Ragbi klub Rad najtrofejniji je klub u Srbiji, a na banjičkom stadionu Kralj Petar Prvi stvara neke nove mlade nade ovog sporta, koji je ujedinio ljude i pokazao da ipak nije samo igra.
Ragbi klub Rad je u 2024. godini osvojio devet od 10 titula u Srbiji. Od svih prvenstava i kupova u U12, U14, U16, U18 i seniorskoj konkurenciji, nedostaje samo trofej U16.
Skoro polovina ovih titula osvojene su bez jednog poraza za celu polusezonu. Nekoliko i sa primljenih nula poena. Tako je godinama unazad od kako je Aleksandar Nedeljković trener u Radu.
On je u razgovoru za Sportal objasnio koliko je teško voditi ragbi klub u Srbiji, kako su ljubav i podrška ključni elementi za napredovanje kako u životu, tako i u sportu i da osim fudbala, košarke i tenisa postoji još jedan sport koji je i te kako vredan pažnje.
Ragbi klub Rad nema vlasnika, nije profitna orgnaziacija, predsednik i članovi UO su ljudi koji su više decenija proveli u klubu kao igrači, treneri, neki su veterani, neki i dalje aktivno igraju. Sve vreme koje ulažu u klub je na volonterskom nivou. Od održavanja terena gde treniraju, organizovanja akcija za izgradnju klupskih prostorija, kao i novogodišnjih aukcija.
Deca počinju da treniraju ragbi preko “Get Into Rugby” projekta. Klub se javi savezu, zahteva GIR instruktora, koji je u ovom slučaju Nedeljković, da radi animacije u školama od petog do osmog razreda. To izgleda tako što se održi čas fizičkog vaspitanja, gde deca igraju pojednostavljenu verziju ragbija (trče i probijaju se sa loptom, zaustavljaju se hvatanjem i tako 20 minuta), zatim se priča o ragbiju.
Ragbi u Srbiji je na amaterskom nivou. Oscilira, pre nekoliko sezona bilo je dva ranga takmičenja u skoro svim starosnim kategorijama, sada samo jedan. Kada se pogleda prethodnih 15-20 godina, bilo je uspona i padova, ali sada je slično stanje kao i pre 20 godina. U Srbiji je aktivno oko 15 klubova. Većina nema sve selekcije. Prosek ekipa u u takmičenju po starosnim kategorijama je oko pet.
U seniorskoj reprezentaciji u ragbiju 7 postoje dve varijante ragbija unutar srpskog koda, a ima ih dva. Ragbi unija, originalana i globalno popularna verzija ima ragbi sa 15 igrčca ( standardni, “main” ragbi) i Olimpijsku varijantu sa sedam igrača. Ragbi 7 se igra sa sedan igrača dva puta po sedam minuta, turniri traju dva do tri dana i na njima se igraju po tri ili četiri utakmice dnevno.
Ove godine u srpskoj U18 reprezentacji i ragbiju 7 koju je vodio Aleksandar Nedeljković, 12 igrača Rada od ukupno 13. Prošle godine je situacija bila slična, 11 od 13. U seniorskoj reprezetaciji skoro pola ekipe je iz Rada.
Kada je bio Vaš prvi susret sa ragbijem kao sportom? Odakle ljubav prema tome?
Sa ragbijem sam se prvi put susreo 2009. godine. Ragbi klub Dinamo iz Pančeva je imao projekat u kome je svim prvacima u desetak srednjih škola u gradu predstavljen ragbi i nakon toga je odigran turnir na nivou škola. Nakon odigranog turnira sam se odlučio da treniram ragbi.
Aleksandar Nedeljković
Sada ste trener, a pre toga igrač. Sećate li se početaka u ovom sportu i kako je tekao put kroz to?
