Ovog dana u martu sunce će KONAČNO ZAĆI POSLE 19 SATI, ali stiže još jedna promena koja vam se NEĆE SVIDETI!

Tačno za 10 dana u Srbiju stiže promena koja će iz korena da utiče na naše svakodnevne navike i planove koje smo imali proteklih pola godine. U pitanju je pomeranje sata sa zimskog na letnje računanje vremena, u nedelju 29. marta. Osim što će već od ovog datuma dan trajati sat duže, stiže nam i još jedna promena na koju zaboravljamo, a koja se većini neće dopasti. Evo o čemu se radi.

Podsetimo, većina evropskih zemalja, među kojima je i Srbija, u nedelju, 29. marta pomeriće svoje kazaljke na satu, nakon čega zvanično počinje letnje računanje vremena. Umesto da spavamo duže, “izgubićemo” jedan sat sna, tog 29. marta u dva sata ujutro zapravo će biti tri sata ujutro i taj dan će nam trajati 23 sata. Ali ima još nešto.

Kada će tačno jutro počinjati kasnije a dan trajati duže

Na letnje računanje vremena prelazimo u noći između subote i nedelje, a kako se navodi na sajtu “sunce5deg”, ovog četvrtka, 19. marta dan je počeo izlaskom sunca u 5 sati, 42 minuta i 56 sekundi, i traje 12 sati 5 minuta i 56 sekundi. Tačnije sunce će zaći u 17 sati, 48 minuta i 52 sekunde.

Ipak, već u nedelju 29. marta osetićemo promenu i to ono što većina zaboravlja, a to je da će nam mrak ujutru duže trajati!

Recimo, u subotu 28. marta, sunce će izaći u 05 sati, 26 minuta i 08 sekundi, a već sutradan, kada pomerimo kazaljke, mrak će biti sve do 6 sati, 42 minuta i 16 sekundi, jer će sunce izaći tek tada!

Ipak, uprkos tome što će dan početi kasnije, trajaće pola sata duže – 12 sati, 37 minuta i 16 sekundi, sve dok ne počne da pada noć zalaskom sunca u 19 sati, jedan minut i 32 sekunde.

Proleće stiže pre pomeranja sata

Zvanično, proleće 2026. godine na našoj, severnoj hemisferi, pa tako i u Srbiji, počinje 20. marta tačno u 15 časova i 46 minuta. Na dan početka ovog godišnjeg doba obdanica i noć traju po 12 sati, pa se ovaj astronomski događaj naziva i dan prolećne ravnodnevice. Istovremeno, na južnoj Zemljinoj polulopti počeće jesen.

Prema astronomskim proračunima, proleće će ove godine trajati do 21. juna, tačnije do 10.24 časova toga dana, što znači da ćemo u njemu uživati tačno 92 dana, 17 sati i 38 minuta, što je inače za dva minuta kraće nego prošle godine.

S druge strane, po meteorološkom kriterijumu, proleće je već počelo 1. marta i trajaće sve do 31. maja.

Kalendar godišnjih doba za 2026/2027. godinu:

• Proleće: 20. mart – 21. jun 2026. godine
• Leto: 21. jun – 23. septembar 2026. godine
• Jesen: 23. septembar – 21. decembar 2026. godine
• Zima: 21. decembar 2026. – 20. mart 2027. godine

Kada opet pomeramo sat na zimsko računanje vremena

Srbija je pomeranje sata, odnosno letnje računanje vremena uvela 1983. godine, dok je još bila deo SFRJ (Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije), a prvo pomeranje sata desilo se u noći između 26. i 27. marta 1983. godine, kada su kazaljke pomerene jedan sat unapred.

Kao što je to praksa decenijama unazad, pomeranje sata odvija se dva puta godišnje. Poslednje nedelje u martu prelazi se sa zimskog vremena na letnje računanje vremena, dok se poslednje nedelje u oktobru satovi ponovo vraćaju na zimsko vreme.

Kada tokom godine pomeramo sat:

• u martu se pomera sat unapred (letnje računanje vremena)
• u oktobru se pomera sat unazad (zimsko računanje vremena)

Kako pomeranje sata utiče na ljude

U savremenom, ubrzanom načinu života, ovakva promena ima veliki uticaj na psihičko i fizičko zdravlje, kao i na radnu sposobnost ljudi. Povećan nivo stresa, nedostatak sna i vremena za kvalitetan odmor značajno smanjuju radnu sposobnost i opterećuju psihu.

Ako se više vremena provodi napolju i ujutru rano gleda u sunce, to pomaže pomeranju unutrašnjeg sata.

Pomeranje kazaljki na satu negativno utiče na ljude sa hroničnim bolestima, posebno na one sa srčanim problemima i povišenim krvnim pritiskom. Umor nagomilan tokom cele godine, u kombinaciji sa prolećnim umorom i promenom vremena, pretvara se u hronični umor.

Podsetimo, naučnici sa Univerziteta Stanford upozoravaju na opasnu činjenicu: pomeranje sata dva puta godišnje tiho uništava naše zdravlje. Evo sa čime se sve naše telo i um suočavaju kada se kazaljke pomere.

Povećan rizik od infarkta i moždanog udara

Uticaj pomeranja sata na zdravlje je najalarmantniji. Istraživači sa Stanforda otkrili su da promena vremena remeti prirodni, cirkadijalni ritam tela (24-časovni ciklus koji reguliše biološke funkcije), što je direktno povezano sa većim rizikom od moždanog udara i gojaznosti. Studija je procenila da bi usvajanje stalnog standardnog (zimskog) vremena moglo da spreči čak oko 300.000 moždanih udara godišnje i smanji gojaznost za 2,6 miliona slučajeva na nacionalnom nivou.

Što se tiče kardiovaskularnog sistema, statistika je surova – rizik od infarkta povećava se za čak 24 odsto prvog ponedeljka nakon prelaska na letnje računanje vremena. Broj srčanih udara privremeno raste jer promena sata remeti prirodne cikluse sna u našem telu.

Kako da prevaziđemo neprijatnosti

Za prevazilaženje neprijatnosti izazvanih promenom vremena i tegoba vezanih za početak proleća preporučuje se aktivno kretanje, šetnje u prirodi, unos više vode i zdrava sezonska ishrana.

Gde nema pomeranja sata

Ove zemlje su ukinule računanje vremena:

• Rusija – od 2014. godine koristi trajno zimsko vreme (UTC+3)
• Trska – od 2016. godine ostala na trajnom letnjem vremenu
• Urugvaj – prestao da menja vreme pre oko deset godina
• Azerbejdžan, Iran, Jordan, Sirija – ukinuli promenu
• Namibija – ukinula sezonske pomake
• Meksiko – od 2022. godine većina regiona ne menja vreme, osim pograničnih sa SAD
• Brazil – ukinuo letnje vreme 2019. godine
• Kina – cela zemlja koristi jednu vremensku zonu (UTC+8) bez pomeranja sata
• Indija – nikada nije imala letnje računanje vremena
• Japan – ukinuo 1951. godine
• Južna Koreja – prestala 1988. godine
• Australija – Kvinslend, Zapadna Australija i Severna teritorija ne pomeraju sat

Pomeranje sata kada se pomera sat mart menjanje sata 2026

Kada pomeramo sat i kada počinje letnje računanje vremena u Srbiji

Pomeranje sata ranije nego prethodne godine: Ovaj dan trajaće 23 sata