Poznato je da je Zlatan Ibrahimović imao teško detinjstvo. Jednom prilikom je otkrio detalje iz porodične kuće u Malmeu i kroz šta je sve morao da prolazi.
Ibrahimović vuče bosansko-hercegovačke korene, otac Šefik je bio muzičar iz okoline Bijeljine i bio je u braku sa Jurkom Gravić, od koje se razveo kada je Zlatan imao dve godine.
Jurka je bila čistačica i borila se svaki dan da deca imaju šta da jedu, pa makar morala da se bavi ilegalnim poslom. Tako joj je jednom policija pronašla ukradenu robu, a nadležne službe utvrdile da Ibrahimovićeva polusestra ima problem s drugom.
Dok je majka čistila kancelarije 14 sati dnevno, nadležni su ustanovili da dečak Zlatan nema uslove da odrasta sa njom, već je sa devet godina dodeljen ocu, koji je u tom trenutku često pio i patio za domovinom u jeku građanskog rata zbog kojeg je morao da ode u Švedsku.
Zato možda nije bilo iznenađenje što je Zlatan sa lokalnim “banditima” obijao prodavnice i krao bicikle.
Zlatana najbolje opisuje jedna reč “kompleksan”. Sa jedne strane je snažan, ratnik, koji je znao da je morao da bude veoma žestok da bi preživeo. Preuzimao je na sebe borbe sve vreme, jer je uvek moralo tako da bude. Ipak, njegova druga strana je ranjiva. On je ranjen tokom odrastanja i sve to koristi da bi stvorio svoju snagu. U njegovoj situaciji bi 99 od 100 momaka propalo, ali on je koristio svoj bes da bi izgradio boljeg sebe. “Moram da budem besan da bih igrao dobro”, govorio je on. Kada je igrao fudbal u srednjoj klasi, osećao se inferiorno, jer je nosio pogrešnu odeću i nije imao novca, pa je sebi govorio “Jednog dana ću im pokazati. To je postala njegova motivacija”, rekao je jednom prilikom koautor Ibrahimovićeve knjige “Zlatan”, David Lagerkranc.
Upravo zbog takvog detinjstva je veći uspeh što je Zlatan Ibrahimović izgradio bogatu fudbalsku karijeru, počevši od Malmea, preko Ajaksa, Juventusa, Intera, Barselone, Milana, Pari Sen Žermena i Mančester junajteda do Los Anđeles Galaksija. Ipak, nikada nije zaboravio kako je krenuo.
I dalje sam bio disciplinovan dovoljno da idem u školu, jer da to nisam radio, otac bi me udario. To je bilo normalno. Kako bi to izgledalo? Postao bi agresivan i bio bi siguran da ću da uradim šta bi trebalo. Zapravo, on me ne bi nikad udario, majka bi me udarila. Ona je bila zadužena za batine, ne otac, rekao je Zlatan Ibrahimović u jednom intervjuu.
Otkrio je da ga je majka kao dete tukla varjačom.
Koristila je varjaču i udarala me je. Kada bi se jedna polomila, onda bi mi rekla “Idi sada kupi novu”. “Ali nisam je ja slomio, ti si’, pomišljao sam tada, mada je opet bila moja krivica, pričao je.
Potvrdio je da je majka kupovala mnogo varjača, ali i da je mogao teže da prođe…
Bilo je momenata i kada bi mi prišla sa oklagijom, a onda sam bežao. To je bilo preteškom ali za nas je to bilo normalno. I ne nosim ožiljke od toga, to me je učinilo jačim. Sada kada sam roditelj, razumem kroz šta su moji roditelji prošli i nije lako. Sada živimo u 2025. godini, u drugačijim okolnostima, ja sada mogu da obučem odelo, da priuštim sebi određene stvari, a oni to nisu mogli.
Ibrahimović se posle karijere skućio u Švedskoj, baš u Stokholmu, što mu je oduvek bila želja, a ekipa Sportala je na licu mesta bila u prilici da vidi njegov dom.
VIDEO Piksi i Ibrahimović u Švedskoj
