Balkanci u Nemačkoj ušli u žestoku raspravu! Otkrili najveće laži naših ljudi u dijaspori: “Svi do jednog rade to”

Priče o životu u Nemačkoj već godinama su jedna od najčešćih tema među ljudima sa Balkana, posebno onima koji su otišli ili razmišljaju da odu “trbuhom za kruhom”. U takvim pričama smenjuju se visoka očekivanja, realna iskustva i razočaranja. Upravo zato se često otvara pitanje šta je stvarnost, a šta preuveličana verzija koja kruži od usta do usta, ali i preko interneta.

Jedna objava na Fejsbuk stranici “Balkanci u Nemačkoj” ponovo je pokrenula lavinu komentara i rasprava, kada je postavljeno jednostavno, ali provokativno pitanje: “Šta je najveća laž koju ste čuli od naših o životu u Nemačkoj?”.

Ubrzo su se ispod objave nizala različita iskustva i mišljenja, od onih koji tvrde da je sve daleko od slike koja se plasira, do onih koji smatraju da je istina negde između.

“U kreditima do guše a glume bogataše”

Jedan korisnik na početku same rasprave, smatra da je pogrešno verovanje da se u Nemačkoj život svodi isključivo na posao i povratak kući.

“To da je život u Nemačkoj posao-kuća, kuća-posao… to nije istina. Uvek se nađe vremena za šetnju bez trošenja novca. To što su pojedini ljudi zaostali i brinu šta će selo reći kada se jednog dana vrate u svoj rodni kraj, pa misle da moraju da naprave kule i gradove jer su radili u Nemačkoj… Nije Nemačka kriva što ljudi ne znaju da se odvoje od stana i gledanja u mobilni telefon.”

Bilo je i onih koji smatraju da deo dijaspore želi da ostavi utisak većeg bogatstva nego što ga zaista ima:

“Kažu da je plata dobra, voze besna kola, a zapravo su u kreditima do guše. Kupuju na sniženjima i hranu i odeću, a kada dođu dole na odmor, srede zube i frizuru i glume bogataše. Kao da su za kratko vreme zaboravili naš jezik, a najgore je kada kažu: ‘Kako se ono kaže na našem?’ Pokupuju jeftinu robu na pijaci i opet nazad na robovanje i arbajt. Ma fuj”.

“Da će se vratiti!”

Jedan komentar kratko i ironično oslikava skeptičan stav prema čestim najavama povratka iz inostranstva.

“Da će se vratiti!”

Među komentarima se našlo i mišljenje da nacionalizam nije pojava karakteristična samo za zemlje Balkana.

“Da nacionalizam postoji samo kod nas”, napisao je još jedan korisnik.

Pojedini korisnici smatraju da broj ljudi koji ostaju u Nemačkoj govori više od svih rasprava o kvalitetu života.

“Da im je loše i da se ne isplati napuštati Balkan i dolaziti u Nemačku. Zato se niko živ ne vraća na Balkan, zato što im je, navodno, ‘loše’.”

“Da su šefovi, a rade u magacinima”

Neki komentatori ukazuju na razliku između priča koje se pričaju i stvarnih poslova koje ljudi obavljaju.

“Da su svi neki šefovi u firmama, da je Nemačka najbolja država za život i da će imati penziju od 3.000 evra… A onda saznaš da rade po magacinima, građevinama, pošti…”

“Žive u rupama a glume da stanuju u centru grada”

Bilo je i onih koji ističu da se visoke zarade neretko predstavljaju bez pominjanja uslova pod kojima su ostvarene.

“Ima dosta laži koje naši ljudi plasiraju kako bi se pravili važni. Jedna od češćih je: ‘Ja ništa ne radim’ ili ‘Zarađujem po 4.000 evra platu’, ali vešto prećute da rade 300 sati mesečno i da su od 30 dana u mesecu bar 35 dana na terenu, spavajući po sobama sa još nekoliko ljudi. Lično sam bio kod nekih koji imaju ‘svoje’ stanove, odnosno plaćaju kiriju, ali u najvećim rupama u kojima ne bi živeo nijedan Nemac, a dole glume da stanuju u centru grada.”

“Da evri padaju s neba”

Među korisnicima je rasprostranjeno mišljenje da mnogi odlaze u Nemačku sa nerealnim očekivanjima.

“Da evri padaju s neba i da se čovek može brzo obogatiti. Lažu. Možda neko može da uspe, ali ne na brzinu i poštenim putem. Može samo normalno da živi. Narod bolje živi u BiH i drugim našim zemljama, a manje radi. Mi smo radno odelo i pidžama. Kad odemo u svoju zemlju, glumimo neku gospodu punu para.”

Za kraj, jedan od komentatora podseća da ne postoji jedinstveno iskustvo života u Nemačkoj.

“Ljudi često vide samo ono što im neko pokaže. Nekome je Nemačka prilika za bolji i mirniji život, a nekome izvor stresa i odricanja. Nismo svi isti i ne živimo svi na isti način. Ima ljudi koji su u kreditima i jedva sastavljaju kraj s krajem, ali ima i onih koji znaju da iskoriste vreme i mogućnosti pa lepo žive. Sve zavisi od čoveka, njegovih ciljeva i načina života”, zaključio je on.