Ti počeci, prvi treninzi, utakmice, borba da uđem u juniorsku reprezentaciju. Prvo evropsko prvenstvo na kom smo osvojili grupu i plasirali se u rang više iako smo bili autsajderi. Ekipa, sve sjajni momci, druženje, sve mi je ostalo urezano u sećanja kao da je bilo juče. Možda i najlepši period mog života je predstavljalo to zaljubljivanje u ragbi i upoznavanje ljudi sa kojima sam sada prijatelj skoro 15 godina.
Aleksandar Nedeljković
Kako to izgleda ragbi utakmica? Koja su pravila i da li postoji neka greška prilikom razumevanja koju pravi publika?
Ragbi se igra na terenu koji je po dimenzijama sličan fudbalskom. Igraju ga dve ekipe po 15 igrača. Poeni se postižu tako što se lopta donese do kraja terena i spusti u protivnički „esej prostor“ i tako se postiže pet poena. Nakon toga sledi šut na gol sa čunja koji vredi još dva poena ili se šutira, a dodavanje je striktno unazad. Protivnika sa loptom zaustaviš tako što ga oboriš. Obaranja su regulisana brojnim pravilima, ali poenta je da je u ragbiju na prvom mestu bezbednost svih učesnika i sve je kalibrisano tako da utakmica može da se igra bezbedno. Pa neka glavna „greška“ ako može tako da se nazove, što svi misle da su ragbi i američki fudbal ista stvar.
Aleksandar Nedeljković
Koliko je zahtevno motivisati decu da se bave ne tako popularnim sportom?
Ragbi je jako specifičan, ima dosta kontakta i većina dece se nikada nije oprobala u takvom sportu i samim tim misle da nije za njih, jer su mali ili slabi. Na samu priču o ragbiju imaju pomešane reakcije, ali nakon toga što odigraju 20 minuta te pokazne verzije ragbija, u školi 95 posto njih bude oduševljeno i odziv na prvim treninzima bude sjajan.
Aleksandar Nedeljković
Da li imate podršku roditelja?
Roditelji su puni zahvalnosti klubu i meni kao treneru zbog toga što radimo za njihovu decu i način na koji to radimo. Brojni se uključuju i volonterski pomažu u funkcionisanju kluba, što je specifična stvar za ragbi. U većini drugih sportova se sve svodi na to da platiš članarinu i pogledaš po neku utakmicu svog deteta.
Aleksandar Nedeljković
Gde se održavaju treninzi i kako ste uspeli da postignete saradnju baš sa Radom?
Treninzi se održavaju na pomoćnom terenu stadiona Kralj Petar I na Banjici. Marko i Branko Kapor, koji su žive legende našeg kluba su godinama imali bliske veze sa FK Rad. Mislim da su obojica u jednom trenutku čak bili i predsednici ili članovi UO u FK Rad i tako smo iz ragbi kluba Pobednik koji je osnovan 1996. godine, pre desetak godina ušli u sportsko drustvo i postali RK Rad.
Aleksandar Nedeljković
Da li ste se sa fudbalskim klubom dogovorili da ime bude pozajmljeno?
Ulaskom u sportsko društvo smo se preimenovali i postali ponosni građevinari.
Aleksandar Nedeljković
Ima li devojčica u klubu?
Trenutno u našem klubu treniraju dve devojčice, Dragana i Irina. Obe su rođene sestre dva naša mlada igrača koji su igrom slučaja pomoćni treneri i sada su u poziciji da treniraju svoje mlađe sestre. Dragana i Irina su 2012. godište, nastupaju u kategoriji petlića i definitivno sa još par dečaka u pet naših najboljih igrača, iliti igračica.
Aleksandar Nedeljković
Odakle se to finansira jedan ragbi klub? Da li su sponzori zainteresovani da pomognu?
Ragbi je amaterski sport. Finansije dobija od opštine na kojoj se nalazi i ragbi saveza Beograda. Što se sponzora tiče, “Mozzart” je naš dugogodišnji i najlojalniji i jedini partner i sponzor bez koga bi teško funkcionisali i oni su jedan od glavnih razloga što klub funkcioniše na ovom nivou.
