“ONI NAMERNO NISU IZLAZILI SA JASNOM PONUDOM” Opozicija i studenti na prekretnici, dogovor (ni)je moguć

Vanredni parlamentarni izbori najavljeni su za maj ili decembar naredne godine, a jedno od dilema koje se nameću je da li bi opozicija trebalo da učestvuje i na koji način, da li je moguć dogovor između opozicionih stranaka i studentske liste i koje opcije im donose najveće šanse za uspeh. Analitičari kažu da svako ko se bavi politikom treba da učestvuje na izborima.

Despot Kovačević, politikolog, ocenio je da svako ko se bavi politikom treba da učestvuje na izborima.

– Svaki akter koji je registrovan kao politička stranka i svi oni koji nisu registrovani kao političke stranke, ali učestvuju u političkom životu, ako imaju želju da učestvuju na izborima, treba da učestvuju. Moj stav je uvek da svako ko je i bio u politici i bio u parlamentu ili pokušava da uđe u parlament, da treba da učestvuje. Da li je to dobro za neku opštu priču, za jedan blok, front, kako se sve već ovde govori, to je drugo pitanje – rekao je Kovačević za “Euronjuz“.

Prema njegovim rečima, učešće na izborima predstavlja osnovni element političkog pluralizma i demokratije, dok strateške odluke o formiranju blokova i frontova zavise od konkretnih političkih aktera i njihovih ciljeva.

Stefan Surlić, politikolog, smara da niko ne može zabraniti političkim opcijama da se kandiduju, ali da strateški gledano, opozicija može imati veću efikasnost ako se stvori sinergetski efekat kroz zajedničku listu koja bi predstavljala jedinstvenu alternativu vladajućem režimu.

– Takav scenario bi mogao da stvori referendumski efekat i mobilizuje birače, ali pitanje je da li je realno očekivati takvu jedinstvenu listu – naglasio je Surlić.

Referendumske atmosfere (ne)će biti

Kovačević je ocenio da se referendumska atmosfera verovatno neće ostvariti, s obzirom na postojeće političke realnosti.

– Već sada znamo koji akteri će učestvovati, ko neće, i kako će pojedine stranke, poput Novog DSS-a ili radikala, izaći na izbore. Referendumska atmosfera sa dve liste neće biti. Rezultati će zavisiti od kombinacije podrške birača i samih kampanja – objasnio je Kovačević.

Kako kaže, referendumska atmosfera je moguća u rezultatskom smislu.

– Razumem ja kad ljudi govore, čini mi se da je CRTA imala istraživanja kad kaže jedna lista donosi više kao sinergetski efekt nego dve ili tri liste. Na kraju ti rezultati su bili zaista zanimljivi. Prvi put je opoziciona strana imala dvocifreni broj pre sa početkom dva, dakle 23, 24 odsto. Ranije toga nije bilo.

“Šta studenti traže od opozicije?

Surlić je ukazao da strategija studentske liste, koja se distancira od vlasti i opozicije, cilja na apatične birače i one koji do sada nisu izlazili na izbore.

– Oni namerno nisu izlazili sa jasnom ponudom opozicionim strankama, jer bi to značilo ulazak u koalicioni okvir. Time privlače birače koji su nezadovoljni i traže novu alternativu – naveo je Surlić.

Kovačević je dodao da opozicione stranke, iako bi strateški mogle da se ukrupne, ne mogu očekivati automatsku podršku studentske liste.

– Pitanje je šta studenti očekuju od opozicionih stranaka, da li da učestvuju zajedno ili da se sklone. Šta studenti traže od opozicionih stranaka? Da ne učestvuju, apsolutno, ili negde smo čuli da daju svoju infrastrukturu, podršku i slično, a da se sklone, što je teško očekivati. Dakle, to prosto tako ne funkcioniše u politici. Ili da neće zajedno s njima, pa da učestvuje odvojeno. Puno je različitih poruka i nisam siguran šta je njihov konačan stav oko toga – rekao je Kovačević.

Oba sagovornika saglasna su da studentska lista trenutno ima najjači potencijal kao opozicioni akter.

Kovačević je dodao da su ograničenja i ograđivanje pojedinih učesnika lista, poput profesora i advokata, verovatno odbrambeni mehanizmi koji doprinose očuvanju podrške birača.

(Euronjuz)