SVE (NE) ZAVISI OD LIDERA Naprednjaci kampanju grade oko Vučića, studenti u blokadi biraju drugi način: “Bio bi prvi put da se tako nešto postigne”

U ovoj godini Srbiju, sudeći prema najavama, očekuju vanredni parlamentarni izbori, a kada je u pitanju Srpska napredna stranka (SNS) nema dileme – njihova kampanja će se zasnivati na imenu Aleksandra Vučića. Politički protivnici biće im studenti u blokadi, pa se nameće dilema: treba li studenti da ponude “antitezu” u vidu lidera ili je dovoljna samo politička priča? Druga opcija se, ocenjuje sagovornik “Blica”, čini izvesnijom.

Ognjen Gogić, politički analitičar, kaže za “Blic” da imajući u vidu taktiku SNS, studenti u blokadi imaju dva puta pred sobom.

– Politički kapital SNS zasniva se na visokom stepenu personalizacije. Svaki izbori se predstavljaju kao referendum o ličnosti predsednika Vučića. Odgovor na takav model može biti dvostruk:

• personalizovan kroz “antitezu“ u vidu jakog protivkandidata
• depersonalizovan kroz drugačiji model koji fokus pomera sa pojedinca na program i način odlučivanja.

On dodaje da za sada deluje da su se studenti opredelili za ovu drugu opciju.

– Njihov pokret ne počiva na harizmi jakog lidera već na kolektivnom odlučivanju – ukazao je Gogić.

“Bili bi prvi da tako nešto postignu”

Podseća da je politički sistem Srbije predstavnička demokratija, što, kako kaže, zahteva izvesnu personalizaciju, naročito na predsedničkim izborima gde se ne može kandidovati “plenum” već konkretan kandidat. Isto važi i za parlamentarne izbore gde su potrebni kandidati za poslanike, dodaje on.

– Da li ovakav pristup može dati rezultat ostaje da se vidi. U političkoj istoriji i političkoj kulturi Srbije ne postoji presedan za uspeh pokreta koji je izrazito depersonalizovan. To ne znači da je nemoguće ostvariti uspeh na taj način, ali bi to bio prvi put da se tako nešto postigne. U politici mnogo toga deluje nezamislivo dok se prvi put ne dogodi – ukazao je Gogić.

“Ne mogu bez Vučića”

Od 2014. godine, Aleksandar Vučić je ključni nosilac političkog identiteta SNS. Njegovo ime, prisustvo u kampanji, predstavljaju osnovu preko koje se poruke preliju i na lokalne i na parlamentarne izbore.

Na to je podsetio i Zoran Panović, programski direktor “Demostata”.

– Vlast imati jedan problem, ili prednost, da kompletna kampanja zavisi od jednog čoveka. Oni bez Vučića ne mogu da pobede, i to je i njihova i prednost i mana – rekao je, između ostalog, Panović za RTS.

Studenti su početkom maja prošle godine zatražili izbore, a onda pojasnili da se na studentskoj listi neće naći ni predstavnici opozicije, ni vladajuće koalicije. Pozvali su opoziciju da povuku i podrže ih neizlaskom na birališta, što je tek deo opozicije prihvatio – DS i “Kreni-promeni”. Ostali ne odustaju od izlaska na izbore, i dalje zovu na dogovor o zajedničkom nastupu.

“Ko će biti na listi?”

Objavili su i da je lista skoro pa gotova, da na njoj neće biti opozicija ali ne i ko će biti. Za studentsku listu vezuje se i ime rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, a profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i predsednik Saveta UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković otkrio je da je bilo kontakata tim povodom ali da još ne zna hoće li se naći na studentskoj listi.

Poslednji parlamentarni izbori održani su 17. decembra 2023. godine. Mandat aktuelne Vlade ističe krajem 2027, a iste godine bi, zakonski, trebalo da budu održani i redovni predsednički izbori, kao i lokalni izbori u većem broju gradova i opština.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je za Blic TV da “ove godine idemo na izbore”, i da će izbori najverovatnije biti na jesen. U isto vreme, premijer Đuro Macut otvorio je pitanje rekonstrukcije vlade

Parlamentarne izbore raspisuje predsednik Republike, a od dana raspisivanja do dana glasanja ne može da prođe manje od 45, ni više od 60 dana.

Na poslednjim izborima 17. decembra 2023. bilo je registrovano 6.500.066 birača. Prema podacima RIK-a, glasalo je 3.820.746 ljudi, odnosno 58,77 odsto.