PRELAZNA ILI TEHNIČKA VLADA – KOJA JE RAZLIKA Za opoziciju rešenje, za vlast prazna priča: Prelazna Vlada u Srbiji postojala samo jednom (VIDEO)

Prelazna ili tehnička vlada je rešenje za izlazak iz krize, poruka je koju opozicija šalje prethodnih dana. Pustite šuplje priče, odgovora predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Iz SNS dodaju, država u kojoj se vlast bira bez izbora, prestaje da bude država. Analitičari kažu, i za jednu i za drugu opciju mora da postoje osnov i razlog.

Prelazna i tehnička vlada, iako nisu zakonski definisani termini, jesu dva različita pojma koja se koriste u političkom kontekstu.

Prelazna vlada obično nastaje u situacijama političke krize, i ima dva glavna cilja:

• Da obavi specifične političke zadatke, među kojima je jedan od najčešćih organizacija novih izbora.
• Često uključuje predstavnike različitih političkih opcija uz predstavnike vlasti i predstavnike opozicije, ali i eksperte.

Sa druge strane, tehnička vlada funkcioniše u periodu između završetka mandata jedne vlade i održavanja novih izbora, i fokusirana je isključivo na obavljanje tehničkih i administrativnih dužnosti bez angažovanja u političkim pitanjima.

– Neki osnovi postoje, ali većina razloga za formiranje prelazne vlade i dalje ne postoji u Srbiji. Dakle, prvi osnov za koji se može reći da postoji u Srbiji, ili barem delimično postoji, jeste da postoji određena politička kriza ili politička tenzija koja bi trebala da se reši. Međutim, neki drugi faktori ne postoje. Prevashodno, nije još uvek doveden u pitanje legitimitet vladajuće većine – rekao je za “Blic” TV Bojan Klačar i dodao:

– Drugi razlog je što ako govorimo o podršci vladajuće većine na izborima i podršci koja postoji u javnom mnjenju, postoji dalje jako velika razlika između podrške koju ima vladajuća stranka i druge stranke u opoziciji, čime su uslovi za formiranje prelazne vlade bitno umanjeni – rekao je on.

A kada je reč upravo o formiranju prelazne vlade, treba imati u vidu da je za njeno konstruisanje potreban prethodni dogovor između vladajuće većine i opozicije. Nakon toga, mora da se odredi i šta će biti zadatak vlade tokom njenog kratkog mandata i u kojem će sastavu ona funkcionisati.

Srbija već jednom imala prelaznu vladu

Srbija je u svojoj istoriji imala jednu prelaznu vladu, formiranu nakon petooktobarskih promena 2000. godine, koja je imala za cilj da stabilizuje napetu političku situaciju u zemlji, organizuje slobodne i fer izbore i pripremi Srbiju za demokratske promene.

– Ta prelazna vlada je ispunila svoju misiju. To nije bio preterano dug period u kojem se i mogla napraviti velika šteta budući da su ograničenja faktički te vlade u startu bila veoma velika. Stvari su funkcionisale tako što su na čelu ministarstava bili tzv. koministri koji su dolazili iz tri različite grupacije. Vi kad imate tri različite grupacije koje nisu bile tada homogene zato što SPO nije bio deo demokratske pozicije Srbije. Vi ste tu imali određenu vrstu kontrole moći, kontrole straha, i na taj način zapravo niko od tih koministra nije mogao suštinski da bude u nekakvoj vrsti solo igrača. Prosto, to je bila vlada koja je samo premostila, uradila bajpas iz jedne krize koja je nastala posle 5. oktobra do kraja decembra, kada su organizovane republički izbori – rekao je Klačar.

Jedina prelazna vlada u istoriji Srbije, ujedno je bila i najbrojnija i najkomplikovanija po svojoj organizaciji. Brojala je čak 35 članova, a na njenom čelu, kao prelazni premijer, nalazio se socijalista Milomir Minić.

Imala je 20 ministarstava i 4 kolegijuma ministara, koja su činila po tri koministra iz vladajuće SPS, opozicionih stranaka DOS i SPO.

Predstavnici Srpske radikalne stranke (SRS) odbili su da učestvuju u tromesečnom mandatu ove vlade koja je na vlasti ostala do održavanja republičkih parlamentarnih izbora 23. decembra 2000. godine, nakon kojih je za predsednika vlade izabran dr Zoran Đinđić.