem, zapravo taj doživljaj sebe – smatra doktorka.

Mnoge žene dolaze na psihoterapiju jer se osećaju usamljeno

– Takođe, strah od odbijanja je postao izraženiji jer je lakše poslati poruku nego pristupiti nekome uživo. Ovaj strah je povezan sa perfekcionizmom i niskim samopouzdanjem, što otežava uspostavljanje i održavanje bliskih odnosa. Mnoge žene danas dolaze u psihoterapiju sa osećajem usamljenosti, visokim kriterijumima i niskim samopouzdanjem. Često se nalaze u začaranom krugu gde spuštaju kriterijume, ali i dalje ne uspevaju da pronađu zadovoljavajuću vezu. Strah od vezivanja i bliskosti dodatno komplikuje situaciju – kaže dr Đorđević.

Društvene mreže su donele mnoge izazove u ljubavne odnose, pojačavajući perfekcionizam i strahove, ali istovremeno je moguće raditi na razumevanju sebe i drugih kako bi se izgradile autentične i bliske veze.

Koliko su žene danas osvešćene

Koliko su žene danas osvešćene i koliko su na taj način otvorene u psihoterapiji kad dolaze kod tebe da pričaju o tom problemu?

– Ima situacija – sama sam zato što mi se niko ne sviđa. Imam, na primer, 40 godina, sama sam, imam visoke kriterijume, velika očekivanja, smatram da to zaslužujem. Ili ovo drugo što smo rekli – manjak samopouzdanja i prosto ne znam da li je uopšte moguće promeniti izraz sebe, odnosno doživljaj sebe i svog samopouzdanja sa 40 godina. To je začarani krug i veoma često pitanje u psihoterapijskom procesu, jer u stvari žene su sve učestalije same, nažalost. I onda preispituju sopstvenu vrednost i dolaze u situaciju da onda dođu i kažu: “Ja sam toliko spustila kriterijume da je sad ovo već postalo iritantno” – iznela je psihoterapeut iskustva iz ordinacije.

Kompromis obe strane je neophodan

Prema njenim rečima, kompromis podrazumeva da je i druga strana od nečeg odustala, i da to od čega smo odustali je koliko-toliko u ravnoteži.

– Da nije baš da sad ja odustajem od svega, a ti si baš ponekad odustao od nečega, nego hajde da budemo koliko je moguće u nekoj ravnoteži. Mislim da je najvažniji za zdrav kompromis u odnosu da mi dobro razumemo koja je logika života tog našeg partnera. Dakle, šta je to što je njemu važno, koje su to njegove vrednosti. Da vidimo da li mi u stvari tražimo da on odustaje od njegovih vrednosti, najvećih. Zato što ako mi stalno tražimo da on odustaje od svojih najvećih vrednosti, on će biti frustriran. Pre ili kasnije taj odnos neće imati perspektivu. Znači, ako smo mi druželjubivi, a naš partner nije druželjubiv i voli da bude neprestano isključivo sa nama, a mi volimo da izlazimo, da se družimo, da imamo mnogo prijatelja… Ukoliko partner, recimo, zahteva od nas da se mi sad toga odreknemo i da budemo isključivo sa njim, pre ili kasnije, kako god nam to u početku bilo zanimljivo i interesantno, doći ćemo do toga da će to da nas udalji i mi ćemo, ako mi stalno odustajemo od nečeg što je nama toliko vredno, mi ćemo biti u problemu. Prosto, taj odnos neće opstati – objasnila je dr Đorđević.

Pitanje iz publike – Muže me je prevario, da li ću ikada to moći da prevaziđem i povratim poverenje?

Iz publike se javila žena koja je rekla da je njen partner, sa kojim je pet godina, vodio paralelni život godinu dana, da ju je prevario i svo to vreme imao drugu ženu, da već godinu dana idu na psihoterapiju, i da ona i dalje nema poverenje u njega. Njeno pitanje je bilo – da li će ikada moći da to prevaziđe.

