Saradnici Tima Kuka tvrde da je bio izuzetan lider, posebno se isticala ova veština koju mnogi mogu steći

Tim Kuk će se povući sa mesta generalnog direktora kompanije “Epl” 1. septembra nakon 15 godina vođenja jedne od najvrednijih kompanija na svetu. Neće manjkati retrospektiva o njegovom operativnom geniju, njegovom majstorstvu u širenju lanca snabdevanja i njegovom stalnom upravljanju tokom post-Džobsove ere.

– Ali postoji jedna stvar kojoj se stalno vraćam: Kuk je jedan od najboljih slušalaca koje sam ikada sreo, kaže Kim Skot za CNBC Make It.

Kim Skot je autorka knjiga „Radikalno poštovanje“ i „Radikalna iskrenost“. Kim je bila trener izvršnih direktora u Dropbox, Qualtrics, Twitter i drugim tehnološkim kompanijama. Bila je član fakulteta na Apple univerzitetu, a pre toga je vodila timove za AdSense, YouTube i DoubleClick u kompaniji Google.

Kao trener generalnog direktora i autor knjige „Radikalna iskrenost: Budite vrhunski šef bez gubitka čovečnosti“, znam da u svetu u kojem se lideri sve više nagrađuju za to što su glasni, samouvereni i brzi, njegov pristup vredi proučavati.

Džoni Ajv, bivši glavni dizajner kompanije “Epl“, jednom je rekao na času na Univerzitetu “Epl”, da je najvažnija uloga menadžera da „tihima da glas“.

Bivši generalni direktor kompanije “Gugl”, Erik Šmit, zauzeo je suprotan pristup, pozivajući ljude da “budu glasni!”.

Dva lidera su zauzela različite pristupe da slušaju i osiguraju da se svi čuju.

Veliki lideri pronalaze način da slušaju koji odgovara njihovom ličnom stilu, a zatim stvaraju kulturu u kojoj svi slušaju jedni druge.

Evo kako je Kuk to uradio.

Susret sa majstorom tišine

Pre nego što sam otišla na intervju u “Eplu”, priča Kim, prijatelj me je upozorio da Kuk ima tendenciju da dozvoljava duge tišine i da ne bi trebalo da dozvolim da me to uznemiri ili da osetim potrebu da ih popunjavam. Uprkos ovom upozorenju, na našem prvom intervjuu sam reagovala na tišinu tako što sam anksiozno pričala neprekidno, nenamerno mu govoreći mnogo više o grešci koju sam napravio nego što sam nameravao.

Baš kada sam shvatio, u panici, da ću otkriti nešto što bi me moglo koštati posla, soba je počela da se trese. Bilo mi je lakše što me je spasao pravi zemljotres.

“Prateći Kukove stope”, priča ona dalje, “jedan od mojih studenata na času “Menadžment u Eplu” rekao je da se trudi da na svakom sastanku jedan na jedan provede najmanje 10 minuta slušajući u tišini, držeći izraz lica i govor tela neutralnim.

„Ako bih uopšte reagovao, ljudi bi mi često govorili šta su mislili da želim da čujem“, rekao je. „Otkrio sam da su mnogo verovatnije rekli ono što zaista misle — čak i ako to nije ono što sam se nadao da čujem — kada sam pazio da ne pokažem šta mislim.“

Ali tiho slušanje može imati manu: Kada ste šef i ljudi ne znaju šta mislite, gube mnogo vremena pokušavajući da pogađaju. A mnogim ljudima je veoma neprijatno zbog tišine. Neki čak smatraju da tihi slušalac postavlja zamku: čeka da drugi kažu pogrešnu stvar kako bi mogli da napadnu.

Ako ste tihi slušalac, potrebno je da preduzmete korake da uverite ljude. Nemojte biti besmisleno nedokučivi. Da biste naveli druge da kažu šta misle, ponekad recite i vi šta mislite. Menadžer u mom razredu je bio bez izraza lica samo 10 minuta svojih individualnih razgovora, a ne ceo sat. U suprotnom, ljudima bi bilo teško da mu veruju ili da se povežu sa njim.

Naravno, ni Kuk nije uvek bio tih. Ali pošto je generalno bio tako tih, ljudi su se naginjali napred da slušaju šta je govorio. I kada je govorio, iako veoma tiho, njegove misli su uvek bile kristalno jasne.

Pronalaženje drugog načina slušanja

Tiho slušanje funkcioniše za mnoge menadžere, ali ja to ne mogu da izvedem. Srećom, postoji drugi model. Ako tiho slušanje podrazumeva ćutanje kako bi se ljudima dao prostor da govore, glasno slušanje je izgovaranje stvari sa namerom da se kod njih izazove reakcija.

Stiv Džobs, na primer, bi izneo snažno gledište i insistirao na odgovoru. Očigledno je da ovaj pristup funkcioniše samo kada se ljudi osećaju dovoljno samouvereno da se suoče sa izazovom. Kako se nosite sa ljudima koji ne mogu da se suprotstave agresivnom šefu ili čija pozicija im ne dozvoljava da se osećaju sigurno, čak i ako šira kultura pozdravlja ovo ponašanje? Šta je sa nekim ko je tek počeo da radi u kompaniji? Možda znaju dobar razlog zašto niste u pravu, ali neće progovoriti.

Ako imate stil glasnog slušanja, morate se potruditi da izgradite samopouzdanje ljudi i da im omogućite da shvate da je bezbedno izazvati šefa. Ajv je rekao da bi Džobs često dolazio kod njega i govorio: „Džoni, evo jedne glupe ideje.“ Pozivao je Ajva da ospori njegovu ideju nazivajući je glupom.

Pol Safo, profesor inženjerstva na Univerzitetu Stanford, opisuje tehniku koju naziva „jaka mišljenja, slabo zastupana“. Izražavanje jakih, neki bi rekli skandaloznih, stavova sa drugima je dobar način da se dođe do boljeg odgovora, rekao je, ili barem da se vodi zanimljiviji razgovor.

Kim kaže voli ovaj pristup. “Sklona sam da snažno iznosim svoje stavove, pa sam morala da naučim da nakon toga kažem: „Molim vas, prekinite ovu ideju — znam da može biti užasna. Zato mi recite sve razloge zašto to ne bi trebalo da radimo.“ Jednom sam čak stavio trofej „Bili ste u pravu, ja sam pogrešio“ na nečiji sto.

Možda je najvažnije da se držite stila koji vam se čini najprirodnijim. Pokušaj da se ponašate na načine koji deluju duboko neprirodno može učiniti da se vaš tim oseća manje prijatno sa vama. Umesto toga, pokušajte da ojačate svoju svest o tome kako vaš stil…

Možda je najvažnije da se držite stila koji vam se čini najprirodnijim. Pokušaj ponašanja na načine koji deluju duboko neprirodno može učiniti da se vaš tim oseća manje prijatno sa vama. Umesto toga, pokušajte da ojačate svoju svest o tome kako vaš stil utiče na kolege i radite na poboljšanju te dinamike.

Shvatite kako da slušate kako biste dali glas onima koji su tihi, a da pritom ne začudite njihove glasnije kolege. U svakom slučaju, cilj je da zajedno dođete do najboljeg odgovora, zaključuje Kim Skot.

(Izvor: CNBC Make It)