Dosije “Trener Partizana”

Kako je Blagojević šesti čovek koji je poneo titulu prvog trenera Partizana, pa makar to bilo na jednu utakmicu, to je takođe jedan od razloga zašto crno-beli već duže vreme oskudevaju sa rezultatom i prilično zaostaju za Crvenom zvezdom. Čini se da je razmak između dva najveća gradska rivala veći nego ikad.

Kada je sezona 2023/24 počela, Igor Duljaj je preuzeo ekipu. Čovek koji pre toga nije imao neke ozbiljnije trenerske angažmane, više ga je javnost pamtila kao bivšeg igrača i velikog zaljubljenika u crno-bele boje. Uspeo je šarmantni čovek da svojom harizmom, energijom i strašću da vodi Partizan kako-tako uspešno, a grobari mu sigurno nikada neće zaboraviti pobedu u derbiju u Humskoj posle mnogo godina.

Kako su rezultati krenuli da padaju, tako se i Duljaju klimalo mesto prvog trenera. Navijači su bili ti koji su ga veoma podržavali, ali ipak su bojkotovali dolaske na utakmice zbog ljudi koji su tada radili u klubu. Često su tribine u Humskoj bile prazne i delovalo je sablasno i tužno čak i preko televizijskog prenosa gledati takav Partizan. Uprkos njegovoj silnoj želji, navijači nisu pokazali veliko interesovanje. Podršku je najviše dobijao putem društvenih mreža i uvek je koristio konferencije za medije kako bi ih pozvao da podrže ekipu.

Sreća nekada stvarno prati hrabre, pa je tako i Duljaja pratila sve do 33. kola Superlige Srbije u sezoni 2023/24. Tada je 2. maja 2024. godine tim u prvoj utakmici vodio Albert Nađ, koji je navodno trebalo da ostane mnogo duže nego što je prvobitno planirano kada je potpisao ugovor. Dakle, to je u sezoni 2023/24 drugi trener za crno-bele, koji je tu tužnu godinu ispratio u zaborav. Bez uspeha u Superligi Srbije i bez Evrope, što je za klub kalibra i imena koji ima Partizan, nedopustivo.

Nađ je vodio ekipu tako kako je vodio, a reakcije navijača na njegov dolazak bile su razočaravajuće. Doduše, ni sam klub nije imao mnogo vremena za neko jako ime do kraja sezone, što je od trenutka kada je on uzeo ekipu, bilo veoma blizu. Nađ se obratio i medijima, istakao da Partizan mora da ispliva iz loše situacije u kojoj se nalazio, a to “udisanje vazduha” nije se desilo ni sa njim.

Komentari navijača bili su i ljutiti, a Nađ je tada bio jedina opcija da vodi ekipu, pošto je već bio u stručnom štabu crno-belih, nije uloženo mnogo truda da bi se pronašao novi trener. Činilo se da je Duljaj bio dobar izbor, a ispostavilo se da je on posle svega bio samo privremeni. Ono po čemu će navijači najviše pamtiti Nađa jeste vrlo duhovita izjava da će, ukoliko je to potrebno, ispred gola staviti avion Erbas.

Takođe, navijači mu sigurno nikada neće zaboraviti što je prvi pomoćnik Igora Duljaja u stručnom štabu odbio da zameni tada suspendovanog Duljaja i vodi meč sa najvećim rivalom, iako je jedini u stručnom štabu imao PRO licencu. U derbiju i porazu (3:2) protiv Crvene zvezde 20. aprila 2024. godine ekipu je vodio Bojan Zavišić.

Dakle, sezona 2023/24 i dva trenera, bila su uvertira za ono što je malo ko mogao da pretpostavi da će se desiti u 2024/25. Kada je bilo izvesno da će Nađ brzinom svetlosti napustiti Partizan, među navijačima čak i medijima vodila se licitacija ko će biti taj koji će preuzeti izmučeni Partizan. Da li će to biti neko ko je nekada davno vodio crno-bele, ili neko potpuno nov? Kada se pojavila informacija da bi u Humsku mogao da se vrati Aleksandar Stanojević – to je probudilo veliko uzbuđenje kod navijača, jer je od 2020. do 2022. godine Partizan izgledao veoma dobro na čelu sa njim.

Bilo je i tada naravno i loših momenata i sukoba sa Crvenom zvezdom, ali stekao se utisak da nije bilo mnogo negativnih emocija i mišljenja o njemu. I tako i bi. Stanojević se treći put vratio u Humsku i to sa ugovorom od tri godine. Delovalo je da Partizan može da se probudi i krene na titulu i vrati se u Evropu. Sezona 2024/25 veoma je obećavala.

