U 2025. BIĆEMO PRVI PO RASTU U EVROPI Autorski tekst Siniše Malog za “Večenje novosti”

SRBIJA je u prva tri kvartala 2024. godine druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, a naš rast u tom periodu iznosi četiri odsto.

Iako je usporavanje evropske privrede uticalo na srpski BDP za najmanje 0,6 procentnih poena, uspevamo što više možemo da odolevamo izazovima, pre svega zahvaljujući tome što smo diversifikovali svoju proizvodnu, investicionu i izvoznu aktivnost. Na taj način smo uspeli da u velikoj meri umanjimo efekte izrazito negativnih eksternih šokova koji su započeli još 2020. godine pandemijom virusa korona, a nastavili se energetskom krizom koja je izazvana ratom u Ukrajini, a nakon toga i na Bliskom istoku. Osim toga, tu su i domaći faktori kao pokretači rasta. Rast je u ovom periodu u potpunosti bio opredeljen domaćim faktorima.

Privatna potrošnja, podstaknuta rastom zarada, penzija i zaposlenosti, zabeležila je rast od 4,3 odsto. Istovremeno, investicije u osnovna sredstva porasle su za 8,1 odsto, pre svega zahvaljujući većim građevinskim radovima i privatnim ulaganjima. Usluge su takođe dale značajan doprinos, sa rastom od 5,9 odsto, posebno u oblastima trgovine, saobraćaja, turizma, kao i stručno-tehničkih usluga i informaciono-komunikacionih tehnologija.

Kako preokrećemo trend? Osim diversifikacije investicione i izvozne aktivnosti značajno smo ubrzali konvergenciju ka Evropskoj uniji preko različitih kanala. Jedan od njih je aktiviranje novih proizvodnih kapaciteta tzv. supply side efekat, koji obezbeđuju rast prerađivačke industrije od 4,6 odsto (januar – novembar), uprkos smanjenoj spoljnoj tražnji. Pored toga, dugi niz godina IKT sektor beleži dvocifrene stope rasta izvoza, što je od velikog značaja, imajući u vidu da je reč o visokotehnološkom sektoru sa značajnom dodatom vrednošću koji zapošljava mlade i obrazovane ljude. U prvih deset meseci izvoz iz ovog sektora iznosio je 3,3 milijarde evra, sa rastom od oko 20 odsto, njegovo učešće u BDP-u trenutno iznosi 8,6 odsto (prva tri kvartala 2024), što je za dve trećine veće nego npr. ceo sektor građevinarstva.

INFRASTRUKTURA

DRUGI bitan element koji je uticao na dinamiku rasta iz domaćih izvora odnosi se na investiciona ulaganja države u infrastrukturu, čime se utiče ne samo direktno na rast BDP-a, već i indirektno kroz stvaranje boljih uslova za razvoj privatnog sektora. Uspeh ovog modela rasta je očigledan kada se pogleda situacija na tržištu rada – zaposlenost je na visokom nivou, a nezaposlenost je konačno uporediva sa evropskim prosekom. To direktno utiče na domaću tražnju, koja je važan faktor privrednog rasta i politike povećanja životnog standarda. Dakle, rast zaposlenosti i realni rast zarada podržava privatnu potrošnju, dok je investicioni rast podstaknut realizacijom projekata u sektorima transporta, energetike i komunalne infrastrukture.

Važno je istaći i nedavno usaglašenu sa Evropskom unijom i usvojenu Agendu rasta, kojom se dodatno ojačava potencijal za rast. Agenda rasta obuhvata ulaganja u energetiku, digitalizaciju i razvoj 5G mreže, kao i ljudski kapital, kroz ključne reforme obrazovnog sistema, dualnog obrazovanja, programa Garancije za mlade radi bolje uključenosti mladih i ranjivih grupa na tržište rada. To će uz fundamentalne reforme omogućiti brži ekonomski caught up sa zemljama EU.

Šta su naši novi izvori rasta? Ključni sektori koji će oblikovati nove izvore rasta su energetika, digitalizacija, infrastruktura i inovacije. Ulaganja u obnovljive izvore energije, poput solarnih i vetroparkova, utiču na dugoročnu održivost i energetsku nezavisnost. Takođe, tranzicija ka zelenoj ekonomiji otvara mogućnosti za korišćenje evropskih fondova i saradnju sa međunarodnim partnerima.

Razvoj digitalne infrastrukture, uključujući uvođenje 5G mreže, izgradnju data centara i podršku startap eko-sistemu, stvara uslove za rast IKT sektora, koji već značajno doprinosi BDP-u i otvaranje novih radnih mesta. Investicije u saobraćajnu, zdravstvenu i obrazovnu infrastrukturu omogućavaju ne samo ekonomski rast već i podizanje kvaliteta života građana.

Poljoprivreda ostaje stabilan izvor rasta, ali sa većim fokusom na inovacije, organsku proizvodnju i preradu hrane, kako bi se povećala dodata vrednost u izvozu. Srbija koristi povoljne sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Kinom, CEFTA, Turskom i drugim partnerima, što domaćim proizvođačima pruža šansu za lakši plasman proizvoda na konkurentna tržišta.

BIOTEHNOLOGIJA

POSEBNU pažnju posvećujemo visokotehnološkim sektorima poput robotike, biotehnologije i zelenih inovacija, koji mogu Srbiju pozicionirati kao regionalnog lidera. U tom kontekstu, “Ekspo 2027” predstavlja priliku da promovišemo svoje tehnološke i inovativne kapacitete, što će doprineti jačanju međunarodnog imidža zemlje i privlačenju novih investicija.

Potvrda o održivosti našeg modela rasta dolazi od procena kredibilnih međunarodnih institucija, kao što su MMF i Evropska komisija, koje projektuju ubrzanje rasta Srbije u narednim godinama. Tako, na primer, MMF nam u periodu od 2024. do 2028. godine projektuje najbrži rast od svih zemalja u regionu, koji će prema tim projekcijama iznositi skoro 22 odsto kumulativno, što je značajno više u poređenju sa Bosnom i Hercegovinom, gde projekcija iznosi 15,4 odsto, kao i sa Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom, gde projekcije iznose oko 18 odsto.

Ono što nas izdvaja u poređenju sa ovim zemljama jeste sposobnost da se izborimo sa neizvesnostima i rizicima zahvaljujući značajnim rezervama. Visoke devizne rezerve i depoziti javnog sektora, niski javni dug i dobro kapitalizovan bankarski sistem čine našu ekonomiju otpornijom u uslovima globalne nestabilnosti. Pored toga, Srbija je atraktivna destinacija za strane direktne investicije, što je dokaz njene snažne makroekonomske pozicije.

Cilj za 2025. godinu nam je rast od 4,2 odsto, što verujem da će nas dovesti na prvo mesto u Evropi. Očekujemo i da u apsolutnom iznosu taj rast pređe 88 milijardi evra, a da 2027. godine, to bude preko 100 milijardi evra. Idemo dalje.