Samouvereni Putin najavio šta planira za Ukrajinu, Kušner ga SPUSTIO I ODBRUSIO MU: “Slušamo iste priče, to smo čuli pre godinu dana!”

Tokom sastanka sa izaslanicima predsednika Trampa ovog meseca u Kremlju, ruski predsednik Vladimir Putin delovao je samouvereno. Najavio je da će ruske snage za nekoliko meseci zauzeti ceo region Donbasa i da je Rusija spremna za snažne udare na ukrajinsku energetsku mrežu, što bi moglo da dovede do teške zime. Usledio je odgovor Trampovog zeta koji ruski lider sigurno nije očekivao.

Jedan od izaslanika, Džared Kušner, na to je uzvratio: “Sa dužnim poštovanjem, tačno to ste nam rekli i pre godinu dana. Kakve su šanse da se za godinu dana vratimo ovde i da slušamo istu priču? Možda je bolje da ne izgubimo još jednu godinu?”

Taj razgovor, čiji su sadržaj otkrili izvor upućen u pregovore i jedan američki zvaničnik, ilustruje dilemu sa kojom se Tramp suočava u svojim nastojanjima da okonča rat u Ukrajini. Ti napori traju više od 18 meseci, piše “Njujork tajms”.

Ustupci umesto sankcija

Kongres je ove nedelje izglasao ključni zakon o sankcijama usmeren na ruski energetski sektor. Reč je o novom pokušaju da se na Rusiju izvrši ekonomski pritisak i da se Putin primora na kompromis. Međutim, dok zakon čeka Trampov potpis, njegova administracija radi na potpuno suprotnoj strategiji i nudi Rusiji pogodnosti za koje se nada da će podstaći Putina da razmisli o prekidu rata.

Novi podsticaji uključuju i predlog Bele kuće da se poslovni ugovori sa Rusijom sklope i pre završetka sukoba u Ukrajini, tvrde dva izvora bliska pregovorima. Američki zvaničnik, koji je zbog osetljivosti teme tražio anonimnost, objasnio je da su takvi dogovori mogući jer bi pokazali da SAD ozbiljno namerava da obnovi odnose sa Moskvom.

Taj pristup predstavlja potpuni zaokret u odnosu na Trampovo prošlogodišnje obećanje da poslovnih aranžmana sa Rusijom neće biti “dok se rat ne reši”. To pokazuje da njegovi izaslanici za pregovore, Stiv Vitkof i Džared Kušner, traže nove metode kako bi Rusiju privoleli na prekid borbi. Postalo je, naime, očigledno da se Ukrajina neće odreći delova svoje teritorije koje Putin želi da kontroliše kao uslov za kraj rata.

To je u direktnoj suprotnosti sa stavom republikanaca i demokrata u Kongresu, kao i evropskih saveznika i same Ukrajine. Svi oni smatraju da se Putin na kompromis može naterati jedino jačim ekonomskim i vojnim pritiskom.

Metoda štapa i šargarepe

– Ovaj zakon će osakatiti rusku ratnu mašineriju i konačno dovesti Putina za pregovarački sto – rekao je u sredu kongresmen Majkl Mekol, republikanac iz Teksasa i jedan od glavnih zagovornika zakona, nakon što je usvojen glasovima obe stranke.

Tramp je nagovestio da će potpisati zakon, za koji se do svoje smrti u julu zalagao senator Lindzi Grejem. Zakon bi predsedniku dao ovlašćenja za uvođenje carina do 100 odsto na uvoz iz zemalja koje kupuju najviše ruske nafte ili gasa, a uveo bi i sankcije protiv ruskih zvaničnika, privrednika i finansijskih institucija. Senatorka Darlin Grejem, sestra pokojnog senatora koja je preuzela njegovu dužnost, izjavila je da će to “povećati predsednikov pregovarački uticaj”.

