Otvara se sve više žarišta u svetu! Savić otkrio koji nas ekonomski izazovi čekaju u narednoj godini: Evropa je najveća žrtva u ovoj situaciji

Nova 2025. godina stiže nam za nekoliko dana. Očekivanja od ove godine su različita, mnogi se pitaju da li će doći do nove ekonomske krize, kao i kako ćemo se mi kao zemlja, ali i cela Evropa izboriti sa nadolazećim ekonomskim izazovima.

Ljubodrag Savić, ekonomista za Blic TV otkrio je svoju ekonomsku prognozu za 2025. godinu i najveće izazove koji će nas sačekati u 2025. godini

Kakve su Vam prognoze za 2025. godinu kada je reč o svetskoj ekonomiji? Možemo li da očekujemo novu svetsku ekonomsku krizu?

Mislim da većina ljudi i ne očekuje da će biti bolja 2025. godina, a kad nešto znaš da ti loše sledi, onda se ljudi na to pripreme. Otvara se sve više žarišta, a kad je to takva situacija, ekonomija je u lošoj poziciji, odnosno većina zemalja je u lošijoj poziciji nego ranije. To je ipak jedna tendencija koja je jako loša, koja ustvari ne nudi ili ne može se sagledati da je na vidiku neko bolje vreme u smislu da će barim se zaustaviti ekonomska kriza, ratni sukobi, sve što ide jedno s drugim, kaže Savić.

Na svetskom planu 2024. godinu su obeležili ratovi, otvaranje novih žarišta, na političkom pad Vlada u Francuskoj i Nemačkoj. Koliko ovakva dešavanja utiču na evropski kontinent?

Evropa je praktično najveća žrtva u celoj ovoj situaciji, pri čemu, kad kažete žrtva, onda uvek očekujete da je žrtva nevina i da neko dođe sa strane. Evropa se ovde dobro namestila i rekao bih da nije dobro razumela situaciju i da je dobrim delom zbog tog nerezumevanja ušla grlom u jagode i sad, nažalost, beremo, da kažemo, gorke plodove te loške politike, dodao je on.

Srbija je u 2024. bila druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi? Može li tu poziciju da zadrži i u 2025.?

Ja nisam od onih ljudi koji reaguju na prvu loptu. To, najbrža rastuća, to je više politička kategorija. Naravno da je to mnogo bolje nego najlošije rangirana zemlja ili zemlja koja ima niske stope rasta. Svakako da je to važna stvar, ali važnije od toga jeste da tako visoku stopu rasta određuje 10-20 godina. Ako to možeš, onda si stvarno majstor, svaka čast, ali bojim se da te stope rasta, naravno, zavise pre svega od nas, ali u velikoj meri, nažalost, zavise od okruženja.

Koji će biti najveći ekonomski izazovi zemalja?

Pa sve ovo što nam se dešava sada. Pri čemu možemo očekivati, eskalaciju, znači može biti i još gore. Već smo pomenuli Evropu, zašto je ona u lošijoj poziciji. Sve te stvari će, verovatno, u narednoj godini biti još izraženije. Pritom, uvek treba imati u vidu, sve zemlje kada uđu u neku krizu ili u neke ratne okušaje na početku, su manje ili više spremne za tu krizu. Kako vreme odmiče, resursi se tanje, problemi se povećavaju. Znači, mi već koliko godina živimo ovim načinom života. Znaju to ljudi, a sva sreća, ja sam se rodio posle drugog svetskog rata, a znaju ljudi kako je bilo u velikim svetskim sukobima koji su trajali po 4-5 godina. U početku imate neke rezerve, optimizam. Kako vreme odmiče, rezerve se smanjuju, optimizam opada, rekao je Savić.

Imajući u vidu sva dešavanja, koji će biti najbolji način za ulaganje u 2025.?

Pa nema najbolji. Ja bih rekao u kriznim vremenima treba imati najmanje loš. Možda je to pesimistički. Pa jeste, hajde da pitamo deset ljudi, svih deset ljudi će reći različito. Ono što ja jedino, kao neko ko se decenijama bavi ekonomijom, mogu da savetujem ljudima, ne u šta će ulagati, nego da uvek razmišljaju da ne postoji sigurno ulaganje u ekonomiju, ali postoje manje rizična. Ali da biste smanjili rizik, ne možete ga izbeći. U kriznim vremenima i mnogo pametniji ljudi od nas, ljudi koji imaju mnogo više iskustva, ljudi koji imaju čitave timove oko sebe, ne mogu da predvide. Ali bitno je smanjiti rizik. Rizik ćeš uvek smanjiti ako imaš 10.000 dolara, ako to ne uložiš samo na jednu koku – na zlato ili na štednju ili na kupovinu nekretnina, ako pokušaš ili ako učiniš zapravo da tih 10.000 razbijaš na 4-5 stvari i uložiš u različite stvari. Negde ćeš izgubiti sigurno, a negde ćeš i dobiti, zaključuju je Savić.