– Ako se ostane takvom u odnosu, jeste najvažnije da se ide na psihoterapiju. Jer prevarena osoba je puna besa i gorčine. Tu mora da se definiše šta je partneru potrebno, to je sve izuzetno teško, naročito vratiti to poverenje, a prevarena osoba mora da rasčisti sa sobom, da se vrati sebi i da svoju vrednost ne poistovećuje sa tim koliko će pažnju dobiti od partera – kaže dr Đorđević.

– Preljuba je baš važna tema i toliko učestala. I sad, kad je u pitanju to opraštanje preljube – tu ima onoga: “Oprostila sam, nisam zaboravila”. A to, u stvari, su potpuno dva različita procesa. Nije lako to opraštanje, svakako. Ali mnogo je važno nekako da se vratimo na to šta je opraštanje. Opraštanje je, u stvari, odustajanje od ogorčenosti u ovom trenutku u odnosu na nešto što se dešavalo ranije. To ne znači da je ta osoba rekla: “E, da, baš sve je okej, baš te razumem što si to uradio”. Daleko od toga. Ja samo odustajem od toga da osećam ogorčenost i da sebe blokiram. Opraštanje je, u stvari, pomaganje sebi. Između ostalog, opraštanje u jednoj definiciji kaže: “Opraštanje je odustajanje od boljeg juče”. Jer mi sve dok smo ljuti na ono što se dogodilo u prošlosti, mi imamo potrebu da. .. Mi samo mi kao da čekamo da se taj trenutak vrati u prošlosti, pa da uradimo nešto drugačije, i onda će biti sve u redu. A, u stvari, nekako moramo da odustanemo od toga da će se taj trenutak vratiti. I ako smo oprostili, to je veličanstveno, zaista. Mnogo je važno da se uključi psihoterapeut. Zašto? Zato što da bi se dobro iskomuniciralo. Jer o čemu se radi? Imamo, s jedne strane, jednu frustriranu osobu, ogorčenu, kojoj je mnogo teško, koja je pritom izgubila samopouzdanje jer je partner prevario. I onda ta osoba je, naravno, puna gneva i gorčine, i ima potrebu stalno da se vraća i da traži dodatno objašnjenje, i da traži nekako dodatno potvrde ljubavi, posvećenosti i tako dalje. Onda ovaj partner, koji je prevario… Znači, već je taj odnos bio prethodno negde sigurno narušen. Znači, već mu se to ni ranije baš nije do kraja svidelo. A onda još sad ima ovu osobu koja je dodatno frustrirana, koja dodatno traži pažnju i tako dalje. I čak i ako je prekinuo ovu paralelnu vezu, a nadamo se da jeste, opet negde oseća i on frustraciju. Šta tu mora da se dogodi? Mora da se radikalno promeni način kako funkcioniše veza. To je jedini način. I to je ono što mi radimo, ovaj, na psihoterapiji parova. U stvari, u tim situacijama mora da se uspostavi novi ritam kako funkcioniše odnos. Od toga da, recimo, prvo, mora da postoji jedna tolerancija – objasnila je psihoterapeut.

“Ne treba žena da se ponaša kao da sve može sama”

Na pitanje koliko žena treba da se osloni na svoju snagu ili da ipak prihvati snagu njene druge polovine, dr Đorđević kaže da treba dopustiti drugoj strani da zna i naše slabosti i da ne treba žena da se ponaša kao da sve može sama.

– Mislim da snaga nije u tome da “mogu sve sama”, to je sigurno. To definitivno bude veliki problem jer nekad žene često imaju doživljaj da mogu sve same i da moraju sve same, i da u tome vide sopstvenu snagu. Ali u stvari, snaga je mnogo više u tome da se pokaže i neka svoja slabost, da nešto zatražimo, da zatražimo pomoć – smatra ona.

