Australijan open je kao što je dobro poznato jedan od četiri teniska “Sveta grala”. Ipak, u prošlom veku nije bio toliko popularan kod najbolje rangiranih tenisera, jer je put do Australije bio dug i iscrpan. Pride, još se igralo na travi, a Mark Edmondson, koji je bio 212. na svetu u tom momentu, je iskoristio šansu i porazio je teniske velikane na putu ka trofeju Norman Bruks.
Bila je to prava “Davida protiv Golijata” situacija kada je Mark Edmondson igrao protiv Džona Njukomba u finalu Australijan Opena 1976. na Koojongu.
Ne u fizičkom smislu, dvadesetjednogodišnji Edmondson bio je snažan igrač, visok skoro 190 santimetara, sa moćnom igrom koju je uglavnom zasnivao na snažnom servisu. Opisujući njegov stil u knjizi “Game, Set and Glory – A History of the Australian Tennis Championships”, autor Brus Metjus je napisao: “Tokom celog turnira, Edmondson je pokazivao skoro nepromišljen pristup mečevima, udarajući sve što jače može.”
Ali u teniskom smislu, Edmondson gotovo da nije imao nikakvu reputaciju u poređenju sa Njukombom, bivšim svetskim brojem 1 i braniteljem titule koji je ciljao na svoj osmi Gren Slem singl trofej.
Meč, koji je Edmondson dobio u jednoj od najvećih senzacija u istoriji Gren Slem turnira, jedan je od mnogih koje možete pogledati u celosti na Jutjub kanalu Australijan opena.
Godinu ranije, Njukomb je pobedio svetskog broja jedan Džimija Konorsa u kultnoj borbi između dvojice najbolje rangiranih igrača na svetu – prvom finalu Australijan opena koje je ikada prenošeno na međunarodnoj televiziji.
Dvanaest meseci kasnije, meč je bio potpuno drugačiji za Njukomba, koji se suočio sa svetskim brojem 212 “koji je radio kao bolnički čistač kako bi finansirao svoj san”.
Edmondson je bio toliko skroman da je Nju Jork Tajms izvestio da je “posle pobede nad Kenom Rouzvolom u polufinalu, tramvajem otišao kući, baš kao i svi navijači koji su napustili Koojong Lawn Tennis Club”.
Rouzvol je u to vreme bio svetski broj 2, što je bila zapanjujuća pobeda, s obzirom na to da je Edmondson jedva ušao među 64 igrača za žreb i da je gubio sa dva seta prema jednom u svom prvom meču.
Pre toga, igrao je samo na dva glavna žreba Gren Slem turnira, ispavši u drugom kolu i na Australijan openu i na Vimbldonu 1975. godine i nikada ranije nije igrao u finalu pojedinačno.
Senzacija nad senzacijama
Kada je Edmondson izašao na teren protiv Njukomba, između finalista je bila desetogodišnja razlika u godinama. Edmondson je igrao sa metalnim reketom, što je tada još uvek bilo retko, dok je branilac titule koristio svoj pouzdani drveni reket.
Njukomb je imao niz od 11 pobeda na turniru, koji je izgledalo da će produžiti kada je osvojio prvi set.
Međutim, iza tog snažnog servisa, Edmondson nije izgubio servis tokom celog meča , autsajder je pronašao način da uđe u ritam.
Meč je započeo po nepodnošljivoj vrućini, pre nego što je prošao prohladan nalet vetra, sa vetrovima toliko jakim da su bili primorani na skoro 30-minutni prekid u trećem setu.
Kada je igra nastavljena, vetar je i dalje bio izuzetno jak, ali, iznenađujuće, manje iskusni Edmondson je bolje podneo te uslove. Bio je oštriji na mreži, manje sklon greškama i hladnokrvan pod pritiskom – nešto što je bilo naročito evidentno u ključnom trećem setu tiebreak.
Gubio je 4-2, a zatim je poslao smeč van terena, čime je Njukombu omogućio vođstvo od 6-4 i dve set lopte za vođstvo od dva seta prema jedan.
“To bi mogla biti najveća greška mladog Marka Edmondsona do sada,” rekao je tadašnji komentator. “Veoma skupo.”
Ipak, nije se ispostavilo tako.
Edmondson je smečovao lopticu u sledećem poenu, a zatim je zauzeo izuzetno agresivnu poziciju za prijem Njukombovog drugog servisa, koji je na kraju poslao volej u mrežu. Njukomb je zatim napravio duplu servis grešku, što je Edmondsonu donelo set loptu koju je iskoristio.
Osvojivši četiri poena zaredom, napravio je potpuni preokret u meču. Projurio je kroz četvrti set, spasivši jednu brejk loptu, i na kraju je servirao za meč, pobedivši sa 6-7 6-3 7-6 6-1, finiširajući jedan od najneverovatnijih trijumfa na velikim turnirima.
Edmondson ostaje najniže rangirani muškarac koji je ikada osvojio Gren slem titulu u pojedinačnoj konkurenciji i poslednji Australijanac koji je osvojio “Hepi Slem”.
Pobedio je pet uzastopnih nosilaca , uključujući broj 1 i broj 2 nosioce u svoja poslednja dva meča, da bi na kraju osvojio titulu, trijumfom koji ga je doveo na ivicu najboljih 50 na svetu.
“Kada sam pobedio Njukomba na Australijan Openu, svi su očekivali čuda,” rekao je Edmondson za Australian Tenis Magazin tokom intervjua objavljenog u aprilu 1977. godine.
“Očekivali su da odem u inostranstvo i osvojim svaki turnir; baš kao što su australijski igrači to radili kada bi osvojili nacionalnu titulu. Ali to ne funkcioniše tako.”
“Ljudi su govorili da sam trebao bolje da igram na ovogodišnjem Australijan openu. Možda i jesam. Ali bilo je mnogo teže ove godine nego prošle. Smatram da bi osvajanje četvrtfinala ove godine bilo isto kao osvajanje finala 1976. godine.
Jednog dana sam bio nepoznat, a sledećeg sam bio nova zvezda na sceni.”
Ipak, Edmondson je stigao do četvrtfinala u svojoj odbrani titule. Ponovo je bio četvrtfinalista 1979. godine, a i polufinalista 1981. godine. Stigao je do polufinala Vimbldona 1982. godine iste godine kada je dostigao vrhunac kao svetski broj 15. Karijeru je završio sa šest ATP titula u singlu.
Bio je još veća sila u dublu, postavši svetski broj 3 1984. godine i osvojio pet Gren Slem titula u dublu – uključujući četiri na Australijan Openu.
Izvor: Vebsajt Australijan opena
