Stižu veće penzije i zaostale isplate, ali postoji problem: Zbog ove formule mnogi penzioneri u komšiluku će biti razočarani

Ove godine penzioneri u Hrvatskoj pažljivo prate vesti o redovnom usklađivanju penzija, koje se sprovodi dva puta godišnje po zakonskoj formuli. Reč je o mehanizmu kojim se penzije usklađuju sa kretanjem plata i cena kako bi se barem delimično sačuvala kupovna moć najstarijih građana.

Iako svako povećanje donosi izvesno olakšanje, mnogi penzioneri poslednjih godina ukazuju da povećanje troškova života često premašuje povećanje penzija. Upravo zato svaka objava procenta usklađivanja budi veliko interesovanje javnosti, ali i pitanja o tome koliko će se povećati mesečna primanja i kada će se povećani iznosi uplatiti na njihove račune.

Penzioneri u Hrvatskoj mogu očekivati novo redovno usklađivanje penzija 2026. godine. Prema procenama, povećanje bi trebalo da iznosi oko 2,68 odsto, što znači da će se penzije većine penzionera povećavati za oko deset do dvadeset evra mesečno, u zavisnosti od njihovih prihoda.

Usklađivanje penzija sprovodi Hrvatski zavod za penziono osiguranje (HZMO) po zakonskoj formuli koja uzima u obzir rast prosečnih plata i inflaciju u prethodnom periodu. Pošto su ovi indikatori bili umereni, samo povećanje neće biti značajno.

Za prosečnu penziju, povećanje bi trebalo da bude oko 15 do 20 evra mesečno. Na primer, penzioner koji prima 480 evra penzije može očekivati povećanje od približno 12,86 evra. To znači da bi nova penzija iznosila oko 493 evra mesečno. Naravno, oni sa višim penzijama dobiće nešto veći nominalni iznos, dok će oni koji primaju najniže penzije dobiti manje povećanje u apsolutnom smislu.

Povećanje se odnosi na penzije od 1. januara 2026. godine, ali se isplata povećanih iznosa očekuje na proleće, kada Hrvatski zavod za penziono osiguranje zvanično objavi procenat usklađivanja. Tada se obično i razlika za prethodne mesece (tzv. zaostatak) isplaćuje u jednokratnom iznosu.

U slučaju penzije od 480 evra, zaostatak za tri meseca bi iznosio oko 38,60 evra u jednokratnom iznosu, javlja Slobodna Dalmacija.

Sistem prilagođavanja zasniva se na kombinaciji rasta plata i inflacije, a trenutni ekonomski indikatori ne ukazuju na snažniji rast. Kao rezultat toga, mnogi penzioneri ovog puta neće videti značajno povećanje kućnog budžeta.

Iako svako povećanje predstavlja izvesno olakšanje, stvarnost je da će povećanja doneti samo skromno povećanje mesečnih prihoda za većinu penzionera.