Kada se o plodnosti ne govori na vreme: “Za srce više” približava mladima važne odgovore, edukacija je temelj promena (VIDEO)

Tema reproduktivnog zdravlja i planiranja porodice sve je prisutnija u javnosti, ali uprkos tome, mnogi mladi i dalje nemaju dovoljno informacija o sopstvenoj plodnosti, njenim ograničenjima i mogućnostima za njeno očuvanje. Upravo zato pokrenuta je nacionalna kampanja “Za srce više”, sa ciljem da kroz edukaciju i otvoren razgovor približi ovu važnu temu i podstakne mlade da na vreme razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju.

Kampanju “Za srce više” sprovodi Kabinet ministarke bez portfelja Tatjane Macure, uz podršku Vlade Republike Srbije i nadležnih ministarstava, u saradnji sa udruženjem IVF Centar. U okviru inicijative biće organizovan ciklus edukacija namenjenih mladima do 30 godina, tokom kojih će stručnjaci govoriti o plodnosti, planiranju porodice i značaju pravovremenih pregleda, ali i odgovarati na pitanja koja često ostaju neizgovorena.

Kao deo ove inicijative lansirana je i veb platforma www.zasrcevise.rs.

Cilj inicijative je da se mladima približe važne informacije o plodnosti i neplodnosti, planiranju porodice i pravovremenim pregledima, ali i da se otvori prostor za direktan razgovor sa stručnjacima.

Prve edukacije održane su u Novom Sadu i u Beogradu.

Globalni izazov, lokalni odgovor

O potrebi za ovakvom kampanjom govori i činjenica da se sa padom nataliteta ne suočava samo Srbija, već gotovo sve razvijene zemlje.

Kako je za Blic televiziju objasnila Sandra Jovanović, osnivač i savetnik IVF Centra, koja je zajedno sa Tatjanom Macurom učestvovala na 70. zasedanju Komisije za status žena Ujedinjenih nacija u Njujorku, države primenjuju različite modele kako bi podstakle rađanje. Od savetodavnih razgovora i upućivanja na dodatnu podršku, poput primera iz Rusije, do informativnih kampanja poput onih u Francuskoj, kako bi podstakle mlade da razmišljaju o roditeljstvu, s obzirom na to da je pad nataliteta globalni problem.

Kako ističe, ideja kampanje “Za srce više” nije pritisak, već informisanje. Fokus je na tome da ljudi razumeju sopstvenu plodnost i da odluke donose samostalno, ali na osnovu tačnih i pravovremenih informacija.

Najveći problem – odlaganje i neinformisanost

Jovanović upozorava da se u praksi često dešava da ljudi odlažu roditeljstvo bez ikakvih provera, verujući da će “sve doći u pravo vreme”. Kao ilustraciju navodi iskustva iz svakodnevnog rada sa ženama koje se tek u kasnijim godinama prvi put susreću sa problemom plodnosti, iako ranije nisu imale nikakve informacije da bi trebalo da provere osnovne parametre.

Upravo zato, kako naglašava, edukacija je ključna – jer plodnost, posebno kod žena, ima svoje biološke granice koje se ne mogu zanemariti.

Otvoren razgovor bez tabua

Sandra Jovanović ističe da je jedan od najvažnijih segmenata njenog rada upravo direktna komunikacija sa ženama, koja je, kako kaže, često potpuno iskrena i bez zadrške.

Kako objašnjava, lično iskustvo igra ključnu ulogu u uspostavljanju takvog odnosa, jer omogućava da razgovor odmah bude oslobođen stigme i neprijatnosti. U tim situacijama nema tabu tema, žene bez ustručavanja iznose ono što ih muči, iako su ti razgovori često emotivno teški.

– Ja sam za više akciju i uvek im kažem da odmah nešto uradimo. Vrlo realne odgovore dobijaju od mene, a tako je i postavljena cela kampanja i sve što ja radim godinama unazad – jasna je Sandra koja ističe koliko je vreme ključan faktor u celom procesu, dodajući:

– Parovi se opuste najčešće u tom prvom kontaktu sa lekarom u Domu zdravlja, jer vrlo često im lekari kažu da će biti sve u redu i da je nalaz uredan. Pa, zatim kažu da parovi čekaju godinu dana, a ako se ne desi prirodno, onda da dalje pričaju. Ili se desi da imaju neku bakteriju, koja ih odvede u jednom potpuno suprotnom smeru, a to je da je leče godinu dana i izgube dosta vremena.

Bez provere kod muškaraca nema ni potpune slike

Poseban akcenat kampanje stavljen je i na ulogu muškaraca u procesu planiranja porodice, budući da se u praksi i dalje često polazi od pretpostavke da je problem na strani žene, dok se mogućnost da i muškarac ima poteškoće retko razmatra na vreme i često se kasno proverava.

Jovanović naglašava da bi osnovne analize kod muškaraca, poput spermograma, trebalo da budu među prvim koracima, jer su jednostavne, a mogu odmah dati važne odgovore.

Dodaje i da se svest ipak polako menja – za razliku od ranijih godina, danas se sve češće i muškarci sami javljaju sa željom da provere svoje reproduktivno zdravlje.

Iako rezultati kampanje neće biti vidljivi odmah, Jovanović veruje da je upravo edukacija temelj promena. Pravovremene provere, kako kod žena tako i kod muškaraca, mogu značajno uticati na kasnije mogućnosti za ostvarivanje roditeljstva.

– Muškarac mora da proveri spermogram, žena treba da proveri svoju ovarijalnu rezervu i verujte mi, nekad i vrlo mlade žene imaju problem sa ovarijalnom rezervom, sa kvalitetom jajnih ćelija, sa brojem jajnih ćelija i sve to može kasnije da utiče, kada one budu poželele da budu majke, na njihovo ostvarivanje trudnoće – zaključila je Sandra.