A, onda – potop. Stanojević se tek do 23. septembra zadržao na klupi Partizana, nakon što klub nije uspeo da izbori drugu godinu zaredom ni Ligu konferencija, što je ozbiljan problem za klub, a najviše sa finansijskog aspekta. Stanojević je razočarao sve, a najviše sebe. Presudio mu je njegov najveći rival – Crvena zvezda. Derbi i poraz od 0:4 u Humskoj bili su kap koja je prelila čašu. Igrali su se tada crveno-beli u Humskoj. Pogađali su sve što su zamislili, a Šerifa su dobro upamtili tada navijači Partizana.

Meč se konačno završio, a Stanojević je na konferenciju za medije došao u ranama i flasterima na licu. Klub se odmah ogradio i saopštio da su ka njemu poleteli oštri predmeti sa tribina i da je Stanojević zbog toga završio sa posekotinama i to je sve što do danas znamo o toj situaciji. Provlačile su se priče da je čak došlo i do tuče, ali kako dokaza za to nema, ovo je scenario u koji smo morali da poverujemo i prihvatimo ga kao istinit.

Kada se podvuče crta, za tren oka sve lepo i ispravno što ste napravili u sportu uopšte nije važno ukoliko to ne uspete da potvrdite. Mogli su navijači i danas da pevaju “Ti si prvi trener, Stanoje!” da je situacija bila drugačija. Pošto nije, Stanojević je posle spektakularnog dočeka u Humskoj, ispraćen onako kako su navijači procenili da zaslužuje – bez dostojanstva.

Kako je prošlo svega nekoliko meseci od početka tekuće sezone, već je bilo vreme da Partizan razmišlja o novom treneru. Četvrtom u godinu ipo dana, drugom u sezoni 2024/25. Ponovo se u javnom mnjenju pokrenula rasprava ko će doći na mesto prvog trenera, a na izbor i odluku se čekalo nekoliko dana.

Da su nam rekli da će se u Humsku ponovo vratiti i Savo Milošević, morali bismo da priznamo da ne verujemo u taj scenario. Najviše zbog toga što je Milošević u poslednjem trenerskom mandatu u Partizanu 2019. i 2020. godine bio izričit da nikada više neće raditi u srpskom fudbalu, dok se situacija ne promeni.

Deluje da se ništa nije promenilo, a on se ipak vratio. Svakako, Milošević je tada bio i više nego dobro rešenje za klub. Iskusan trener, bivši igrač Partizana koga navijači vole i pamte u sada već davnoj 2019. godini kada su crno-beli igrali protiv Mančester junajteda. Iz današnje perspektive – ludo i toliko daleko. Savo se vratio i preuzeo ekipu 5. oktobra 2024. protiv Tekstilca u Superligi Srbije. U međuvremenu je jednu utakmicu vodio i pomoćni trener Branko Vukašinović, dok Savo zvanično nije došao u klub.

Savov dolazak najavio je velike promene koje su se desile u klubu. Nekoliko nedelja po njegovom povratku, klub iz Humske napustili su Milorad Vučelić i Miloš Vazura. Milošević je oduvek važio za otresitog čoveka koji bez dlake na jeziku govori o svim stvarima u društvu i poznat je po svom temperamentu. On je bio taj koji je na neki način “povukao ručnu” promena i svojim dolaskom u klub pokrenuo talas novih lica u Partizanu. Novih, tačnije na novim funkcijama, a to su Predrag Mijatović, Danko Lazović i Rasim Ljajić.

Sve je išlo kao podmazano kada je Savo prvi put u ovoj sezoni vodio klub kao trener protiv Tekstilca, usledila je zatim tesna pobeda protiv Novog Pazara i onda spektakl i 20.000 navijača u Humskoj protiv Čukaričkog. Iz Humske se orilo da će sunce ogrejati i obasjati, a tog 26. oktobra je zaista bilo veoma sunčano i toplo. Ko ne veruje u znakove pored puta, reći će da je to bila slučajnost…

Išle su utakmice za utakmicom, Partizan je ređao pobede sve do remija 10. novembra protiv Radničkog 1923 i Napretka. Tada su se već pokrenule priče oko Savinog odlaska, jer više nije bilo mesta za poraze i kikseve. Onda je usledila jedna neočekivana situacija i ulazak igrača na teren koji je izazvao brojne polemike. U utakmici Partizana i Jedinstva sa Uba 30. novembra u Beogradu, debitovao je Marko Kerkez. Igrač koji je prethodnih nedelja došao u klub kao pojačanje, a inače stariji brat fudbalera Miloša Kerkeza koji igra u Premijer ligi i Bornmutu.

