(VIDEO)UKRAJINCI RAZNELI NADE LJUDI NA KRIMU! Zastrašujući snimak, buknuo plamen, gađane CISTERNE S GORIVOM

U pokušaju da totalno izoluju Krim od kopna, ukrajinske oružane snage pojačale su napade na poluostrvo koje je Rusija okupirala i anektirala 2014. godine. Dramatičan snimak ukrajinskog udara bespilotnim letelicama na konvoj ruskih cisterni, koje su prevozile gorivo na poluostrvo, samo je jedan u nizu takvih napada.

“Rusi su danas pokušali da dopreme gorivo na Krim, koji se suočava sa nestašicom, šaljući konvoj cisterni pod zaštitom mobilne protivvazdušne odbrane (PVO). Međutim, ukrajinski dronovi srednjeg dometa probili su odbranu i uništili sve tri cisterne, kao i nekoliko mobilnih jedinica PVO, izazvavši veliki požar“, javio je juče međunarodni medijski projekat i portal “Višegrad 24” na društvenoj mreži “Iks” (X).

Na snimku koji je “Višegrad 24” objavio vidi se kako cisterne voze jedna iza druge, da bi u jednoj trenutku jedna od njih odletela u vazduh. Detonacija je bila toliko jaka da je izazvala požar koji se dizao u vazduh nekoliko metara, a vozač koji se nalazio iza nije uspeo na vreme da ukoči, verovatno ni ne očekujući ovakav scenario.

Međutim, broj povređenih i ranjenih u ovoj nesreći nije poznat iako je evidentno da vozač, ili više njih, ukoliko ih je bilo u vozilu koje je pogodio ukrajinski dron, nije imao šanse da preživi.

Ukrajina koristi dronove dugog dometa za napade na ruske logističke rute duž magistrale M14 između ruskog grada Rostova na Donu i Melitopolja u okupiranom delu juga Ukrajine. Takođe napada:

• ruske brodove iz takozvane “flote u senci” u Azovskom i Crnom moru
• energetska postrojenja koja snabdevaju rusku vojsku

Robert Brovdi, komandant ukrajinskih snaga za bespilotne sisteme poznat po nadimku Mađar, tvrdi da je samo u poslednjih mesec dana pogođeno 196 ruskih brodova i više od 100 energetskih objekata. Njegove tvrdnje, međutim, nije moguće nezavisno potvrditi.

Čini se da Rusija ima sve veće probleme da obezbedi snabdevanje i vojske i civilnog stanovništva na Krimu, piše “Dojče vele” (DW). Krajem maja uvedeni su bonovi za gorivo, ali su nestali već posle 24 sata, nakon čega je benzin počeo da se prodaje na crnom tržištu. Na Krimu je proglašeno vanredno stanje, posebno u Sevastopolju, zbog ponovljenih prekida u snabdevanju strujom i vodom, kao i problema sa internetom i mobilnim mrežama.

Šta stanovnici Krima proživljavaju

Nina, penzionerka koja živi u selu blizu Feodosije na jugoistoku Krima, rekla je za DW da je njen najveći strah je mogućnost da tokom zime ostanu bez električne energije.

Ivan je rekao da većina prodavnica više ne drži kvarljivu robu jer ne mogu da rade frižideri i zamrzivači.

– Nema mlečnih proizvoda, ribe ni mesa. Postoji samo nekoliko prodavnica koje imaju agregate, ali su tamo cene mnogo više nego ranije – rekao je.

Na društvenim mrežama stanovnici tvrde da, zbog nestanka struje i prekida komunikacija, ljudi na severu Krima šalju poštu tako što je daju vozaču javnog prevoza. Međutim, ni autobusi ne saobraćaju redovno.

Koja je ukrajinska strategija

Ukrajinski napori da blokira snabdevanje Krima usmereni su prvenstveno na male ruske tankere i tegljače koji prevoze naftu do većih brodova i gorivo do obale poluostrva. Paralelno s tim, Ukrajina uništava i transformatorske stanice. Ipak, komandant Brovdi tvrdi da je Ukrajina namerno poštedela Krimski most, koji preko Kerčkog moreuza povezuje poluostrvo sa ruskim Krasnodarskim krajem.

– Cilj nije da ga uništimo, već da ruskim trupama uskratimo snabdevanje i pojačanje. Želimo da ruskoj vojnoj mašineriji onemogućimo da ostane tamo i nastavi da deluje – objasnio je on nedavno u intervjuu.

Vojni analitičar Ivan Kiriječevski, koji služi u ukrajinskoj jedinici za dronove, rekao je za DW da su vazdušni napadi na Krim veoma važni za stanje na frontu.

– Da bi se sprečilo da se Rusi približe Zaporožju, mora se izvršiti pritisak na njihove komunikacione linije na okupiranom jugu Ukrajine. To se pre svega odnosi na Krim. Blokada pomorskog saobraćaja u Azovskom i Crnom moru ima isti cilj – rekao je on.

Dve muve jednim udarcem

Prema njegovim rečima, Krim je dugo služio Rusiji kao “mirna luka i nepotopivi nosač aviona” sa kojeg je pokretala ofanzive na jugu Ukrajine.

Ukrajinski vojni stručnjak Pavlo Narožni, osnivač humanitarne organizacije “Reaktivni post”, opisao je Krim kao ogromnu vojnu bazu. Ruske snage u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, dodao je, u velikoj meri zavise od snabdevanja sa poluostrva.

– Dugo je ruska logistika prvenstveno išla preko Krima, ali Ukrajina sada pokušava da preseče te rute snabdevanja iz dva pravca: na kopnu napadima na magistralu M14, a na moru napadima na transportne brodove kod Krimskog mosta. Na taj način ne izolujemo samo Krim, već i ruske trupe na jugu Ukrajine – zaključio je Narožni.