Prvi panel: Zdravlje žene – Život u balansu

Učesnici panela:

• Ass. dr sc. med. Slađana Mihajlović, spec. ginekologije i akušerstva
• Dr Milica Đurđić, spec. radiologije
• Dr Antonela Sabati Rajić, spec. interne medicine – endokrinolog
• Dr Vanja Đurić, spec. anesteziologije i savetnik u ishrani
• Moderator: Danijela Davidov Kesar

Na panelu Zdravlje žene – Život u balansu, posvećenom fizičkom, hormonalnom i reproduktivnom zdravlju žene, govoriće dr Milica Đurđić, specijalista radiologije, ass. dr sc. med. Slađana Mihajlović, specijalista ginekologije i akušerstva, dr Vanja Đurić, specijalista anesteziologije i savetnik u ishrani, kao i dr Antonela Sabati Rajić, specijalista endokrinologije i interne medicine.

Kako prepoznati signale koje nam telo šalje? Na prvom panelu razgovaramo o hormonskom i reproduktivnom zdravlju, prevenciji i odlukama koje direktno utiču na kvalitet našeg života u svakoj fazi odrastanja i zrelosti.

Da li vam se lepi sve što pojedete? Evo kako to objašnjava dr Sabati Rajić

Stalno govorimo o hormonima i o tome kako oni utiču na telesnu težinu i na koje zapravo te neke hormonske disbalanse treba obratiti pažnju, jer znamo da sve žene u nekim godinama kažu: “Sve što pojedem, to mi se zalepi“.

– Svakodnevno slušamo temu gojaznost, porast telesne težine. Ja bih skrenula pažnju u ovom pitanju na to da svaki porast telesne težine koji ne možete da objasnite promenom načina života, promenom načina ishrane, budete vrlo obazrivi i posetite stručnjaka koji može u tome da vam pomogne, naravno lekara. Ja bih skrenula pažnju na dve ozbiljne hormonske poremećaje koja izazivaju porast telesne težine, a koja nisu tako retka u populaciji. To su hipotireoza, recimo smanjen rad štitaste žlezde, i druga vrsta poremećaja u endokrinologiji, i to je hiperkortizolemija – rekla je na panelu dr Dr Antonela Sabati Rajić, spec. interne medicine – endokrinolog i objasnila dalje:

“Prva bolest se javlja na nivou štitaste žlezde, znači njen smanjen rad dovodi do porasta telesne težine. Mi poznajemo tipične simptome tog poremećaja. Što se tiče hiperkortizolemije, to je porast kortizola u telu, ali bolesni porast kortizola, znači morate da se javite stručnjaku, lekaru, da izvrši analize, hormonske testove, morfološko slikanje i da preduzme lečenje. Nažalost, moram da vas razočaram da kod porasta telesne težine, ja radim više od 30 i nešto godina u medicini, na prste jedne ruke mogu da izbrojim pacijente kod kojih su bile nađene ozbiljne bolesti. Tako da u principu manje od 1% svih porasta telesne težine i gojaznosti predstavljaju ove ozbiljne bolesti o kojima sam govorila. Sve ostalo je, znamo, su drugi faktori koji utiču na gojaznost i porast telesne težine. Tako da na te dve stvari bih skrenula pažnju i obavezno, uvek treba posetiti lekara”.

Koje namirnice održavaju hormonalni balans

A koje namernice najviše pomažu upravo u tom održavanju hormonalnog balansa? O tome govoril dr Vanja Đurić, spec. anesteziologije i savetnik u ishrani:

