Sajber bezbednost: Nova valuta poverenja

 Autorski tekst Vlastimira Vukovića, predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke

Nekada se poverenje u banku gradilo kroz stabilnost, ekspoziture i lični odnos. Danas se gradi kroz nešto mnogo nevidljivije – sajber bezbednost. U svetu u kojem banku nosimo u džepu, pitanje sigurnosti postaje važnije od gotovo svega drugog.

Digitalizacija je promenila način na koji upravljamo novcem. U Srbiji danas imamo gotovo 5 miliona korisnika mobilnog bankarstva, dok u Evropi više od 65 odsto klijenata koristi digitalne kanale kao primarni način komunikacije sa bankama. Bankarstvo se više ne dešava u radnom vremenu – ono je stalno uključeno.

Ali gde je više digitalnog, tu je i više rizika.

Globalni sajber kriminal danas pravi štetu od čak 10,5 triliona dolara godišnje, što ga svrstava među najveće „ekonomije sveta“. Finansijski sektor je među najskupljim metama: prosečan napad na banke košta oko šest miliona dolara po incidentu, dok ukupni gubici industrije dostižu stotine milijardi. Upravo zato finansijske institucije ostaju među najčešćim ciljevima napada.

Da pretnje više nisu samo teorija, pokazuje i nedavni slučaj iz Hong Konga, gde je kompanija prevarena za čak 25 miliona dolara putem video poziva. Napadači su koristili deepfake tehnologiju da imitiraju direktore kompanije i u realnom vremenu uspeli da ubede zaposlenog da izvrši transfer. Nisu probili sistem – prevarili su čoveka.

Zato se bezbednost više ne može posmatrati kao dodatna funkcionalnost – ona je osnovna odgovornost banke. Klijent možda ne vidi sisteme koji rade u pozadini, ali očekuje da oni funkcionišu besprekorno.

Savremene banke danas koriste veštačku inteligenciju i naprednu analitiku kako bi prepoznale sumnjive aktivnosti u realnom vremenu. Analiziraju se obrasci ponašanja, detektuju odstupanja i reaguje pre nego što problem postane vidljiv. Drugim rečima, sistem mora da razume šta je „normalno“, kako bi na vreme prepoznao ono što nije.

Međutim, tehnologija nije dovoljna.

Globalni izveštaji pokazuju da više od 70 odsto bezbednosnih incidenata uključuje ljudski faktor. Napadači sve ređe pokušavaju da probiju sisteme, a sve češće pokušavaju da prevare korisnike – kroz lažne poruke, imejlove ili pozive. Jedan pogrešan klik može da ima ozbiljne posledice.

Zato sajber bezbednost postaje zajednička odgovornost.

Banke imaju zadatak da kontinuirano unapređuju svoje sisteme zaštite, ali i da edukuju klijente kako da prepoznaju rizike i zaštite svoje podatke. Bez toga, ni najnaprednija tehnologija ne može dati puni efekat.

U tom kontekstu, uloga banke se menja. Ona više nije samo finansijski posrednik, već i partner u digitalnoj sigurnosti. To je nova dimenzija poverenja – ona koja se ne vidi, ali se svakodnevno potvrđuje.

Jer u digitalnom svetu, poverenje više nije apstraktna kategorija. Ono ima vrlo konkretnu vrednost – meri se sigurnošću svakog pojedinačnog klika.

A poverenje, za razliku od mnogih drugih stvari, ostaje jedina valuta koja ne podleže inflaciji.