Aleksandar Nedeljković
Koliko traje jedan ragbi trening?
Ragbi trening sa temeljnim zagrevanjem i istezanjem za starije kategorije i seniore traje oko dva sata. Za mlađe oko sat i 45 minuta.
Aleksandar Nedeljković
A utakmica?
Utakmica u seniorskom ragbiju traje dva puta po 40 minuta. U juniorskom dva puta po 35 minuta i tako do petlića gde utakmica traje dva puta po 20 minuta.
Aleksandar Nedeljković
Koliko često se igraju utakmice u ligi?
Ragbi je jako zahtevan sport i na najvišem profesionalnom nivou i na velikim svetskim i evropskim smotrama najboljih timova i reprezentacija uglavnom se igra na sedam dana, tj. jednom nedeljno. Telo prosto ne može da se oporavi od kontakta koji se dešava na ragbi utamici u kraćem periodu od toga.
Aleksandar Nedeljković
Koje sve selekcije ima Ragbi klub Rad?
Ragbi klub Rad ima sve selekcije. U Srbiji najmlađe kategorija je do 12 godina, nakon toga do 14, 16, 18 i na kraju seniori.
Aleksandar Nedeljković
Da li deca moraju da izostaju iz škole zbog treninga i utakmica?
To se veoma retko dešava, u slučajevima kada se ide na neku međunarodnu utakmicu/turnir/turneju, kada se igra za juniorsku reprezentaciju, kada je kamp perspektivnih sportista ili klupske pripreme. Odvojimo petak i/ili ponedeljak sa vikendom. Škole i rezredne starešine su pune poverenja i razumevanja za naše sportske napore i nikada nismo imali problem da opravdamo časove nasim ragbistima.
Aleksandar Nedeljković
Kako se trenira kada su vremenski uslovi nepovoljni?
Ragbi se trenira cele godine. Trenutno je jako zanimljiva situacija, jer je teren prekriven snegom i to ne sprečava naše ragbiste, čak i najmlađe da redovno treniraju i igraju ragbi na snegu. Ragbi na snegu je divno iskustvo. Često mi mlađi i stariji igrači na treninzima traže da igram sa njima i to se nikad ne odbija čak i ako nije bilo u planu. Pre nekoliko sezona sam sa generacijom 2006-2007 sigurno jedno 20 minuta puta igrao ragbi na snegu.
Aleksandar Nedeljković
Koliko znači podrška roditelja i publike?
Ja imam specifično mišljenje o tome. Kao mladi sportista sam trenirao fudbal i košarku na viskom nivou pre nego što sam počeo da treniram ragbi. Majka se trudila da prati koliko može, a tata ju je konstantno odgovarao, jer je kao vrhunski sportista imao veliku tremu kad neko dođe da ga gleda i nije mu prijalo, ja sam sličan njemu. Kada me neko iz najužeg kruga ljudi gleda, previše razmisljam o toj osobi i u trenucima gubim fokus. Sa druge strane ima igrača kojima su roditelji bukvalno bili na svakom turniru koji su igraju, kojima redovno dolaze devojke, drugari i to im apsolutno godi. Mislim da je stvar navike i kada prođe taj početni period, publika, roditelji, navijači samo mogu da pomognu i predstavljau ogroman motiv sportistima na terenu.
Aleksandar Nedeljković
Ima li RK Rad neku posebnu grupu navijača?