“Želela da naglasim da hormonski balans podrazumeva ne ovo što se danas popularno naziva samo dva, tri hormona koja su poznata i o kojima se priča, nego da hormonski balans jeste pokazatelj našeg zdravlja i da obuhvata jednu širu sliku o kojoj treba razmišljati. Ovde smo u društvu sjajnih lekara koji znaju o čemu pričam, ali publika verovatno nije svesna da osim štitaste žlezde i jajnika postoje i druge žlezde koje proizvode brojne hormone i da da bi telo dobro funkcionisalo, svi ti hormoni su jako bitni i oni zajedno funkcionišu. Ishrana je jedan deo brige o zdravlju. I kada govorimo o namirnicama, s obzirom da je ovo era kada su informacije dostupne svuda, svako danas bez kredibiliteta može da kaže šta god misli iz nekog svog ličnog iskustva ili svoje perspektive, želim da naglasim da je jako bitno da u eri opsednutosti proteinima ne zaboravimo da postoje i drugi makronutrijenti, da postoje i ugljeni hidrati i masti, i da su sve te stvari podjednako važne da bismo imali hormonski balans. Kada govorimo o proteinima, pre svega mislim, ako ćemo da krenemo sa nekim konkretnim savetima, na proteine životinjskog porekla, kao što su, meso, riba, jaja, mlečni proizvodi. Naglašavam proteine životinjskog porekla zato što sadrže esencijalne aminokiseline, nešto što putem hrane moramo da unesemo i bez čega naše telo ne može. Sa druge strane, postoje i biljni izvori proteina koji, nažalost, sadrže manje količine tih esencijalnih aminokiselina i, nažalost, potrebno je da ih pojedemo u većoj količini i zbog toga nam to možda nekad ne odgovara. Tako da, proteini su jedna stvar, jako su važni. S druge strane, masti su nam neophodne za proizvodnju hormona”

Svakodnevni umor koji traje od 2 do 4 nedelje zahteva posetu lekaru

Na panelu se govori i tome kada je umor posledica hormonskog disbalansa i koji i kakav umor zahteva analize.

Na panelu je rečeno i da slučaju da ustajete svaki dan umorni, da to traje 2 do 4 nedelje, da se taj umor ne menja u toku dana bez obzira na odmor, na kvalitetan san, treba da potražite pomoć stručnog osoblja.

– Mi razlikujemo čak vrste umora u endokrinologiji; kad pitamo pacijenta da li je taj umor najveći ujutru, posle prespavane noći, i u toku dana taj umor postepeno slabi. To je već signal za nas da možda radi o nekoj bolesti nadbubrežne žlezde, o nedostatku kortizola, tog hormona koji je bitan za funkciju i za stres. U slučaju umora koji hronično traje, znači 2 do 4 nedelje, treba da obratimo pažnju i uradimo nekoliko analiza da opredelimo metabolički status. Tu vrlo često govorimo i nalazimo kao uzrok tu insulinsku rezistenciju, koja je široko rasprostranjena i prisutna, znači koja predstavlja smanjenu osetljivost tkiva na naš insulin. Naime, kada vi unesete hranu, znači pankreas se bori da održi nivo šećera u krvi normalnim, izlučuje prekomerne količine insulina koje, nažalost, nisu efikasne tako kako bi trebale da budu, i ta insulinska rezistencija nekada može da bude isto razlog za umor, hronični, nezadovoljstvo, tešku pokretljivost. Tako da nekako moramo da preduzmemo neke mere, prvenstveno pregled, hormonske analize, testove, da vidimo jasno da li se o tome radi kod pacijenta. Moramo da isključimo anemije, nedostatke vitamina, razne druge uzroke u medicini, i onda da primenimo razne metode, kao što je rekla doktorka Đurić, znači korigovati ishranu, uvesti redovnu fizičku aktivnost. Znači, uvek pokušavamo sa nekim što bezbolnijim merama da rešimo taj problem, naime da povećamo osetljivost naših tkiva na insulin. Naravno, treba da korigujemo telesnu težinu, ishranu, kao što je isto bilo rečeno – rekla je Dr Antonela Sabati Rajić, spec. interne medicine – endokrinolog.