Njega je Savo uveo u igru u 60. minutu i ispostavilo se da je taj potez bio presudan za budućnost Miloševića kao trenera prvog tima. Taj potez se nije dopao novoj Upravi kluba koja se saopštenjem oglasila da je Savom raskinut ugovor i da je jedna od spornih stvari upravo i debitantski nastup Marka Kerkeza. Iz kog razloga je baš to bilo trn u oku Predragu Mijatoviću i Danku Lazoviću, nije rešeno ni danas. I tako su crno-beli promenili, možda prejaka reč, ali usudiću se reći – oterali, i četvrtog trenera za svega nekoliko meseci.

Kako je do kraja prvog dela sezone u Superligi Srbije po Miloševićevom odlasku ostalo malo vremena, moralo je brzo da se reaguje i da se nađe trener za preostalh nekoliko mečeva do priperma u Turskoj. Izbor je pao na Marka Jovanovića, momka koji je već bio u stručnom štabu crno-belih i bio čovek od poverenja za Mijatovića i Lazovića.

Nije imao puno vremena za pripremu i već je 4. decembra 2024. godine vodio ekipu u pobedi protiv Radničkog iz Niša. Kako Jovanović nema potrebna dokumenta da bi potpuno legitimno vodio ekipu kao prvi trener, crno-beli su zbog toga bili spremni da plaćaju kazne sve dok se ne nađe novi šef stručnog štaba sa svim potrebnim dokumentima. Romantično je izgledao ovaj kratak trenerski put Jovanovića koji nije ni sanjao da će manje od godinu dana kako je završio igračku karijeru da vodi ni manje ni više nego Partizan, klub čijim je bojama oduvek bio odan.

Uspeh mu je bio polovičan, tri pobede, dva remija i jedan poraz. Brzo je ušao u srca navijača zbog požrtvovanosti i volje da Partizan drži na dostojanstvenom nivou koliko god je to moguće sa svim aspektima koji se dešavaju. Bilo je poznato da Jovanović svakako neće ostati trener, jer nema sva potrebna dokumenta za vođenje prvog tima, ali stekao se utisak da su ga navijači veoma zavoleli i da je uspeo da crno-bele održi u životu. On je ostao deo stručnog štaba i na pripremama u Turskoj, a kao prvi trener bio je od 8. do 21. decembra 2024. godine.

Posle čak pet trenera za skoro dve cele sezone, došlo je vreme i za šestog. Laskavu titulu šestog trenera poneo je Srđan Blagojević, koji je nasledio ekipu od Marka Jovanovića, Sava Miloševića, Aleksandra Stanojevića, Alberta Nađa i Igora Duljaja. Kada se prvi deo sezone završio i Jovanoviću zahvaljeno na uslugama, ponovo se otvorila trenerska pijaca i krenulo se sa nagađanjima za trećeg trenera u sezoni 2024/25.

Sve oči bile su uprte u Mijatovića i Lazovića i čekala se konačna odluka ko će preuzeti tim. Glavni kandidati bili su Slaviša Jokanović, Vladimir Ivić i Saša Ilić. Međutim, izbor nije pao ni na jednog od njih, već na Srđana Blagojevića. Čoveka koji je pre Partizana vodio IMT, Javor, Inđiju, Astanu i Debrecin.



Kako je to šesti čovek na klupi Partizana, navijačima je već pripalo muka od tolikih promena trenera i čini se da je osećanje koje je preovladalo povodom tog dolaska – ravnodušnost. A, kako i da bude drugačije kada već dve kalendarske godine ne možete da se ustalite ni u jednom sportskom parametru i nemate rezultate.

Pred Blagojevićem je sada da se pokaže i makar proba da do kraja sezone ostane na klupi crno-belih, što će biti ogroman uspeh. Zaista je zastrašujuće kada čujete da su jedan tim od jula do februara vodila čak četiri trenera. Blagojević će biti četvrti, a kako se neće praštati kiksevi, istom brzinom kojom je došao će i otići iz kluba ukoliko to bude bilo potrebno. Ukoliko se to desi, biće samo još jedan dan u kancelariji i nikakvo lepo iznenađenje koje nam je za ove dve godine priredio beogradski Partizan.