IZBORI NA VIDOVDAN?! Kome odgovara “brzi” izlazak na birališta, a za koga je kraj godine BOLJE OPCIJA: Šta kaže politička matematika

Kada će biti vanredni parlamentarni izbori – ključno je političko pitanje već skoro godinu dana, a posebno je u žiži ovih dana pošto se pojavio novi, potencijalni termin – Vidovdan. Analitičari, pak, smatraju da su realniji izbori krajem ove ili početkom sledeće godine, a da bi raniji termin glasanja možda čak manje odgovarao protivnicima režima nego vlasti.

Po slovu zakona prvi naredni izbori bi trebalo da budu redovni predsednički izbori na proleće sledeće godine, kada predsedniku Aleksandru Vučiću ističe drugi, petogodišnji mandat. Međutim, upravo je Vučić u više navrata najavio vanredne parlamentarne izbore do kraja ove godine godine, s tim što je nakon poslednjih lokalnih izbora kandidovao još jedan, raniji termin izbora – do Vidovdana.

To će biti jedna od tema razgovora koje je Vučić počeo sa strankama i političkim činiocima.

S druge strane, studenti u blokadi od maja prošle godine traže da se raspišu vanredni parlamentarni izbori.

Međutim, Predrag Lacmanović, programski direktor agencije “Faktor plus” ocenjuje da “studentska politička formacija još nema jasne konture”.

– Ne zna se ko bi bio nosilac liste, kakva bi bila struktura ljudi koji bi eventualno ušli u parlament, niti kako bi se u toj konstelaciji snašle postojeće opozicione partije – navodi Lacmanović.

Kako kaže, pitanje nosilaca lista na potencijalnim parlamentarnim izborima “daleko je od razjašnjenog”, kao i da opozicione partije strahuju da nestanu sa političke scene gde je, kaže, “to bilo i najavljeno od strane studenata da oni lagano treba da idu u penziju”.

Dodaje da je “skoro uveren da bi vladajuća koalicija osvojila većinu u parlamentu ukoliko bi se izbori održali krajem juna”, i to na krilima pobede na lokalnim izborima u 10 opština.

“Republički izbori zahtevaju daleko ozbiljniju organizaciju”

Nikola Parun, politikolog, smatra da će vanredni parlamentarni izbori biti održani zajedno sa predsedničkim izborima početkom sledeće godine, i pritom nije siguran da li bi raniji izbori odgovarali ni vlasti ni protivnicima režima.

Iako studenti u blokadi traže izbore što pre, Parun i tu ima dileme.

– Postoje u antirežimskom bloku ozbiljni logistički problemi, pre svega, organizacione prirode. Videlo se to na lokalnim izborima prilikom sastavljena liste, ali i u izbornoj noći prilikom brojanja glasova pošto rezultati glasanja nisu objavljeni iako je reč o malim opštinama sa po nekoliko hiljada birača – navodi Parun, dodavši da republički izbori zahtevaju daleko ozbiljniju organizaciju, jer postoji 8.500 biračkih mesta za koja je potrebno oko 25.000 kontrolora.

“Prvo parlamentarni pa predsednički izbori”

S druge strane, Vladimir Pejić, programski direktor agencije “Faktor plus” predviđa da će republički i predsednički izbori biti razdvojeni.

– I to mislim da će prvo biti parlamentarni izbori u novembru ili decembru, a nakon toga kako zakon bude nalagao, u martu, aprilu najdalje predsednički izbori. Mislim da će biti razdvojeni izbori jer će fokus biti na parlamentarnim izborima da oni budu ti koji će biti glavni, odlučujući gde će se lomiti stvari – analizira Pejić.

Kako kaže, neće se prvo ići na predsedničke izbore jer stvaraju priliku za referendumsku atmosferu.

– U borbi dva kandidata opoziciji ili protivniku vlasti mnogo lakše. Mislim da je cilj da parlamentarni izbori pokažu pravu slika stanja u Srbiji – naveo je Pejić.

“Da se dodatno posvađa opozicioni korpus

Đorđe Vukadinović, analitičar, poručio je da bi na mestu predsednika Aleksandra Vučića “odigrao drugačije”.

– Išao bih prvo sa predsedničkim izborima. Čisto da se malo pokuša dodatno posvađati opozicioni korpus oko kandidata. Jer vlast će kako god imati jednog kandidata. A ova opozicija, čak i parlamentarna, pa i studentska, nema baš jednog jasnog kandidata. A kamoli oni zajedno da se dogovaraju… – ocenio je Vukadinović.

Vučić: Izbori najranije 31. maja

Inače, Vučić je dva dana nakon lokalnih izbora otvorio mogućnost “ranijeg termina” vanrednih parlamentarnih izbora, da “možda budu i do Vidovdana”.

Onda je posle konsultacija sa strankama, rekao da vanredni parlamentarni izbori formalno – pravno najranije mogu biti održani 31. maja, kao i da je moguće da izbori budu i krajem marta sledeće godine, ali da tada ne bi bili vanredni.

Rekao je i da je građanima obećao vanredne parlamentarne izbore i da to znači da izbori budu pre kraja godine.

Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, rekla je da je “jedini razlog što predsednik nije raspisao izbore “spoljnopolitički pravac Srbije i to što se svet suočava sa krizom većom od svetske ekonomske krize i kovida 19, odnosno sa krizom koja nije zapamćena u vremenu u kojem živimo”.

Vučević: Stvar dogovora nadležnih organa

Miloš Vučević, predsednik SNS-a, poručio je da je “raspisivanje izbora stvar dogovora nadležnih organa”.

– Kada će biti raspisani izbori stvar je dogovora predsednika Republike i Vlade, jer mora doći do raspuštanja Vlade. Što se tiče SNS, mi ćemo se potruditi da budemo spremni za izbore kad god da budu. Da li će to biti do početka leta ili kraja godine, to je pred nama – kazao je Vučević.