Prvi krug predsedničkih izbora u Hrvatskoj je 29. decembra
Debata kandidata postala je hit na mrežama zbog bizarnih trenutaka, uključujući pitanje o Srbiji i putu u EU
- Anđela Krstović Novinar rubrike Svet
Prvi krug predsedničkih izbora u Hrvatskoj održava se danas, a snage će odmeriti osam kandidata. Ankete pokazuju da će u drugi krug ući aktuelni predsednik Zoran Milanović i Dragan Primorac, nezavisni kandidat kog podržava Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) premijera Andreja Plenkovića.
Predizborna kampanja je, prema oceni komunikacijskog stručnjaka Krešimira Macana, bila bez ikakvog naročitog sadržaja.
Blic preporučuje
– Kampanja je mrtva. Nije kreativna i nećemo je se sećati ni po čemu posebnom, osim po onoj pres konferenciji Ivane Kekin – kaže Macan.
“Nisu dovoljno isprovocirali Milanovića”
Macan smatra da je besadržajnosti kampanje puno doprineo nezavisni kandidat koji ima podršku HDZ-a Dragan Primorac, jer ju je pokrenuo kasno.
– Izazivači nisu dovoljno isprovocirali Milanovića kada je trebalo, pa će tako on prošetati do finala. Milanović je kampanji nametnuo okvir u kojem su on i Plenković, a ostali kandidati nisu uspeli da probiju okvir – rekao je Macan na N1 televiziju iz Zagreba.
Zapravo je jedina “iskra” u ovako “mrtvoj kampanji” bila afera u koju je upletena Ivana Kekin, kao i njen muž Mile Kekin, čuveni muzičar i frontmen grupe “Hladno pivo”.
Afera kafa
Naime, u javnosti je odjeknula informacija da se Mile Kekin sastao sa Nikicom Jelavićem, kom se ranije sudilo za zločinačko udruživanje.
Muzičar tvrdi da se sa Jelavićem našao na kafi nakon što mu se on predstavio kao “fudbaler, a ne onaj mafijaš”. Njegova supruga Ivana, predsednička kandidatkinja platforme Možemo, rekla je kako su odmah išli u policiju kako bi rekli da je Mile na prepad pozvan na kafu.
– Odmah smo sumnjali da se radi o klopci, ali uključivanjem drugih aktera, pre svega Plenkovića, postalo je jasno da moramo istaći ozbiljnost ove situacije – rekla je Ivana Kekin.
Sam Jelavić se oglasio saopštenjem koje je hrvatskim medijima poslao njegov advokat Anto Nobilo, u kom navodi da se nikome nije lažno predstavljao.
– Naš susret nije trajao nekoliko minuta, trajao je više od pola sata što može potvrditi više svedoka koji su bili tog dana tamo, koji su mi se nakon istupa gospode iz Možemo javili. Ja se Kekinu nisam lažno predstavio. Mile Kekin je tačno znao ko sam ja. Sa mnom svi tačno znaju na čemu su. Ja sam Nikica Jelavić i nikome se lažno ne predstavljam – poručio je on.
Foto: Darko Tomas / imago stock&people / Profimedia
Ko su kandidati za predsednika Hrvatske
- Zoran Milanović: Kandidat Socijaldemokratske partije (SDP). Rođen 30. oktobra 1966. u Zagrebu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu 1990, magistrirao pravo Evropske unije na Flamanskom univerzitetu u Briselu 1998. Od 1993. radi u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Hrvatske. Premijer je postao 2011, a 2020. predsednik Hrvatske
- Dragan Primorac: Nezavisni kandidat kog podržava HDZ. Rođen je 1965. u Banjaluci, detinjstvo proveo u Splitu, gde je diplomirao na Medicinskom fakultetu 1991. Doktorsku disertaciju odbranio je 1997. godine na Medicinskom fakultetu u Zagrebu. Poznati je pedijatar, forenzičar, genetičar i sudski veštak
- Miro Bulj: Kandidat Mosta. Rođen u Sinju 11. marta 1972. On je hrvatski političar, gradonačelnik Sinja, poslanik u Saboru i bivši pripadnik Hrvatske vojske
- Ivana Kekin: Kandidatkinja platforme Možemo. Rođena je 1984. u Zagrebu, gde je završila osnovnu školu, gimnaziju i diplomirala na Medicinskom fakultetu. Radi kao psihijatar u zagrebačkom KBC-u i aktivno se bavi pitanjima mentalnog zdravlja, posebno dece i mladih. U politiku je ušla 2016. godine, a u kampanji je često isticala da će njeni prioriteti biti borba protiv korupcije i zdravstvena zaštita
