Starović: Sredstva EU za Srbiju nisu zamrznuta, niti se takva odluka može očekivati

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas da nikakva odluka o zamrzavanju finansijskih sredstava Evropske unijie Srbiji nije doneta kao i da se takva odluka ne može očekivati i poručio da se država po ovom pitanju drži zvaničnih izjava iz Evropske komisije.

On je naveo da je za Srbiju jako važno to što je istog dana kada je evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla da EU razmatra zamrzavanje finansijskih sredstava Srbiji, stiglo i zvanično saopštenje EK u kojem se navodi da nema zamrzavanja tih sredstava.

“Videli smo i na konferenciji za medije, da je Markus Lamer portparol Evropske komisije, dobio dva ili tri uzastopna pitanja i uvek je davao isti odgovor. Veoma jasno i nedvosmisleno je rekao da nema zamrzavanja, niti bilo čega sličnog kada su u pitanju finansijska sredstva namenjena Srbiji”, istakao je ministar za K1 televiziju.

Kada je reč o novcu iz Plana rasta za Zapadni Balkan koji je namenjen za Srbiju, Starović je istakao da 1,4 milijardi evra nisu “parkirani” na jednom računu i da je samo pitanje dana kada će to biti isplaćeno, već je neophodno da svi korisnici Plana rasta za Zapadni Balkan svakih šest meseci na osnovu koraka iz reformske agende podnesu zahtev za isplatu sredstava.

Kako je objasnio, Evropska komisija onda proverava da li je država uspešno ispunila sve te korake, dok sa druge strane postoji kontinuirano praćenje političkih kriterijuma koji se tiču vladavine prava, zajedničke spoljne i bezbednosne politike, našeg stepena usklađenosti.

“Nakon svega toga i određenog broja meseci se odobrava isplata tih sredstava. Od kad je počela realizacija Plana rasta za Zapadni Balkan mi smo od prvog dana suočeni sa poluinformacijama i dezinformacijama, zlonamernim izjavama. Mi smo zahtev za prvu tranšu podneli 15. marta prošle godine i odobrena nam je isplata u januaru ove godine. Sa današnjim danom mi nemamo nijedno kritično kašnjenje što znači da nam nije ukinuta nijedna tranša”, naveo je on.

Ove godine zahtev za isplatu nove tranše

Na pitanje koju tranšu Srbija trenutno čeka iz Plana rasta za Zapadni Balkan, Starović je rekao da su Srbiji do sada odobrena sredstva iz predfinansiranja, kao i prva rata od 57 miliona u januaru ove godine, a u julu prošle godine je Srbija podnela zahtev za drugu tranšu u iznosu od 105 miliona i u januaru ove godine zahtev za isplatu treće tranše u iznosu od 195 miliona evra.

Dodao je da će u julu ove godine Srbija podneti zahtev za isplatu narende tranše što je uobičajena dinamika i važi za sve korisnike Plana rasta za Zapadni Balkan.

“Imajući u vidu da se relativno dugo čeka na odobravanje isplate nakon što se podnese zahtev za isplatu, od tri pa do 10 meseci, mi smo u sličnom roku kada govorimo o isplati za prvu tranšu koja je isplaćena nakon 10 meseci od podnošenja zahetva. Budući da smo čvrsto opredeljeni i da smo prihvatili da ćemo od prvog do poslednjeg slova primeniti sve preporuke Venecijanske komisije, verujem da ćemo taj novac dobiti”, rekao je Starović.

Objašnjavujući na koji način se određuje visina sredstava za određenu tranšu, Starović je rekao da je to organski povezano sa realizacijom naše reformske agende i dodao da u slučaju Srbije postoji 98 koraka u reformskoj agendi.

On je dodao i da Srbija svakih šest meseci u svojim zahtevima za isplatu prijavljuje koliko je koraka realizovala, a da tih 98 koraka u zbiru daje 1,5 milijardi.

