“NEDEFINISANE STRUKTURE MOGU DA ZAVEDU BIRAČE” Petrov i Movsesijan suočili mišljenja o dijalogu, izborima i studentima: Jednu stvar će morati pre ili kasnije da urade (VIDEO)

Srbija ulazi u ključni politički trenutak, saglasni su Vladan Petrov, profesor na Pravnom fakultetu i sudija Ustavnog suda, i Aris Movsesijan, potpredsednik Pokreta slobodnih građana (PSG), ali ne i u tome kako do stabilnosti može da dođe. Dok prvi insistira na smirivanju retorike i stvaranju institucionalnih uslova, drugi naglašava potrebu za ujedinjenjem opozicije i otvaranju medijskog prostora. Oni su o tome govorili u emisiji “Blic uživo”.

Najavljeni izbori, bilo da budu održani u proleće ili na jesen, otvaraju niz pitanja: ko će na njima učestvovati, da li je moguće očekivati fer političku utakmicu, može li opozicija da se ujedini i šta će biti presudno za izlazak iz dugotrajnog perioda polarizacije?

Petrov podseća da su studentske blokade ostavile duboke posledice na univerzitetski život. Iako priznaje da je situacija danas mirnija, upozorava da su tenzije, pa i blokade, i dalje prisutne u društvu. Kaže da na ličnom primeru najbolje vidi duboku polarizaciju među građanima – jedni ga podržavaju, drugi ga javno kritikuju.

“Jedna politička opcija da iznese ubedljivu pobedu”

Upravo zbog toga je, kaže, ključno spustiti tenzije i vratiti javni dijalog. Naglašava važnost predstojećih izbora i obrazlaže kako bi oni trebalo da izgledaju da bi doneli stabilnost.

– Ja bih voleo da prvi naredni izbori, kad god da oni budu, kako se to na engleskom kaže, budu odlučujući izbori (decisive elections). A to su, u stvari, izbori koji će biti takvi da jedna politička opcija iznese ubedljivu pobedu. Onda mi imamo šansu za jednu izbornu, pa samim tim i političku stabilnost, u naredne četiri godine. Srbija vapi za jednim periodom u kome će parlament da radi od početka do kraja, bez tih stalnih najava da će biti izbora – kaže Vladan Petrov.

“Partije da se ujedine”

Aris Movsesijan potvrđuje da je društvo duboko podeljeno i da su izbori jedini način da se ta podela prevaziđe, ali ukazuje i na to što “izbori često služe za očuvanje vlasti, a ne za istinsku reprezentativnost”.

Ocenjuje i da su lokalni izbori pokazali nasilje i tenzije, što nije dobar znak za političku klimu, i smatra da bi političke partije trebalo da se ujedine kako bi ponudile jasnu alternativu vlasti i smanjile fragmentaciju opozicije.

– Mi se u PSG spremamo za izbore kao da će sutra da budu i zaista radimo na tome, imamo svoje tribine, mi se pozicioniramo kao proevropska stranka, kao jedan proevropski blok, sada sa Zeleno – levim frontom, i mislim da je to način kako komuniciramo sa javnošću – naveo je on.

“Opasnost od nedefinisanih struktura”

Petrov je rekao da posebno ističe opasnost od “nedefinisanih struktura” na političkoj sceni, koje, prema njegovom mišljenju, mogu da zavedu birače, a da ne daju stvarni rezultat i da, kada je reč o opoziciji, trebalo bi da proba da se malo ukrupni.

– Ja sam pristalica političkih partija. Naravno, nemam ništa protiv pokreta, ali ove nedefinisane strukture, one mogu i te kako da budu iluzivnog karaktera. Može da se desi da stvore jednu predstavu o tome da su jake, ali da onda na izborima rezultat ne bude takav i da mnogi građani koji su protivnici vlasti, u stvari proćerdaju svoj glas na neku politički nedefinisanu strukturu umesto da glasaju za neku već dovoljno etabliranu političku partiju koja je opoziciono orijentisana – dodao je Petrov.

Movesesijan pa upozorava na drugi, po njemu ozbiljan problem – ograničen pristup medijima. Ističe da, iako je PSG parlamentarna stranka, “retko dobija priliku za gostovanja na javnom servisu, što sprečava ravnopravan politički dijalog pred izbore”.

Oko studenata se složili u jednoj stvari

Sagovornici “Blic uživo” saglasili su se u jednoj stvari – studentski pokret će pre ili kasnije morati da definiše svoj politički identitet.

Movsesijan je ocenio da su studenti svojim odlascima u Brisel i Strazbur pokazali vrednosnu orijentaciju ka Evropskoj uniji, ali da se još nisu jasno politički izjasnili.

– Da li su se izjasnili, nisu, kada će se izjasniti, ja to ne znam, to je pitanje više za njih – rekao je on, naglašavajući da su se studenti distancirali od autokratskih modela poput Rusije.

Petrov pak kaže suprotno, tvrdeći da je pokret iznutra podeljen na “levičarski, agresivni deo” i na one “orijentisane ka istoku i ka Rusiji”, i dodaje da će “studentsko jedinstvo teško opstati kada preuzmu ulogu političkog aktera”.

– Mislim da će u neko dogledno vreme morati, jer ne vidim kako će učestvovati u kampanji ukoliko nemaju jasno profilisane ciljeve – naveo je on.