(VIDEO) “Ili je to moralo, ili da ide u neku ustanovu da mu pomognu, BOLNO JE!” Luna Đogani o teškom periodu kroz koji je prošao njen otac, kao i ona

Gošća emisije “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koja se emituje večeras, u ponedeljak u 22.15 sati je Luna Đogani koja bez zadrške priča o razvodu roditelja i tome kako je trebalo da donese odluku sa kim će nastaviti da živi, ali i o trenutku kada je tata otišao pogrešnim putem.

Luna Đogani je ćerka Anabele i Gagija koji su svojevremeno bili veoma popularni kao grupa Funky G. Kao mala je i sama ušla u svet poznatih želela to ili ne i to prvi put sa samo četiri godine kada je učestvovala u jednom njihovom spotu. Danas se sa ponosom priseća tih trenutaka ali ne i onog kada su mama i tata odlučili da se raziđu i stave tačku na svoj brak, a ona trebalo da bira sa kim će ostati o čemu otvoreno govori u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”.

Detinjstvo

Luna je rođena u Švedskoj, ali je tamo živela samo mesec dana upravo zbog popularnosti svojih roditelja zbog čega je njena mama morala da se vrati u Srbiju kako bi imala nastupe sa grupom u kojoj je u tom trenutku bila, a koja je osvojila muzičku scenu.

– Možda posle mesec dana smo se mama i ja vratile u Beograd, jer mama je tada bila u žiži popularnosti i Funky G je tad bio baš u jeku popularnosti i oni su morali da budu u Beogradu zbog svog posla i svega što dolazi. Tako da, ja se ni ne sećam tog dela kada sam bila u Švedskoj. Bila sam poprilično mala, ali vezuje me, emotivno sam vezana za Švedsku i tamo mi žive baka i tetka. I sad sam skoro bila sa svojim ćerkama, odvela sam ih da vide gde sam ja rođena. Volim Švedsku i uvek se onako rado vratim tamo kod svoje porodice – kaže Luna pred kamerama Blic televizije.

Dok je Luna bila mala mama i tata su mnogo radili, često nisu bili tu, ali su umeli da nadomeste te trenutke.

– Veoma su mi falili, ali nekako su svi koji su bili u tom trenutku sa mnom jako bili angažovani oko nas, trudili se da ja ne osećam da mi nešto fali. Zaista, uvek sam bila okružena… – kaže Luna dok je profesorka prekida pitanjem da li je bila vedro i veselo dete, na šta Luna odgovara:

– Vesela, vesela, mirna. Nisam nikad bila onako, neću reći bezobrazno dete, ali nekako nisam nešto previše tražila. Ja sam bila ono dete što, mama me vodila na sastanku sa njom, ona mi da so i biber da se igram, znate ono, u restoranima, ja se igram po sat vremena, izmislim, ja sam bila jako maštovita, kreativna, uvek. Bila sam dugo sama. Ja sam devet godina bila bez sestre.

Rođenje sestre i odnos sa roditeljima

Luna je bila već u osnovnoj školi kada se njena sestra rodila, a ona je jedva dočekala da ima, kako kaže, o kome da brine. Njihov odnos je, priča Luna “nikad bolji, Nina i ja smo jako bliske. Ona sad ima 20 godina i najbolje smo drugarice, sve može da mi kaže i o svemu može da priča sa mnom. Ona zna da to samo kod mene ostaje i voli da dođe kod mene i da provodimo naše trenutke zajedničke, tipa, ja uspavam decu, ostanemo same, naručimo hranu, upalimo film. To je taj kao naš trenutak”.

Na profesorkino pitanje kakav je odnos imala sa mamom i kakva je mama Anabela bila kada je ljuta, a kakva je bila kad je vedra, vesela, nasmejana, Luna kaže:

– Uvek sam imala ljubav, neizmernu. Uvek sam imala sve što sam poželela, u smislu ne materijalno. I to, mogu da kažem, zaista sam bila ono dete koje, sve sam imala, jer su moji bili stvarno jako uspešni i situirani, ali imala sam tu ljubav neizmernu i podršku i razumevanje, svakodnevne zagrljaje. Uvek sam se osećala da mogu da budem ono što jesam. Naravno da je bila stroga, u smislu morala je da me kaznim kada nisam… Mi svi u nekom trenutku volimo malo da zabušavamo, kada počnemo da se zaljubljujemo…

Za razliku od Anabele, Gagi je sve posmatrao, uključivao se samo kada je bilo potrebno.

– Pa on je malo bio onako sa strane, otac koji gleda, pa ako treba da uskoči za nešto, uskočiće, on će onda tek uskočiti. Mama je bila glavna – kaže Luna.

Razvod roditelja

U jednom trenutku brak između Anabele i Gagija više nije mogao da opstane, a odluku o rastanku su morali da saopšte i ćerkama. Nina je tada bila mala, ali Luna nije i to je, kako ističe profesorka, ostavilo neku vrstu traume.