D Mihajlović: “O reproduktivnom zdravlju se brinemo otkad ta mala devojčica dođe na svet”

Ass. dr sc. med. Slađana Mihajlović, spec. ginekologije i akušerstva, pričala je o reproduktivnom zdravlju:

“Ja sam svaki dan okružena ženama i svakog dana dobijam, neke informacije od žena koje su ne samo uspešne u poslu, kući, dobre majke, uh, koleginice, ali koje se brinu o svemu, ali postoji to “ali”, ali se najmanje brinu o sebi. I reproduktivno zdravlje, kada ste me već pitali o reproduktivnom zdravlju, nije samo, zdravlje koje možemo izdvojiti onako iz žena i reći: “E, sad se brinemo o reproduktivnom zdravlju. ” O reproduktivnom zdravlju se brinemo otkad ta mala devojčica dođe na svet, jer je broj jajnih ćelija ono što dobijamo rođenjem i što nam se oduzima celog života, u stvari što nas drži da budemo takve, ženstvene, lepe, zdrave i sve ono što nam daju, u stvari, te jajne ćelije”.

Prema njenim rečima, kada pričamo o reproduktivnom zdravlju, ne može da ne spomenen večiti stres i takav tempo života:

“I mi smo danas ovde, trčali smo da stignemo, taj neki naporan način života, malo sna, kao što ste rekli, brojna oboljenja koja vrebaju, nepravilna ishrana, fizička aktivnost, sve, sve ono što utiče na ženu je nešto što dovodi do toga da ona ulazi u jedan, začarani krug gde se javljaju simptomi koje ona nekako stavlja sa strane ili ih ne uzima u obzir i jednostavno postane trpeljiva, ja to tako kažem, postane trpeljiva na način da kaže: “Dobro, to to ću nekako uraditi sutra” ili “ne, nisu to možda bitni simptomi” ili su to neki simptomi koje jednostavno ona ne prepoznaje kao, simptome oboljenja.”

Dr Milica Đurđić, spec. radiologije: Gore od toga da se dijagnoza traži na Guglu je da žena ima simptome, a ne ode kod leakra

Da li je uopšte za ženu najopasnije kada uradi neke analize, dobije neki radiološki nalaz ili treba da ide, pa onda ukucava te sve simptome u Guglu i onda sama protumači taj neki nalaz, potpuno šokirana jer je tamo možda čeka neki najcrnji scenario koji pretraga na Guglu upravo uputi, pitanje je za dr Milicu Đurđić, spec. radiologije:

– I da se prvo nadovežem samo na koleginicu, kako u avionu kada kažu: “Prvo masku stavite sebi, pa onda putniku pored sebe” Jer ukoliko ne možemo sebe da zaštitimo i sebi da pomognemo, nećemo imati kapacitet ni nekom drugom. Tako da slažem se sa tim da moramo da nađemo vreme za sebe. E sad, što se tiče vašeg pitanja, ja ne mislim da je to najgori mogući ovaj scenario da sada neko ovaj dobije izveštaj radiologa ili izveštaj bilo kog lekara i da ukuca na Guglu, ili veštačka inteligencija u današnje vreme je sve učestalije se pominje i koristi se sve više. Mislim da je najgori scenario da ima simptome i da oseća neke promene, ali da odluči da se leči tako što je pročitala na ovaj Guglu ili na bilo kojoj toj platformi, bilo kojoj društvenoj mreži, i da ne ode kod lekara” rekla je dr Đurđić.

Kako kaže, u medicini je malo kompleksnija situacija, posebno ukoliko imamo patologiju tipa kao što su tumori, tumori na primer dojke ili tumori koji se nađu u abdomenu, tumori bilo gde da se nađu. Mi kao radiolozi radimo preglede ultrazvukom i mamografijom i magnet i skener i rendgen.

