PROBIJEN SARKOFAG KOJI ŠTITI EVROPU OD KATASTROFE Jedan udar izazvao paniku u Černobilju, zlo se budi?! Eksperti strahuju od NAJCRNJEG SCENARIJA

Zaštitna struktura napuštene nuklearne elektrane Černobilj, koja bi trebalo da sprečava širenje radijacije, oštećena je i više ne može da ispunjava svoju bezbednosnu funkciju nakon napada dronom početkom ove godine. Dok Kijev i Moskva međusobno prebacuju krivicu za taj napad, situacija je dovela do strahova od curenja radijacije, 39 godina nakon nuklearne katastrofe u Černobilju u kojoj su umrle desetine, dok je više od 2,4 miliona ukrajinskih građana pretrpelo različite nivoe zdravstvenih problema.

Inspekcija zaštitne strukture, koju je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) sprovela prošle nedelje, pokazala je da je napad dronom u februaru prouzrokovao propadanje konstrukcije. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija od 14. februara, ukrajinske vlasti su saopštile da je dron sa visokoeksplozivnom bojevom glavom pogodio elektranu, izazvao požar i oštetio zaštitnu oblogu reaktora broj četiri, uništenog 1986.

UN su u februaru rekle da su nivoi radijacije ostali normalni i stabilni nakon napada. Ukrajina za udar dronom krivi Rusiju, dok Moskva negira umešanost u incident.

“Zaštitna struktura izgubila primarne funkcije”

Ukrajina popravlja masivni sarkofag otkako je ruski dron 14. februara pogodio objekat.

Ali, nakon udara drona, zaštitna struktura izgubila “primarne zaštitne funkcije”, uključujući zadržavanje radioaktivnog materijala, navodi se u saopštenju IAEA.

Već su sprovedene privremene popravke na krovu, izjavio je direktor IAEA Rafael Grosi, naglasivši da je za sprečavanje daljeg propadanja i obezbeđivanje dugoročne nuklearne bezbednosti neophodno sprovesti sveobuhvatnu obnovu.

– Dok su privremene popravke već urađene, pravovremena i sveobuhvatna obnova ostaje od ključnog značaja“ za dugoročnu nuklearnu bezbednost Ukrajine – izjavio je direktor IAEA Rafael Grosi, dodajući da IAEA u Černobilju ima stalan tim stručnjaka i da će nastaviti da čini sve što je u njenoj moći kako bi podržala ponovno uspostavljanje potpune nuklearne bezbednosti.

Može li radijacija da iscuri

Kako su se stručnjaci izjasnili u februaru, kada je došlo do napada, pad pritiska u zaštitnoj kupoli ne predstavlja neposrednu pretnju, ali postoje druge opasnosti.

– Trenutno je nemoguće bezbedno demontirati stari sarkofag, koji je 1986. odmah posle katastrofe postavljen iznad uništenog bloka elektrane – kaže Dmitro Humenjuk iz Državnog naučno-tehničkog centra za nuklearnu i radijacionu bezbednost Ukrajine.

Upravo za tu svrhu izgrađen je novi zaštitni poklopac – jer je stari sarkofag dotrajao.

– Ukoliko bi se delovi konstrukcije urušili ispod sada oštećenog zaštitnog poklopca, podigla bi se radioaktivna prašina – rekao je tada Humenjuk.

Nakon haosa u Černobilju oglasili su se i iz srpskog Direktorata za radijacionu sigurnost o zračenju. Kako se navodi u saopštenju, trenutno nema nikakvog povećanja nivoa radioaktivnosti na teritoriji Republike Srbije, a sve izmerene vrednosti su u okviru uobičajenih prirodnih nivoa. U saopštenju se dodatno navodi da najveći izazov za bezbednost nuklearnih postrojenja u Ukrajini trenutno predstavlja održavanje stabilnog eksternog napajanja električnom energijom, što je ključno za njihov siguran i pouzdan rad.

– U skladu sa svojim nadležnostima, Direktorat kontinuirano prati stanje i, ukoliko budu dostupne zvanične informacije o navedenom događaju, javnost će biti pravovremeno obaveštena – zaključuju.

Ruske snage nakratko okupirale nuklearnu elektranu

Nuklearna katastrofa u Černobilju dogodila se u aprilu 1986, a štit je postavljen da bi se zadržao radioaktivni materijal preostao posle katastrofe. Sovjetski inženjeri su oko reaktora postavili sarkofag, koji je kasnije zamenjen novom strukturom.

Zaštitna struktura postavljena je 2019. oko reaktora broj 4, koji je eksplodirao 1986, kako bi se sprečilo dalje isticanje radijacije u okolinu. Preostala tri reaktora postepeno su isključena, od čega poslednji 2000.

Černobiljska elektrana, oko 130 km severno od Kijeva, a samo 15 km od granice sa Belorusijom, bila je kratko pod okupacijom ruskih snaga u ranim danima invazije, navodi Rojters. Rusi su držali osoblje elektrane kao taoce, stvarajući ozbiljne rizike po nuklearnu bezbednost. Ruske trupe su se povukle iz elektrane 31. marta 2022.

Ruske snage i dalje zauzimaju nuklearnu elektranu Zaporožje na jugu Ukrajine, što izaziva strah od nove nuklearne katastrofe.

Černobiljska katastrofa

Sve je počelo 26. aprila 1986. u 01:23 noću. Svet je bio na rubu propasti kada je u ukrajinskom gradu Pripjatu, eksplodirao reaktor broj 4 u postrojenju nuklearne elektrane Černobilj.

Prilikom eksplozije reaktora, na licu mesta je poginulo četvoro radnika, dok su u narednim nedeljama živote u bolnici gubili radnici elektrane, vojnici i vatrogasci, njih 29, koji su bili zaduženi za saniranje požara i kvara usled eksplozije. Oko 35.000 odraslih osoba i oko 1.400 dece zatražilo je pomoć koja je direktno vezana za posledice nesreće. Različite nivoe zdravstvenih posledica prouzrokovanih radioaktivnošću osetilo je više od 2,4 miliona ukrajinskih građana, a konačne zdravstvene posledice znaće se tek nakon nekoliko decenija.

Pored radijacije koja se širila, kao gorući problem koji se pojavio početkom maja 1986. bilo je kako sprečiti topljenje reaktorskog jezgra.

Naime, bazeni koji su služili za hlađenje reaktora bili su puni vode, dok se iznad njih nalazio radioaktivni metal koji se polako spuštao ka njima. Prema procenama i mišljenju vodećih stručnjaka koji su radili na saniranju, da je došlo do mešanja te dve materije, usledio bi talas eksplozija koji bi doveo do uništenja i preostala tri reaktora, a udar koji bi nastao tom prilikom, prema rečima nekih od njih, mogao je da zbriše polovinu Evrope, dok bi preostala polovina bila zatrovana, a otrovni oblaci radioaktivnih oblaka bi preplavili veći deo planete.

BONUS VIDEO