BIVŠI MINISTAR SE UBIO ISPRED SKUPŠTINE SRBIJE Vlajko Stojiljković pucao sebi u slepoočnicu pre tačno 24 godine, ostavio tri koverte

Na današnji dan, 11. aprila 2002. godine, na ulazu u zdanje Doma Narodne Skupštine Srbije (tadašnje Skupštine SRJ) u Beogradu, bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije Vlajko Stojiljković izvršio je samoubistvo, neposredno nakon usvajanja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Preminuo je dva dana kasnije od posledica ranjavanja.

Stojiljković je nakon ovog čina prebačen u bolnicu, gde su se lekari borili za njegov život, ali je dva dana kasnije preminuo od posledica zadobijenih povreda, a pre samoubistva Stojiljković je napisao i oproštajno pismo, koje je započeo stihovima Milana Rakića:

– I dаnаs kаdа dоđе dо pоslеdnjеg bоја, nеоzаrеn stаrоg оrеоlа sјајеm, ја ću dаti živоt оtаdžbinо mоја, znајući štа dајеm i zаštо gа dајеm.

Protiv Stojiljkovića podignuta optužnica još tokom NATO bombardovanja

Protiv Stojiljkovića je još tokom NATO bombardovanja 1999. godine podignuta optužnica Haškog tribunala, koja ga je teretila za događaje na Kosovu i Metohiji. U godinama koje su usledile, pitanje saradnje sa Tribunalom postalo je jedno od ključnih političkih tema u Srbiji, praćeno oštrim podelama u javnosti i među političkim akterima, što je dodatno obeležilo okolnosti u kojima se ovaj događaj odigrao, podseća Republika.

Samoubistvo izvršili i njegova prva supruga i sin

Samoubistvo je pre Vlajka izvršila njegova prva supruga, a posle njega i sin Vladimir. Kako su mediji tada preneli, Jelisaveta se obesila pre više od 20 godina u podrumu stambene zgrade u Požarevcu, gde su tada živeli. Učestvovala je u političkom životu, iz kog se povukla kada je osetila da ima psihičke probleme. Njihov sin Vladimir se 2004. ubio u svom stanu na Bulevaru Mihaila Pupina na Novom Beogradu. Od četvoročlane porodice Stojiljković ostala je samo ćerka Sandra.

Poslednji trenuci života

Filip Stojanović, bivši poslanik SRS, govorio je pre nekoliko godina o poslednjim trenucima života Vlajka Stojiljkovića. Stojanović je tada rekao da je Stojiljković dugo pričao da hoće da se ubije, ali da niko to nije shvatio ozbiljno.

– Ko danas se sećam. Mi svi u poslaničkom klubu SPS, tu i Nikola Šainović, Milutin Mrkonjić, Branislav Ivković, Gorica Gajević, mislim i Zoran Lilić, i Stojiljković kaže da hoće da se ubije, a Šešelj mu objašnjava da to uradi pred Skupštinom, jer će biti bolje medijski propraćeno. Svi su se smejali. Prošlo je nekoliko dana, a on me je pozvao i ponovio da hoće da se ubije zbog Haga. Rekao sam mu: “Pusti, i žene idu u zatvor” – prisetio se tada Stojanović, dodajući da su se često viđali i da je u mnogo situacija Stojiljković ponavljao da hoće da sebi oduzme život, ali da ga nije shvatao ozbiljno.

“On se ubio praktično pred mojim očima”

Tog kobnog 11. aprila, pre 22 godine, Stojiljković je zadržavao Stojanovića na izlazu više od pola sata.

– On se ubio praktično pred mojim očima. Tada je izglasan zakon o Hagu. Čekao me je na izlazu, dao mi tri koverte, pisma, i rekao da je jedno za mene, drugo za novinare i treće za Šešelja. Skoro 35 minuta bili smo ispred Skupštine na izlazu. Prolaze poslanici: “Zdravo, Vlajko, zdravo, Vlajko”. U jednom trenutku ja mu kažem da moram da idem, a on mi na to odgovori: “E sad možeš da ideš”. Zaplakao je, zagrlio me i poljubio i ja sam krenuo – rekao je Stojanović.

“Tri koverte bile su oproštajna pisma”

Tri koverte, rekao je Stojanović, bile su oproštajna pisma, ali to je saznao tek nakon što je čuo pucanj.

– Međutim, kao da vučete lastiš. Krenuo sam, okrenuo se, čuo pucanj i počeo da plačem. Svi su izašli. Video sam da leži dole, krv mu je išla iz slepoočnice, a pištolj mu je bio na grudima – zaključio je Stojanović.

(Republika)