Govoreći o napretku koji je prepoznala Evropska komisija, Starović je rekao da su rezultati reformi koje je država sprovela vidljivi i u zvaničnim dokumentima Evropske komisije, istakavši da je pristupanje EU strateški izbor Srbije koji je država napravila davnih dana.

Dodao je da država čini sve što je u njenoj moći da taj proces ubrza primenjujući pravne tekovine EU, uvodeći suštinske strukturne reforme u društvu.

“Kada pogledamo od 2014. godine kada smo počeli sa pristupnim pregovorima pa do danas, ostvarili smo dosta toga i to je nešto što i Evropska komisija prepoznaje. Ako pogledamo poslednji godišnji izveštaj koji je izrađen prošle jeseni, sama EK u svojim godišnji izveštajima za sve države kandidate daje i ocenu opšteg nivoa spremnosti za članstvo u EU, a mi smo tu odmah iznad Crne Gore”, istakao je ministar.

Prema njegovim rečima, u godišnjim izveštajima ocenjuju se dva ključna segmenta – dinamika napretka u protekloj godini i ukupna spremnost kroz 33 relevantna poglavlja.

“Nije sporno da su neki kandidati napredovali brže u 2025. godini, ali se daje i ocena opšte spremnosti. Ocena je od jedan do pet, izvede se prosek i jasno je da je Srbija odmah iza Crne Gore, a iznad svih ostalih kandidata. To proističe iz činjenice da mi relativno dugo pregovaramo, od 2014. godine, dok Crna Gora pregovara od 2012. godine”, dodao je on.

“EU ne posmatra sve kandidate kroz lupu istog promera”

Na pitanje da li je pogrešan ili ispravan utisak da se Srbiji kao zemlji kandidatu nameće mnogo više uslova nego što je to potrebno nekoj drugoj Starović je ocenio da EU na žalost ne posmatra sve kandidate kroz “lupu istog promera”, odnosno da je negde ta lupa manja, a negde veća, i dodao da je na Srbiji da čini sve što može kroz implementaciju reformiskih procesa.

Kako je naveo, iako nije prijatno to što se Srbija već četiri i po godine nalazi pred jednom vrstom političke prepreke i gde u pet uzastopnih godišnjih izveštaja Komisije Srbija dobija preporuku za otvaranje Klastera 3, što države članice ne usvajaju, to ne znači da je naš put ka članstvu u EU zaustavljen.

“Mnogo toga se dešava na nekom drugom nivou, tu ne govorim samo o strukturnim reformama koje mi sprovodimo unutar same države, već i o veoma konkretnim koristima u smislu pristupanja određenim segemntima jedinstvenog evropskog tržišta. Danas u potpunosti primenjujemo SEPA sistem, to je jedinstven prostor plaćanja u evrima”, rekao je ministar.

Starović je istakao da od danas u Srbiji zvanično počinje primena SEPA sistema, jedinstvenog prostora plaćanja u evrima, što donosi ogromne uštede svima koji šalju novac van granica zemlje.

Dodao je da je to od velike važnosti za naše građane, posebno za mikro, mala i srednja preduzeća, jer se značajno smanjuju finansijski troškovi sa državama članicama EU i drugim sistemima.

“Do današnjeg dana, ukoliko ste želeli da transferišete 200 evra negde u Nemačku, u zavisnosti od banke, ti troškovi su mogli da idu i do 47 evra, što je veliko opterećenje. Od danas taj iznos ne bi smeo biti veći od dva evra uz primenu SEPA sistema. Kada govorimo o bankarskom poslovanju, sada se značajno ubrzava proces novčanih transfera, sve se završava u istom danu i ti troškovi su značajno manji”, naveo je ministar.

“Srbija spremna za ukidanje rominga”

Na pitanje kada stiže “Roming kao kod kuće”, Starović je rekao da je Srbija potpuno spremna i za ukidanje rominga sa državama Evropske unije, što će biti najveća olakšica za putnike u poslednjih deset godina, i dodao da se čeka u narednim danima i nedeljama da Evropska komisija konačno dobije odobrenje od država članica za pokretanje bilateralnih pregovora sa svim partnerima sa Zapadnog Balkana.

