Doktor Đurović sa 20 godina iskustva rada na kruzeru otkrio šta se dešava kada neko UMRE na brodu: “Jedno je jako važno znati”

Kruzeri su za mnoge sinonim za luksuz i savršen način da pobegnu od svakodnevnih briga. Ipak, čak i tokom ovakvog odmora, ne može se zanemariti mogućnost nepredviđenih situacija poput bolesti, povrede ili, u najtežem slučaju, smrti putnika. Upravo zato postavlja se pitanje šta se dešava ako se nađete u situaciji koja zahteva hitnu medicinsku pomoć, daleko od obale ili neko od putnika premine?

Dr Aleksandar Đurović iz Crne Gore, lekar s više od 20 godina iskustva na kruzerima, otkriva da je život doktora na otvorenom moru daleko drugačiji od onog na kopnu. Za razliku od mišljenja da je posao na kruzeru više uživanje nego rad, kao neko ko je prihvatio izazov da bude jedini doktor na brodu “Villa Vie Odyssey” – brodu koji kruži svetom na trogodišnjem putovanju, govori da stvarnost ipak nije takva.

“To je posao pun stresa i odgovornosti. Medicinski deo može biti veoma zahtevan. Većinu onoga što radimo na velikim kruzerima je hitna pomoć, kao u hitnoj, ali takođe smo i opšti lekari za posadu i brinemo o hroničnim zdravstvenim potrebama”, priča Aleksandar koji je13 godina radio u svojoj rodnoj Crnoj Gori pre nego što je prešao na kruzere.

Srčani udar putnika na brodu

Srčani zastoj je jedan od najčešćih slučajeva sa kojima medicinski timovi imaju posla na brodu, ali iako srčana insuficijencija na moru zvuči kao recept za katastrofu, oni često mogu da spasu pacijentov život.

“Timovi ne mogu da urade angiogram na brodu — ali nisu ni svi bolnički objekti u mogućnosti da to urade. Ono što mogu da urade je da primene trombolitike — lekove koji razgrađuju ugruške u slučaju moždanog udara ili srčanog udara… Isto važi i za moždani udar ili krvarenje. Čak i jednostavne povrede i nezgode mogu da se saniraju na brodu — timovi mogu da urade rendgenski snimak, stavljaju udlaga, stabilizuju prelomljene kosti, pa čak i stavljaju potpune gipsove”, govori on pa dodaje:

“Ako je u pitanju prelom butne kosti, imamo vučnu udlagu — možemo vas pravilno postaviti i prebaciti vas u sledeću dostupnu luku. Isto važi i za prelom kuka”.

Šta kada neko premine na kruzeru?

Ponekad se dogodi i najgore – putnik na kruzeru premine. Oko ovakvih situacija često kruže urbane legende, poput one da nagli priliv sladoleda na meniju znači da je telo preminulog pohranjeno u zamrzivaču za sladoled. Zapanjujuće, pre 40 godina to je zaista bio slučaj! Ipak, danas većina brodova ima namensku mrtvačnicu, osim ekspedicijskih brodova, koji često nemaju dovoljno prostora.

U slučajevima kada mrtvačnica nije dostupna, telo se, u ekstremnim okolnostima, može privremeno čuvati na otvorenom, posebno ako brod ne pristaje u luku nekoliko dana ili nema mogućnosti za helikopterski transport. Ipak, većina kruzera prati stroge procedure u slučaju smrti putnika.

Prema Đuroviću, medicinski tim na brodu odmah obaveštava kapetana i tim na kopnu. Telo se priprema – kupa se, poštuju se svi propisi, i obaveštavaju se vlasti na kopnu. U SAD-u, to uključuje obalsku stražu i Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, koji zatim odlučuju o daljim koracima. Ponekad medicinski ispitivači dolaze na brod kako bi izvršili obdukciju, što zavisi od okolnosti slučaja. Telo preminulog čuva se u brodskoj mrtvačnici uz pojačane mere sigurnosti dok ne stigne u sledeću luku, gde ga preuzima lokalna policija i pogrebnici. Takođe, pre nego što se preduzmu sve administrativne i logističke mere, medicinski tim ukazuje preminuloj osobi poštovanje.

“Doktor proglasi smrt, ali medicinski tim se uvek zadrži na trenutak tišine pre nego što telo bude pripremljeno,” ističe on.

Ako je smrt posledica nesreće, svi medicinski uređaji korišćeni tokom intervencije čuvaju se kao dokaz.

Pored administrativnih procedura, medicinsko i brodsko osoblje pruža podršku porodici preminulog – od organizacije letova do savetovanja. Ukoliko smrt pogodi člana posade, kompanije obezbeđuju i psihološku pomoć zaposlenima, jer su ovakvi događaji često traumatični.

Iako se doktori na kruzerima uglavnom bave hitnim slučajevima putnika, njihova uloga u brizi za posadu je šira. Oni pružaju pomoć kod hroničnih bolesti, mentalnog zdravlja i raznih povreda. Respiratorni problemi su najčešći, ali se dešavaju i ozbiljniji slučajevi poput srčanih udara, moždanih udara ili povreda kičme. Međutim, hirurgija na brodu nije moguća, pa se pacijenti koji zahtevaju operaciju stabilizuju i transportuju na kopno, što često zahteva kompleksnu logistiku i zavisi od vremenskih uslova.

Medicinski timovi na brodovima moraju biti izuzetno snalažljivi. U uslovima bez CT skenera i s ograničenom opremom, njihov prioritet je da održe pacijenta stabilnim do dolaska u luku ili organizovanja evakuacije helikopterom. Na primer, kod slučajeva kao što je puknuto slepo crevo, pacijent prima antibiotike i lekove protiv bolova dok se ne organizuje prevoz na kopno za operaciju.

Putno osiguranje putnika obavezno

Troškovi medicinske nege na kruzerima mogu biti izuzetno visoki, pa se putno osiguranje pokazuje ključnim.

Bez njega, pacijenti mogu dobiti račune koji dosežu i do 50.000 dolara. Prema rečima doktora Đurovića, mnogi putnici nisu osigurani, što dodatno komplikuje situaciju.

(CNN)