“ZAMRZNUTA RUSKA IMOVINA OSTAĆE BLOKIRANA” Prve reakcije posle istorijskog dogovora lidera EU u Briselu: “Ovo je signal za okončanje rata”

Čelnici država članica Evropske unije (EU) dogovorili su se rano jutros da će Ukrajini osigurati zajam od 90 milijardi evra za sledeće dve godine, za koje će garantovati evropski budžet, bez korišćenja ruske zamrznute imovine.

U zaključcima Samita, lideri su se složili da će Mađarska, Slovačka i Češka biti izuzete od bilo kakve obaveze vezane za zajam putem mehanizma “pojačane saradnje”.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je da je EU odlučila da Ukrajini pruži 90 milijardi evra finansijske podrške za period 2026-2027. On je na društvenoj mreži X naveo da je odluka o paketu pomoći odobrena i da su se lideri EU obavezali da je sprovedu.

“Imamo sporazum. Odluka da se Ukrajini pruži 90 milijardi evra podrške za 2026-27. godinu je odobrena. Preuzeli smo obaveze – i ispunili ih”, napisao je Košta.

Merc: Odluka je doneta jednoglasno

Kako je preneo Suspilne, nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da je odluka doneta “jednoglasno” i da je finansijski paket za Ukrajinu odobren, a sredstva će biti dovoljna u naredne dve godine. Merc je naveo da ova odluka predstavlja odlučujući signal za okončanje rata, ocenjujući da će ruski predsednik Vladimir Putin pristati na ustupke tek kada shvati da rat Rusiji neće doneti korist.

Prema njegovim rečima, zamrznuta ruska imovina ostaće blokirana dok Rusija ne plati reparacije Ukrajini.

Kako je naveo, Ukrajina će kredit vraćati tek nakon isplate reparacija, a u slučaju da do toga ne dođe, EU će, u skladu sa međunarodnim pravom, koristiti zamrznutu rusku imovinu za otplatu kredita.

Zemlje su bile prinuđene da se dogovore o rezervnom planu za vanredne situacije zasnovanom na zajedničkom dugu EU, na kojem je nedeljama insistirao belgijski premijer Bart de Vever.

Važno je da ruska imovina ostala zamrznuta i da je Ukrajina dobila garanciju finansijske sigurnosti za naredne godine, izjavio je danas predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Orban: Da je ovaj predlog prošao, za nekoliko dana bismo bili u ratu

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je u Briselu da bi korišćenje zamrznute ruske imovine za potrebe Ukrajine moglo da se protumači kao “objava rata” i da bi Evropsku uniju to direktno uvuklo u sukob i ocenio je da je sprečavanje takve odluke “veliki uspeh”.

Govoreći rano jutros nakon jednodnevnog samita EU, Orban je rekao da je ideja o korišćenju zamrznute ruske imovine “mrtva” i da se Mađarska tome protivila od samog početka, preneo je Hirado.

– Da je ovaj predlog prošao, definitivno bismo bili direktno umešani u rat u roku od nekoliko dana, ili najkasnije u roku od tri meseca. Uspeli smo da se zaštitimo od toga. Ovo je veliki uspeh – rekao je Orban.

On je dodao da su se tom predlogu snažno protivile i Slovačka i Mađarska, kao i da je češki premijer Andrej Babiš saopštio da njegova vlada ne želi da šalje novac Ukrajini.

Dmitrijev pozvao Merca i Fon der Lajen da podnesu ostavke

Specijalni predstavnik predsednika Ruske Federacije i direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev izjavio je da bi odustajanje od korišćenja ruske imovine za finansiranje kredita Ukrajini predstavljalo pobedu “zakona i zdravog razuma”.

Prema njegovim rečima, takav razvoj događaja predstavljao bi “snažan udarac” za, kako je naveo, “ratne huškače, koje je predvodila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen”.

On je izjavio je danas da bi predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i Merc trebalo da podnesu ostavke jer nisu uspeli da obezbede eksproprijaciju ruske imovine.

“(Predsednica Evropske komisije) Ursula (fon der Lajen) i (nemački kancelar Fridrih) Merc moraju da podnesu ostavke ako žele da dokažu ‘ubeđenje, jedinstvo i odlučnost’, kao što su obećali nakon što nisu uspeli da obezbede nezakonito zaplenjivanje ruskih rezervi od strane EU”, napisao je Dmitrijev na Iksu, prenosi TASS.

On je dodao da su Merc i Fon der Lajen potrošili sav svoj politički kapital, obećali rezultate – i doživeli poraz.

Dmitrijev je kasnije dodao da su Belgija, Mađarska, Češka i Slovačka branile prava na imovinu, kao i evropske finansijske i pravne sisteme, “spasavajući EU od masovnog egzodusa investitora”.

(Tanjug)