“Znači, to je to je brojna dijagnostika koju u današnje vreme, u 21. veku, ne možete da zamislite da neko ode na bilo kakvu operaciju a da nije uradio neku, da kažemo, ozbiljniju dijagnostiku, ili ukoliko neko da takav predlog od hirurga, bešto od takvog hirurga, zato što je stvarno neophodno da se vidi gde se nalazi promena, šta je zahvaćeno i tako dalje, da bi se isplanirala adekvatna intervencija. Ako neko misli da na Guglu može da se nađe informacija šta žena, na primer, evo da plastično objasnim, ode na pregled ultrazvučni dojke i ima promenu neku sa 37 godina. Na ultrazvučnom pregledu se vidi promena koju će onda radiolog poslati na mamografiju. Sledeći korak je mamografija. Na mamografiji, ukoliko se vidi isto da nema te karakteristike, mi svi gledamo neke karakteristike promena, kakvog je oblika, koje veličine. Nije samo ni bitna nije samo ni oblik i veličina, bitna je i istorija tog pacijenta, u smislu da li su mama, tetka, sestra imale karcinom dojke, da li je rađena genetika, da li je BRCA2 pozitivna…”, objasnila je dr Đurđić.

Bilo koje promene ciklusa zahtevaju posetu lekaru

Bilo šta da se desi u promeni ciklusa, žena treba da se javi lekaru, bez obzira na to da li je krvarenje produženo ili skraćeno, da li ima nekih bolova, odgovorila je dr med. Slađana Mihajlović, spec. ginekologije i akušerstva na pitanje koje simptome ne smemo da ignorišemo kada je ciklus u pitanju.

“Moramo da budemo nemilosrdne u zaštiti svog zdravlja”

Na panelu je zaključeno da svaka žena mora da odvoji vreme za sebe.

“Mislim da moramo da budemo nemilosrdne u tom pogledu prema svom zdravlju i da idemo na pregled. Jeste, zaista, PAPA test traje bukvalno minut, za 24 sata imamo analizu od citologa. I zašto jednostavno sebi ne bi olakšale ako je karcinom grlića karcinom koji može preventivnim pregledima da se otkrije?”, rekla je dr Dr Milica Đurđić, spec. radiologije.

O lekovima za mršavljenje

“Šta treba da znamo o lekovima za mršavljenje, kome su zaista namenjeni, a za koga nisu?”, pitanje je za doktorku Sabatu Rajić.

“Prvenstveno lekovi za mršavljenje nisu namenjeni trudnicama, dojiljama. Ukoliko neko planira trudnoću, ja savetujem najmanje 2 do 3 meseca da ne koristite lekove. Lekovi za gojaznost su namenjeni ljudima koji imaju pridružene bolesti uz tu gojaznost i kod kojih procenimo da je veliki rizik za nastanak takvih bolesti. Znači, prvenstveno koji imaju indeks telesne mase preko 27, se pod tim našim protokolima uvodi lečenje medikamentozno, lekovima. Kao i svi lekovi, ti lekovi imaju svoje i loše i dobre efekte, naravno, u svakom slučaju mnogo više dobrih efekata, i zato te lekove treba vrlo oprezno i pod nadzorom lekara dati. Rekla sam da u principu treba napraviti nekoliko morfoloških dijagnostičkih procedura i nekoliko hormonskih, biohemijskih testova pre uvođenja tih lekova, baš zbog toga da bi se sprečili ti neki loši efekti tih lekova. Znači, lek je registrovan za decu iznad 12 godina, međutim mi ne dajemo takve lekove nikome ko je mlađi od 18 godina.

Monodrama Tatjane Kecman

Kao savršena završnica dana, publiku očekuje monodrama Tatjane Kecman 10:1, duhovita i šarmantna predstava koja kroz humor i prepoznatljive životne situacije govori o odnosima žena i muškaraca.

Konferencija Lepota žene ostaje mesto podrške, povezivanja i razgovora bez zadrške, o svemu što žene danas zaista zanima. Karte su u prodaji na tickets.rs.