U smislu na koji bi populacija pomislila kada se pomene reč grupa navijača – ne. Mi imamo grupu navijača, koja je posebna. Imamo malu fantastičnu grupu roditelja koja je tu i na dva tri stepena, po kiši u Starčevu u 10.00 subotom na turnirima petlića. Tu su i po blatu na Banjici na turnirima pionira. Pored terena kuvaju čaj, donose sendviče, kiflice za klince. Za sebe kuvaju vina i rakije da se ugreju dok navijaju. Podržavaju nas u svakom smislu, išli u u Bergamo sa ekipom prošle godine, ove u Zenicu i Prag. Prošle godine sam animacijama u školama na ragbi doveo veliki broj dece i definitivno su jedna od najtalentovanijih generacija koje sam trenirao, a time se bavim već devet godina. Što se roditelja tiče, ovi ljudi su zaista posebni i po podršci i ljubavi prema ragbiju i uključenosti u sport, sa njihovim klincima nemaju premca!
Aleksandar Nedeljković
Koliko godina ima najmlađi, a koliko najstariji član grupe?
Najmlađi članovi su Aleksa Miković (2014. godine rođen) koji ima lepu priču kako je počeo da trenira, čiji je brat Bogdan kod mene od 2019. godine i sada je pred debijem za seniorski tim. Aleksa je isto godište kao i Ognjen Aleksić i Nikola Lazović. Zanimljivo je da i Ognjenov i Nikolin brat treniraju ragbi. Nekako ti najmlađi uvek dođu pod uticajem starijeg brata koji trenira ragbi. Najstariji aktivan igrač koji igra za seniore je i član našeg upravnog odbora Predrag Vraneš ima 36 godina. Jedan veliki, u svakom smislu te reči – ha, ha. Peđa ima 170 kg, ragbi radnik i ljubitelj ragbija i igrač sa impresivnom karijerom koja se nažalost privodi kraju, ali sam uveren da će Pljeka nastaviti da se bavi ragbijem i nakon igračke penzije. Neki ljudi mnogo ragbiju daju kao igrači, a nakon toga mnogo veći doprinos daju kao ragbi radnici i mislim da je Predrag jedan od njih.
Aleksandar Nedeljković
Gde vidite motivaciju da nastavite sa radom kluba i treninzima?
Nakon brojnih sportova u kojima se nisam pronašao, iako sam bio uspešan, ragbi me je toliko zaokupio i oduševio. Kao kad se srodne duse nadju. Taj početni period je možda i najlepši u mom dosadašnjem životu. Sam taj proces upoznavanja sporta, pravila, savladavanja tehnika, borbe za ulazak u tim, tih izazova, upoznavanja ljudi mi je urezan u sećanje i uvek će mi biti drag.
Sasvim slučajno sam postao trener 2015. godine iako sam studirao Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, nisam planirao da budem trener, od tada do sada sam kroz promocije za svoje i druge klubove doveo preko 2000 igrača i igračica na ragbi. Ragbi je jedan amaterski, socijalni sport gde ako nemaš novca za clanarinu ne moraš da platiš. Ako nemaš novca za opremu, klub će je nabaviti.
Ja sam bio u veoma teškoj situaciji kao dečak. Roditelji se razveli, dobili otkaz u privatizaciji i bio sam oslobođen članarina i tadašnji klub BRK Crvena zvezda mi je čak i refundirao karte Pančevo-Beograd. Ragbiju sam jako zahvalan zbog svega što mi je dao. Kada sam počeo da radim kao trener i uključujem klince u ragbi, počeo sam još više da se zadužujem, jer mi je ragbi pored sjajne igračke karijere omogućio da utičem na živote brojnih dečaka, devojčica i njihovih porodica.
Omogućio mi je da kroz tu decu proživljavam iznova i iznova, svake godine, te moje najsrećnije trenutke. Biti u takvoj poziciji je ogromna privilegija i odgovornost. Ragbi je nesto što volim, mogao sam da se bavim brojnim drugim profesijama, ali sam izabrao ragbi. Mozda bi bilo pametnije da sam se bavio nečim drugim, ali sasvim sigurno ne bi bilo lepše.
Aleksandar Nedeljković
VIDEO Glumac Metju Mekonahi u duksu ženske teniske reprezentacije Srbije.