To nije moguće pre leta, ali verujem da će se desiti do kraja ove godine, ocenio je ministar i dodao da iako to ne zavisi samo od Srbije, država je spremna od momenta kada krene u pregovore da implementira ono što je neophodno sa naše strane i da već krajem ove ili početkom naredne godine pristupimo tom prostoru.

“Mislim da će to, posle ukidanja šengenskih viza, biti jedna od najboljih stvari, da nerazmišljate kada putujete u inostranstvo gde ćete se prikačiti na Wi-Fi, već da slobodno možete da koristite svoj telefon. Operateri su deo procesa. Ono što smo mi do sada imali u prethodnoj fazi je proces dogovora konsultacija sa operaterima da oni dobrovoljno snižavaju svoje naknade za roming. Ovo što treba da počnemo će biti proces koji je obavezujući za sve operatere”, istakao je on.

Starović je dodao da su od 1. januara ove godine tom režimu pristupile Ukrajina i Moldavija, dve zemlje koje nisu članice EU, i ocenio da je to okidač za pokretanje i ubrzanje ovog procesa i sa zemljama Zapadnog Balkana.

Odgovarajući na pitanje da li se vode pregovori o ukidanju carina između EU i Srbije, Starović je rekao da Srbija ima ukinute carine za najveći deo tarifnih linija još od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji funkcioniše kao svojevrsni sporazum o slobodnoj trgovini, ali postoji problem sa određenim specifični merama na čemu država svakodnevno radi sa EK.

“Kada je reč o onlajna naručivanju, nisam siguran za to i ne bih mogao ulaziti u detalje oko te konkretne procedure, ali verujem da će i to u dobroj meri biti adresirano sa primenom SEPA sistema i da će troškovi za to biti smanjeni”, rekao je on.

“Do kraja maja paket zakona o pravosuđu”

Govoreći o Operativnom timu za pristupanje EU, Starović je rekao da je osnovna ideja sa formiranjem ovog tima bila da se relativno glomazne i trome strutkure kao što je bilo pređašnje Koordinaciono telo, zameni sa jednim malim, ali veoma operativnim telom u čijem radu učestvuju ministri koji vode ključne resore u Vladi Srbije kako bi Srbija imala svakodnevnu komunikaciju i koordinaciju po ovom pitanju.

“Za tri meseca u radu Operativnog tima, mi koji učestvujemo u radu itekako vidimo rezultate, a ti rezultati će brzo biti vidljivi i čitavoj javnosti. Kada govorimo o paketima zakona, sada do kraja maja ćemo imati paket zakona u pravosuđu, paket izbornih zakona, sve je to veoma važno”, naveo je on.

Starović je istakao da je jedan od glavnih zadataka ovogo tima da adresira sve stavke iz prošlogodišnjeg izveštaja EK i radi na ispunjavanju svih normativnih preduslova do kraja juna za dobijanje izveštaja o prelaznim merilima u vezi sa poglavljima 23 i 24, koji je najvažnija stepenica u pristupnim pregovorima Srbije.

Kada je u pitanju REM, ministar je rekao da je formiranje Saveta REM-a bilo nešto na šta se država obavezala i što je trebalo da se završi do kraja 2024. godine, i dodao da je prošla godina “potrošena” na različit nivo konsultacija po pitanju ovog Saveta.

On smatra da je proces izbora Saveta članova REM-a u prošloj godini bio najinkluzivniji demokratski proces u Srbiji u 21. veku.

“Ne postoji zahtev koji nismo prihvatili, da bi na kraju oni koji su na sebe preuzeli ulogu veto igrača opstruirali taj proces i oborili ga, i pored svega što smo prihvatili. Ne postoji odgovornost vladajuće koalicije zbog toga što Savet REM-a još uvek nije formiran, prihvatili smo sve samo da krene da funkcioniše Savet. Mislim da mi u ovim okolnostima nećemo ponovo pokretati taj proces dok se ne pokaže minimum dobre volje”, naveo je Starović.

(Tanjug)