Iako Trampova administracija prema Putinu primenjuje metodu “štapa i šargarepe”, čini se da je naglasak ipak na šargarepi. Američki zvaničnik objašnjava da administracija želi da stvori više podsticaja za rusku elitu kako bi ona počela da zagovara mir. Prema njegovim rečima, realizacija nekih poslovnih dogovora pre kraja rata mogla bi da uveri antiameričke jastrebove oko Putina da Tramp zaista želi da izgradi nove odnose sa Rusijom.

Balaž Jarabik, bivši diplomata Evropske unije u Kijevu koji sada radi za analitičku firmu R. Politik, kaže da sve ukazuje na to da SAD “razmatra veće ustupke Rusiji”.

– Vašington sada šalje signale da bi neki dogovori mogli da budu pokrenuti ako Moskva prva pokaže konkretnu uzdržanost. Vašington se ranije protivio sklapanju takvih sporazuma pre prekida vatre – rekao je Jarabik, koji pažljivo prati pregovore.

Nije sasvim jasno o kojim se tačno poslovima radi. Jurij Ušakov, savetnik Kremlja za spoljnu politiku, izjavio je nakon sastanka Putina sa Vitkofom i Kušnerom 5. septembra da se “detaljno razgovaralo o ekonomskim pitanjima i potencijalnim velikim, obostrano korisnim rusko-američkim projektima”.

Potraga za kreativnim rešenjem

Kremlj nudi poslovne prilike Beloj kući otkako se Tramp prošle godine vratio na vlast. Ruski zvaničnici pominjali su poslove sa retkim metalima i aluminijumom, zajednička ulaganja na Arktiku, pa čak i uključivanje američkih kompanija u prodaju ruskog prirodnog gasa Evropi.

Tramp je ruski ekonomski potencijal nazvao “ogromnim”, ali je ranije čuvao poslovne dogovore kao nagradu za Rusiju ako pristane na mir.

– Oni žele da posluju. Ali posla neće biti dok ne rešimo rat – rekao je Tramp uoči samita sa Putinom na Aljasci prošle godine.

Ovaj tihi zaokret verovatno je posledica potrage administracije za novim idejama jer su pregovori o mogućem povlačenju Ukrajine iz ostatka Donbasa zapeli. Ranije ove godine ukrajinski zvaničnici predložili su da se to područje nazove “Donilend” kako bi privukli Trampovu pažnju i podstakli ga da se snažnije suprotstavi ruskim teritorijalnim zahtevima.

Kušner se osvrnuo na taj zastoj prošlog vikenda u video-obraćanju na skupu međunarodnih pristalica Ukrajine u Kijevu.

– Predsednik Putin je jasno odredio granicu onoga što želi da postigne. Da Ukrajina želi da se povuče na tu liniju, očigledno je da bi ostatak dogovora već bio spreman. Ukrajina to trenutno ne želi da učini – rekao je.

Kušner je dodao da je zadatak Trampove administracije, “kao posrednika”, da “osmisli kreativno rešenje” koje “omogućava obema stranama da krenu napred”. Rekao je da su Tramp i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski veoma posvećeni razgovorima, a “prema onome što čujemo, i predsednik Putin je tome veoma posvećen”.

Na tu izjavu deo publike u Kijevu reagovao je smehom, što je jasan znak dubokog skepticizma među ukrajinskim saveznicima prema načinu na koji administracija predstavlja pregovore. Dva dana kasnije, ruski dron pogodio je voz na graničnom prelazu kojim su putovali visoki zvaničnici, među kojima i bivši direktor CIA Dejvid Petreus.

Pregovori o završetku rata, koji traje više od četiri i po godine i u kom su poginule stotine hiljada ljudi, početkom godine su uglavnom bili na čekanju jer su se Vitkof i Kušner bavili sukobom sa Iranom. Poseta Moskvi i Kijevu ovog meseca deluje kao pokušaj obnove pregovaračkog procesa.

Ukrajinski zvaničnici navode da bi trilateralni mirovni pregovori između SAD, Ukrajine i Rusije mogli da se nastave u oktobru. Očekuje se da će se na tim sastancima razmatrati mogućnost ograničenog prekida vatre, što bi obuhvatalo obustavu napada na brodove u Crnom moru ili na energetsku infrastrukturu.

(Index.hr)