Ostao u šoku: Marko je odrastao u Banatu, ali ovakav rad na brodu nije očekivao! Podelio najdramatičnije situacije sa neobičnog posla

Medicinski tehničar Marko Milošević, 36-godišnjak rođen u Beogradu, koji je odrastao u Banatu, do pre nekoliko godina nije mogao ni da nasluti da će mu život ličiti na avanturistički film.

Radio je četiri meseca na Antarktiku na ekspedicijskom brodu na kojem cena putovanja za putnike dostiže i do 100.000 dolara. Tokom karijere plovio je vodama Arktika, obišao Karibe i Afriku, spasavao povređene i svedočio prizorima koji ostaju urezani za ceo život.

Iako ne voli zimu i hladnoću, prvi posao na brodu odveo ga je upravo na najhladniji kontinent. Seća se kako je bio kod kuće tokom snežne večeri i zamišljao sebe na toploj plaži dok pije hladno piće i gleda more.

Tropski krajevi, ili…

“Bio sam kod kuće, napolju mrak, sneg, leden vetar. Mrzim zimu i hladnoću više od svega. Ležao sam i zamišljao kako sam na plaži, pijem hladno piće i gledam plavo more. U tom trenutku mi stiže poruka sa sajta za zapošljavanje na koji sam se davno prijavio: ‘Kolega, da li želite da radite na brodu?’ Bio sam uveren da idem u tropske krajeve… A onda sam otvorio mejl i video, Antarktik. Ostao sam u šoku.”

Ponuda je bila za norveški ekspedicijski brod koji prima oko 530 putnika. Radi se o specifičnoj vrsti putovanja koju sebi mogu priuštiti veoma imućni ljudi, a većina njih je već obišla veliki deo sveta pa traže jedinstvena iskustva.

Takve putnike najviše zanimaju priroda, klimatske promene i istorija polarnih istraživanja. Posebno je zanimljivo da Marko pre tog posla nikada nije ni leteo avionom. “Nikada mi nije palo na pamet da ću završiti na Antarktiku. A kamoli da ću prvi put u životu sesti u avion i leteti na kraj sveta da spašavam ljude.”

Na brod se ukrcao u septembru 2022. godine. Radi se o jednom od tehnološki najnaprednijih polarnih brodova na svetu, dugom skoro 140 metara, projektovanom za probijanje debelog polarnog leda.

Brod ima posebno ojačan čelični trup, stabilizatore za plovidbu kroz olujna mora i potpuno opremljenu bolnicu sa jedinicom intenzivne nege, rendgenom, ultrazvukom i laboratorijom. Seća se kako ga je prvi susret sa lomljenjem leda probudio oko četiri ujutro jer se brod toliko tresao da je mislio da tone.

“Prvi put kada smo počeli da lomimo led, bilo je oko četiri ujutro. Spavao sam kad je brod počeo da se trese kao da se raspada. Izašao sam u hodnik misleći da tonemo. Vatrogasna patrola me je smirila: ‘Normalno je.'”

Najteži deo putovanja

Jedan od najtežih delova putovanja bio je prolazak kroz Drejkovo moreuz, poznat kao jedno od najopasnijih mora na svetu. Talasi su dostizali visinu od devet do deset metara, a snažni bočni vetrovi su uzrokovali da se brod ljulja kao igračka. Putnici su masovno patili od mučnine, osoblje je radilo u izuzetno teškim uslovima, a kretanje brodom bilo je otežano.

“Talasi su od devet do deset metara. Duva bočni vetar, brod se ljulja kao igračka. Ljudi su povraćali svuda. Trčao sam sa injekcijama protiv mučnine. Čistačice su gurale kolica dok se brod zanosi. Liftovi su bili blokirani. Svi su se držali za rukohvate kao pijani.”

U jednom trenutku i sam je završio na podu. “Skinuo sam zaštitnu drvenu ogradu jer mi je smetala. Brzo sam shvatio zašto postoji. Talas me izbacio pravo na pod.”

Na Antarktiku je svedočio brojnim dramatičnim situacijama. Jedna od najtežih dogodila se kada se starija putnica okliznula na ledu i slomila kuk. Pošto u tom području nema obalske pomoći, medicinski tim broda mora samostalno da reaguje.

“Nema pomoći sa obale. Član medicinskog tima, kojeg sam obučavao, i ja smo odmah reagovali.” Putnica je zbrinuta u brodskoj bolnici, a dva dana kasnije evakuisana je u Argentinu gde je operisana.

(Izvor: Blic/Kurir)