– Pa jeste. Velika promena. Mislim, nekako svako dete želi da mu roditelji budu ceo život zajedno i da to bude uvek neka skladna porodica, da provodimo sve naše dane zajedno i naše rođendane i slave i praznike. I onda kada dođe ta situacija kada ti sedneš sa roditeljima u dnevnoj sobi i oni ti saopšte da više neće biti zajedno… – kaže Luna, a profesorka je zamolila da objasni kako je to izgledao.

– Nina je bila mala, nije imala pojma. Evo, mama će sad da me ispravi uvek pogrešim godine, koliko sam imala, četrnaest, petnaest… Tako, nešto, da ne lupim, uvek pogrešim godine, jer to je meni ono sve nešto bilo, da sam mala, samo se toga sećam. I, sedimo u dnevnoj sobi još uvek u tom našem zajedničkom domu gde smo svi živeli i oni mi saopštavaju da više neće biti zajedno, da će se odvojiti – kaže Luna, a na konstataciju profesorke: “Ali Vam kažu i da Vas beskrajno vole…”, Luna nastavlja:

– Tako je, naravno. Mi tebe uvek volimo, mi smo uvek tvoji roditelji, ovo ništa ne menja, prosto mama i tata više ne mogu zajedno. I onda su me pitali kao s kim bi ja volela da živim, što mi je bilo… Najteže. Mislim, i sad ja kao treba… To je meni bilo, ja sam uvek nekako… Učili su me od malena da uvek meni… Zato je ono pitanje, po meni bespotrebno, koga više voliš, mamu ili tatu, moj odgovor je uvek bio oboje, i mama i tata, nikad ih nisam odvajala. I onda kad ja dobijam to pitanje od njih s kim bi ja volela da živim, da ih ja oboje beskrajno isto volim, i onda kao moram da odlučim s kim neću živeti, ko će mi faliti u tim danima i trenucima, bilo mi je onako baš… Sećam se toga i dan-danas kao da je juče bilo.

Na pitanje profesorke: “I to boli i danas, je l’ da, to pitanje”, Luna kaže:

– Uvek. Prošlo je mnogo godina i vremena. Bolno je, da. Ja znam samo, da nisam želela da se odlučim. Nisam žela da izgovorim, da izaberem bilo koju stranu, oboje ste mi potrebni, ne želim da se odlučim za jednog, tako da… Ako budem rekla bilo čije ime ili kod koga ću da idem, osećala sam se da ću ovog drugog povrediti i da će se osetiti kao da ga ja manje volim. Ali nekako je bilo prirodno da Nina i ja idemo sa našom majkom, zato što je ipak majka majka, a mi smo devojčice… I tata se složio sa tim da treba da živimo sa njom.

Ostala je sama u stanu u Beogradu

Posle izvesnog vremena kada je mama upoznala sadašnjeg supruga odlazi u Sarajevo, a Luna ostaje sama.

– Nije odmah otišla, tek kad je upoznala mog sadašnjeg očuha. A onda su se oni možda godinu, dve kasnije preselili tamo, kada je mama zatrudnela treći put, sa mojim očuhom. Tada je to već… E tada kada se rodila Blankica, tada su se oni preselili u Sarajevo. Nina, znači moja srednja sestra, moja mama i moj očuh i tada se rodila Blankica. Ja ostajem u Beogradu, u svom stanu, zato što je mene mama pitala, ja sam tada imala već 18 godina, pitala me da li želiš da ostaviš sve ovde i da odemo u Sarajevo, ali ja stvarno nisam žela da ostavim sve i školu i prijatelje, i moj stan, i moj pas, imala sam i psa tada. To je moj život. Mislim, ja sam bila dovoljno samostalna i nekako sam mnogo bila zrelija za svoje godine i mogla sam da se brinem o sebi. Imala sam i oca u tom gradu koji je bio blizu mene, pet minuta je živeo od mene tada. Tako da, mislila sam da ja to mogu i mogla sam. I super sam se snašla, ništa mi nije falilo – priča Luna Đogani.

Jednom prilikom mama je negde rekla da su tada i njena duša i telo reagovali burno, da joj je kosa opadala, a Luna na to kaže:

– Odrazilo se, da. Inače, ja sam to skontala, da je meni sav stres koji sam prošla u životu, i ako se to možda na meni, kao ja se nosim sa tim, ja sam jaka, ja to mogu u nekom periodu, kasnije odrazio na moje zdravlje. I to kad se poslednji put desilo, kada sam imala zdravstvenu promenu u svom telu koju sam morala da regulišem, sam shvatila da zapravo taj stres koji ja u sebi držim i koji mislim da mogu dobro da nosim, da to nije tako. I onda sam počela da idem kod psihologa, ali zato što, samo mi je potrebno s nekim da razgovaram, ja sam dobro, ja sam srećna, imam toliko razloga da budem srećna, ali mi je definitivno potrebno da odem s nekim da sednem ovako i da pričam i da se isplačem i da izbacim to iz sebe i da dođem kući kao nova i da budem mojoj deci dobro. Tako da, kada sam počela da radim na sebi, osećam se bolje. I definitivno, ako ne brineš ti o sebi, neće niko drugi.