- Branka Lozo: Kandidatkinja stranke Dom i nacionalno okupljanje. Profesorka na Grafičkom fakultetu i stručnjak za papir, materijale i boje. Politički put je započela u Domovinskom pokretu, a brzo se našla na listi za lokalne izbore kad je stranku vodio Miroslav Škoro. Kad je vođstvo preuzeo Ivan Penava, ona je sa izašla na parlamentarne izbore, a odmah po osnivanju stranke DOMINO, postala je predsednička kandidatkinja
- Marija Selak Raspudić: Nezavisna kandidatkinja. Rođena 1982. godine u Zagrebu, gde je završila osnovnu školu i Klasičnu gimnaziju. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirala 2007. godine. U politiku je ušla 2020. godine, rekavši da smatra da je demokratija u Hrvatskoj ugrožena
- Tomislav Jonjić: Nezavisni kandidat. Rođen 1965. godine u Imotskom. On je pravnik, publicista, diplomata i istoričar
- Niko Tokić Kartelo: Nezavisni kandidat. Privukao pažnju kada je u suzama izgovorio “Mama, uspeo sam” nakon što je potvrđena njegova predsednička kandidatura. Rođen u Zagrebu 1966. godine, oženjen je i ima dve ćerke i četvoro unučadi. Za sebe kaže da je ono što nazivaju starom školom, a ne boji se ni da pita za ono što ne zna, piše , između ostalog, u njegovoj zvaničnoj biografiji objavljenoj na promotivnoj internet stranici
Foto: HINA/ DARIO GRZELJ / Tanjug
Šta su hrvatski predsednički kandidati rekli o Srbiji
U Hrvatskoj je nedavno održana debata, koja je postala hit na mrežama zbog mnogih bizarnih trenutaka.
Jedno od pitanja bilo je i “Treba li Srbiji blokirati put u EU dok se ne reši pitanje nestalih i ratne odštete”, a evo kako su kandidati odgovorili:
- Tokić Kartelo: Nisam protiv veta, niti blokiranja, ali sam za razgovor. Hrvatska ima priliku da postane lider kod pregovora oko ulaska BiH ili Srbije u EU. To treba iskoristiti, razgovarati, rešavati probleme. Kad pitate Srbe, oni ne žele u EU. Čime bismo mi mogli da ucenjujemo, ne znam, ničim
- Bulj: Trebalo je blokirati bilo kakve pregovore o ulasku Srbije u EU dok se ne reši ratna odšteta i popis svih nestalih. Srbiju blokirati u bilo kakvim pregovorima, to je načelo
- Jonjić: Apsolutno bih se protivio ulasku Srbije u EU dok se Srbija ne izvini za velikosrpsku agresiju za zločine u Hrvatskoj i BiH. To nije samo pitanje Srbije, nego i pitanje Plenkovićeve vlade. Silan novac se odvaja za tzv. srpske kulturne centre i list “Novosti”
- Kekin: Pitanje nestalih je jedna od ključnih tema. Hrvatskoj je strateški interes da u Srbiji na vlasti bude građanska i demokratska opcija, što Vučić nije. Ovih dana vidimo kakvu snagu imaju građani Srbije koji protestuju protiv Vučića. Takvim građanima treba da pružimo podršku
- Lozo: Sa Srbijom je problem što oni ne žele da uđu u EU nego nas vuku za nos i izigravaju, što im istorijski jako dobro ide. Treba da priznaju da su imali logore na teritoriji Republike Hrvatske, da kažu gde su nestali, vrate kulturno blago, arhive. Onda je “nulto stanje” i možemo početi darazgovaramo. Tu je i politika srpskog sveta koja se agresivno uvlači u Hrvatsku i druge zemlje u okruženju. To finansira i hrvatska vlada
- Milanović: Gde sam bio kad sam išao kod Dodika pre godinu dana? Bio sam na obeležavanju oslobođenja Jajca, bilo je prekrasno, a onda sam se zaputio tamo gde idu Plenković i Čović zato što je to čovek s kojim se razgovara. Razgovara se i s Vučićem, međutim Srbija mora sama da se odredi. Srbija nam je sused, jako važan trgovinski partner, mi imamo robni izvoz samo u tri države dominantno – Slovenija, BiH i Srbija. Ako će sarađivati, rešenje se može naći
- Primorac: Hrvatska će biti otvorena prema svim susedima na putu u EU, ali uz uslove – otvaranje arhiva JNA, vukovarska bolnica, gde leže kosti hrvatskih ljudi. Zbog sebe i zbog budućnosti moramo učiniti sve da do tih podataka dođemo. Što se tiče Milanovića i Dodika, on je pod američkim sankcijama…
- Selak Raspudić: Sa glinskim huškačem nema pregovora. Neki dan je šetao po Dubrovniku i nas učio o agresiji na Srbiju