Raste u samo 20 zemalja sveta, a u Srbiji je ima SAMO NA JEDNOM MESTU: U srcu krcate Ade Ciganlije krije se jedno od NAJREĐIH ŽIVIH BIĆA na planeti

Dok se svet suočava sa sve bržim izumiranjem biljnih i životinjskih vrsta pod uticajem čoveka, Beograd u svom srcu krije jedno malo, neverovatno prirodno utočište. Naime, prelepa i izuzetno retka pečurka srebrna zvezdača (Myriostoma coliforme) pronašla je svoj dom u zelenoj oazi prestonice, gde se uspešno bori protiv surove statistike nestajanja.

Srbija godinama ne pamti da je ova specifična loptasta pečurka viđena bilo gde drugde osim na beogradskoj Adi Ciganliji. Globani podaci oslikavaju dramatičnu sliku – u čitavom svetu registrovana je na svega 150 lokaliteta u dvadesetak zemalja, zbog čega se nalazi pred samim nestankom.

Iako pečurka nije jestiva, prisustvo čoveka najviše je ugrožava.

Ali, vidite li čudo – najveća plaža, možda ne samo u Srbiji, nego i na Balkanu, koja leti vrvi od ljudi, nije ugrozila pečurku koja raste u šumici između Save i Savskog jezera.

Područje veće od 21 hektara je zaštićeno, a iako ispresecano stazicama, na veći deo ovog beogradskog ostrva retko ko zalazi.

Na crvenoj listi ugroženih gljiva Evrope

Ova zvezdača je, dakle, na Crvenoj listi ugroženih gljiva Evrope, i na toj listi Srbije uopšte nema kao registrovanog staništa. Što je i tačno – osim na beogradskom “moru“, Adi Ciganliji.

Stoga, budite oprezni ako proučavate, berete ili samo gazite pečurke.

Ona ima karakteristične loptice sa sporama i zvezdaste režnjeve ispod loptica. Ovi kraci skupljeni su kod mladih primeraka, kao i kada je pečurka u suvom. Kada dođe u kontakt s vlagom, kraci se spuštaju i loptica ostaje slobodna. Poenta je da se to dogodi kada krene kiša, da bi kapljice koje udaraju u gljivu mogle da oslobode spore.

Ova vrsta voli vlažne šume i peskovito zemljište.

Viđana je ranije u Šumadiji i Deliblatskoj peščari, ali više ne, jer izgleda da svet kakav danas poznajemo za ovu pečurku nije podesno mesto. Osim nekih skrivenih kutaka – kao što je naša Ada.

(Kaldrma)