“Molila sam Boga da se izvuče”

Tata je, kako ističe oprofesorka, taj period razvoda vrlo teško nosio sa sobom, “u želji da odškrine vrata raja, on ulazi u pakao ponekada. On je o tome pričao, dosta otvoreno i ne bih da Vas ja traumiram podsećanjem na to, ali govorio je da u tim okolnostima u kojima se on našao kada su mu se smešili poroci, da je jako bilo važno da ne bude sam i da je njegova sestra Nađa zapravo bila neko ko je toliko bio uz njega”, na pitanje kako je ona doživela celu tu situaciju “ipak traumatičnu priču o Vašem tati, o toj njegovoj borbi da izađe iz pakla iako je želeo raj i da se vrati ipak jednom fiziološkom funkcionisanju u kome se danas nalazi”, Luna kaže:

– Jako teško. On je onako stvarno ušao, to je neki baš težak period i nije mogao, verovatno, da se nosi sa svim tim stvarima koje su ga sačekale kad se razveo. U tom trenutku mu je i majka preminula i svašta nešto ga je onako zadesilo i verovatno je našao podršku, nažalost, u tim nekim stvarima koje nikako nisu dobre i nisu izlaz iz naših problema, nego naprotiv, još gore. Prosto, mislim da se našao u pogrešnom društvu, u pogrešnoj okolini, tako ranjiv i emotivan i nesrećan. U tom trenutku samo ga je uhvatilo to sve. On je bio labilan i dozvolio je to sve da se desi. Meni je to bilo jako teško da gledam i da se nosim sa tim.

Na pitanje profesorke da li je plakala Luna iskreno sa knedlom u grlu kaže:

– Pa jesam, naravno, da. Želela sam da mu pomognem, ali nisam bila dovoljno ni ja velika i zrela i nisam znala šta to sve znači da bih mogla da mu pomognem. Samo sam nekako, molila sam Boga da se sam izvuče iz svega toga.

Kako ističe profesorka “on je sam rekao da u takvim okolnostima je jako važno da čovek ne ostane potpuno sam. I tu je zaista ulogu vaše tetke, Nađe…”.

– Jeste. Ona je neko ko je u našoj porodici, kada je moja baba, tatina majka, preminula, koja je bila glava te kuće, Nađa je zauzela tu ulogu da brine o svima i dan-danas. Uvek je nekako bila… Jako smo bliske. Uvek je tako brinula o svima. A evo sad, skoro je bilo da je isto moj stric, imao neke situacije psihološke, da je prosto ušao u težak životni period kada mu je, sve ga je stiglo iz života, što ti misliš da si, što, pričala sam malo pre, dovoljno jak da sam prođeš kroz sve neke životne situacije, da te nekad, samo te uhvatiti u nekom trenutku. I on je bio skoro u toj situaciji i svi su se nekako zauzeli za njega, cela porodica. Oni su takvi, uvek su tu jedni za druge. Tetka je tu glavna i brine o svima. Moj tata je jako bio posvećen bratu, jer on je prolazio kroz to i znao je, ali tada, evo sad da se vratimo na tu priču mog oca, ona je njega uzela pod svoje, bukvalno. Uzela ga je, stavila ga je u svoju kuću i rekla mu je: “Od sad, od danas, ja se brinem za tebe” – kaže iskreno Luna i dodaje:

– Ona je takva. Jer ona je znala zašto to radi. I na kraju mogao je samo da se zahvali. Zato što zbog te njene upornosti i čvrstog stava i ljubavi prema bratu i to što je bila, bukvalno u fazonu, nećeš izaći iz stana, dok ja ne budem znala da si se svega toga odrekao, da si završio to, i da si čist, bukvalno je bila takva. I svi smo bili u nekim trenucima, možda je ovo malo pregrubo, previše, ipak on ima 40 i nešto godina je tada imao, nije dete, ali je to bila prava stvar. Ili je to moralo, ili da ide u neku ustanovu da mu pomognu.

O učešću u rijalitiju, prvi, pa i sledeći put, kao i o velikom problemu koji je doživela kako ona tako i cela njena porodica, Luna takođe priča u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” i to ne uspevajući da zadrži suze.

Luna priča i o odnosu sa roditeljima danas, o tome kakva je ćerka, a pominje i očuha.

Emisiju možete gledati večeras, u ponedeljak u 22.15 sati samo na Blic televiziji. Ukoliko propustite emisiju, reprizu možete gledati u sredu u 12.15 sati.