BOMBA SAKRIVENA ISPOD ZEMLJE MOŽE DA DETONIRA “SVETSKO BURE BARUTA” Ovo je Iran očajnički hteo da sakrije, a sada preti da dovede do katastrofe

Izrael tvrdi da je gađao mete širom Irana kako bi sprečio Teheran da “u veoma kratkom roku” napravi nuklearno oružje. Već duže vreme postoje obaveštajni podaci koji pokazuju da Iran obogaćuje uranijum i konstruiše nuklearno oružje daleko od očiju sveta. Ali dokle je Teheran stigao sa tim poduhvatom?

Izrael je pogodio desetine meta širom Irana, oštetivši postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Natanzu i ubivši visoke vojne komandante i nuklearne naučnike u Teheranu.

Nakon prvog talasa napada u četvrtak uveče, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči osudio je “nepromišljene” napade Izraela na “mirne nuklearne objekte” njegove zemlje. Iran je od tada pokrenuo vazdušne napade odmazde na Izrael. Aragči je rekao da Natanz radi pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i da napadi na postrojenje nose rizik od “radiološke katastrofe”. Ali, premijer Izraela Benjamin Netanjahu je rekao da je operacija bila neophodna kako bi se “umanjila iranska pretnja po sam opstanak Izraela”. On je rekao da je Izrael delovao jer “ako se ne zaustavi, Iran bi mogao da proizvede nuklearno oružje u veoma kratkom roku”.

– To bi moglo da bude za godinu dana, ali i za nekoliko meseci – rekao je on.

Naširoko se veruje da Izrael poseduje 90 nuklearnih bojevih glava.

Ima li dokaza da Iran radi na nuklearnoj bombi

Izraelska vojska je saopštila da je prikupila obaveštajne podatke koji pokazuju da je ostvaren “konkretan napredak u naporima iranskog režima da proizvede komponente za oružje prilagođene nuklearnoj bombi”, uključujući metalno jezgro od uranijuma i inicijator neutronskog izvora za pokretanje nuklearne eksplozije, piše BBC.

Kelsi Davenprot, direktorka za politiku neširenja oružja u Udruženju za kontrolu oružju (ACA), rekla je da Netanjahu “nije predstavio nikakve jasne ili uverljive dokaze da je Iran na ivici da se naoruža”.

– Procena da bi Iran mogao da razvije primitivno nuklearno oružje u roku od nekoliko meseci nije nova – rekla je Davenport BBC-u.

Ona je ukazala da bi neke od nuklearnih aktivnosti Irana mogle da budu primenjive za razvoj bombe, ali da su američke obaveštajne agencije procenile da zemlja nije uključena u ključne radove na proizvodnji oružja.

Prošle nedelje je IAEA saopštila da je Iran nagomilao dovoljno uranijuma obogaćenog do 60 odsto čistoće – što je samo jedan tehnički korak dalje od kvaliteta neophodnog za oružje od 90% – da potencijalno napravi devet nuklearnih bombi, navodi BBC.

IAEA je takođe rekla da ne može da pruži uverenje da je iranski nuklearni program isključivo mirnodopski, jer zemlja ne poštuje zahtev za istragu o česticama uranijuma koje su inspektori otkrili na tri neprijavljene nuklearne lokacije.

Šta znamo o iranskom nuklearnom programu

Iran je uvek tvrdio da je njegov nuklearni program potpuno mirnodopski i da nikada nije težio razvoju nuklearnog oružja. Međutim, desetogodišnja istraga IAEA pronašla je dokaze da je Iran sprovodio “niz aktivnosti relevantnih za razvoj nuklearnog eksplozivnog uređaja” od kasnih 1980-ih-2003, kad je obustavljen “Projekt Amad”.

Iran je nastavio sa nekim aktivnostima do 2009. godine, kad su zapadne sile otkrile izgradnju podzemnog postrojenja za obogaćivanje uranijuma Fordo – ali nakon toga nije bilo “kredibilnih indikacija” o razvoju oružja, zaključila je IAEA.

Iran je 2015. postigao sporazum sa šest svetskih sila prema kojem je prihvatio ograničenja na svoje nuklearne aktivnosti i omogućio strogi nadzor inspektora IAEA u zamenu za oslobađanje od sankcija. Ključna ograničenja obuhvatala su proizvodnju obogaćenog uranijuma, koji se koristi za proizvodnju goriva za reaktore ali i za nuklearno oružje.

Ali, američki predsednik Donald Tramp napustio je sporazum tokom svog prvog mandata 2018. i ponovo je uveo sankcije. Iran je uzvratio tako što je sve više kršio ograničenja – naročito ona koja se odnose na obogaćivanje uranijuma, navodi BBC.

Prema nuklearnom sporazumu, obogaćivanje uranijuma nije bilo dozvoljeno na lokaciji Fordo na 15 godina. Međutim, Iran je 2021. ponovo počeo da obogaćuje uranijum do 20% čistoće.

U četvrtak je upravni odbor IAEA – koji čini 35 zemalja – zvanično proglasio da je Iran prekršio svoje obaveze o neširenju nuklearnog oružja, po prvi put u 20 godina. Iran je rekao da će odgovoriti na rezoluciju postavljanjem novog postrojenja za obogaćivanje uranijuma na “sigurnoj lokaciji” i zamenom centrifuga prve generacije koje se koriste za obogaćivanje uranijuma sa onim naprednijim, šeste generacije, u postrojenju Fordo.

Koliko je Izrael oštetio iransku nuklearnu infrastrukturu

Izraelska vojska je u petak rekla da je u prvom talasu vazdušnih udara oštećena podzemna hala centrifuga u Natanzu, kao i ključna infrastruktura koja je omogućavala rad tog postrojenja.

Generalni direktor IAEA Rafael Grosi rekao je Savetu bezbednosti UN da su uništena nadzemna pilot postrojenja za obogaćivanje goriva (PFEP) i elektroenergetska infrastruktura u Natanzu. Nije bilo dokaza o fizičkom napadu na podzemnu halu, ali je gubitak struje možda tamo oštetio centrifuge, dodao je on. Kasnije u petak, Iran je obavestio IAEA da je Izrael napao postrojenje Fordo i Nuklearni tehnološki centar u Isfahanu.

Izraelska vojska je rekla da je napad u Isfahanu “demontirao postrojenje za proizvodnju metalnog uranijuma, infrastrukturu za rekombinaciju obogaćenog uranijuma, laboratorije i dodatnu infrastrukturu”.

– Udari mogu da unište objekte ili targetiraju naučnike, ali ne mogu da izbrišu iransko nuklearno znanje. Iran može da obnovi te objekte, i to brže nego pre zbog svog napretka u obogaćivanju uranijuma – rekla je Davenport.

BONUS VIDEO