Ovo je vrsta puta koji se mora poslušati kako nikada ne bismo odustali od svojih snova. U 27. godini, Žilijen Le Kardinal se nalazi u Ligi 1 i Ligi šampiona nakon jedinstvenog puta borca.
Odbrambeni igrač Bresta Žilijen Le Kardinal ispričao je svoju priču, od Del Artea u Sen Brijeku do Olimpijskog stadiona Monžuik u Barseloni. Fudbaler je tim povodom davao intervju za “SoFoot”.
Što se tiče pica, radije četiri sira, margarita ili orijentalna?
Uh… Nisam baš ljubitelj pice. Ako moram da biram, izabraću onu sa četiri vrste sira.
Žilijen Le Kardinal
Da li te je tvoje iskustvo kao pica majstora odbilo od pice?
Mislim da sam je previše jeo, da! Posle svake smene sam uzimao jednu. Tako da, kada to radiš svake večeri, na kraju ti se više ne jede…
Žilijen Le Kardinal
Kako si stigao do tog posla u svom gradu, u Sent Brijeku?
To su bili komplikovani trenuci. Prestao sam da igram fudbal. Više sam se posvetio radu, jer ako ne radiš, nemaš novca. Dobijao sam 150 evra mesečno u klubu Saint-Brieuc. Tako da, kada dođeš do 18-19 godina… A i nisam baš bio za školu, tako da… Bio je to restoran Del Arte. Počeo sam u sudoperi i spaljivao testeninu. (Smeh.) Bilo je malo dosadno. Neko je otišao, pa sam bio, u navodnicima, unapređen na predjela i deserte. Prestao sam, jer je bio tromesečni ugovor na određeno vreme. Posle nedelju dana, ponovo su me pozvali. I onda sam malo prešao na pice. Ali nisam bio baš, baš talentovan…
Žilijen Le Kardinal
U tvojoj glavi, da li su tvoji fudbalski snovi bili završeni?
Više sam pravio gluposti nego bilo šta drugo. Nisam više išao na časove, provodio sam vreme s prijateljima, i eto. Živeo sam u trenutku.
Da, potpuno. Fudbal više nije bio deo mog života. A od malena, to je bio glavni cilj. Ali ima trenutaka u životu… Kada sam proveo tu godinu u Guingampu (2014-2015), malo me taj profesionalni fudbal odbio. Ne zbog kluba, već zbog profesionalnog sveta. Mentalitet, izbori, ponašanja. Nije mi to odgovaralo. Uvek sam bio u amaterskom svetu. Kada uđeš u profesionalni svet, to je drugačije, malo je svako za sebe. Ušao sam u grupu koja je zajedno bila već pet godina, u trening centru. Nisam uspeo da stvorim veze. Bio sam malo sa strane. Pre toga sam bio vrlo povučen, tako da nije išlo. Imao sam 17 godina. Nakon šest meseci, više nisam išao tamo. Posle decembra, povredio sam se na dve nedelje. Promena u ponašanju trenera. Nisam više dobijao poruke za termine treninga. Nisu više dolazili po mene u srednju školu da me vode na treninge. Potpisati za profesionalni klub bio je moj san. Bio sam srećan, pomislio sam: “Uspeo sam.” Ali malo su mi uništili taj san. Nisu me voleli, ne znam… Možda sam bio previše “poseban” za taj svet. Posle toga, iskreno, trebalo mi je mnogo vremena da se oporavim.
Žilijen Le Kardinal
Kako zamišljaš svoj život sada?
Iskreno… Nisam imao nikakve planove. Više sam pravio gluposti nego bilo šta drugo. Nisam išao na časove. Vukao sam se sa prijateljima, i to je bilo to. Živeo sam za trenutak.
Žilijen Le Kardinal
Stiče se utisak da si se samo prepuštao tome, zar ne?
Da, da.
Žilijen Le Kardinal
U tim godinama si radio i druge poslove osim posla pica majstora?
Pre toga sam radio u fabrici kao privremeni radnik. Bio sam zadužen za pripremu porudžbina, slao sam palete koje su išle u supermarkete. Zatim sam godinu dana radio na stanici u Saint-Brieucu, u prodavnici Relay. Takođe sam radio kao pica majstor i poslednje godine sam bio viljuškarista u fabrici bretonskih palačinki. Sve to između 17 i 19 godina.
Žilijen Le Kardinal
Od kada fudbal ponovo ulazi u igru?
Na kraju rada u Del Arteu upoznao sam svoju sadašnju ženu. Moglo bi se reći da me je vratila na pravi put. Zahvaljujući njoj sam danas ovde. Da nije ušla u moj život… Imao sam neka poznanstva koja nisu bila baš najbolja, mnogo sam izlazio… U jednom trenutku mi je rekla: „Ili ćeš se trgnuti, vratiti fudbalu i početi normalan život, ili ćeš ostati potpuno sam”.
Žilijen Le Kardinal
Ponekad se pitaš šta bi postao da si nastavio živeti na taj način?
Olala… Radije ne bih ni zamišljao.
Žilijen Le Kardinal
Kako počinje ovaj novi život?
Ponovo sam počeo da igram fudbal. Nisam imao vozačku dozvolu, pa me je ona vozila i dolazila po mene, uz sve svoje obaveze. Pokušala je da me nagovori da položim vozački. Roditelji su mi uvek bili podrška, iako su mi stalno govorili da radim ono što želim, dokle god sam srećan. Otac me je pratio na utakmice još od detinjstva. Kad sam opet počeo da igram, bili su srećni. Posle toga, sve se dobro složilo. Dok sam radio kao viljuškarista, klub mi je našao taj posao. Ustajao sam u 6:30. Išao sam na posao. Sa njima je bilo dogovoreno da sam slobodan od 11 sati. Odlazio bih na trening u podne. Uzeo bih sendvič koji je kuvarica iz kluba spremila, pojeo ga u autu i vraćao se na posao do 17-18 sati. Kada je napolju bilo 1 stepen, bilo je isto toliko hladno u magacinu. Prve sezone koju sam igrao sa seniorima, u N2, trebalo je da igram 12-15 utakmica. Na početku nisam igrao. Trener, Maksim D’Ornano, rekao je jednom prilikom: „Juliene, ti si najbolji, ali ne igraš.“ Postojale su neke pozicije. Ali to mi je samo dalo još veću želju da radim. Nastavio sam i uspeo sam da se izborim za svoje mesto, i igrao celu sezonu. Našao sam stabilnost u svom životu, u svojoj glavi, u odnosima, koji su se promenili. Osećao sam se dobro.
Žilijen Le Kardinal
Da li si prekinuo neka dugogodišnja prijateljstva?
Da, da. To je bilo važno za moj današnji razvoj.
Žilijen Le Kardinal
Kako odlaziš u Bastiju?
Igrali smo za promociju u Nacional sa Sent Brijekom. Imao sam dobru sezonu, postigao pet golova. Igrali smo protiv Furijani Aglijani, koji je tada bio u N2. Janik Lorenzi i Stefane Rosi, trener Bastije (koja je tada takođe bila u Nacional 2), došli su na utakmicu. Pratili su naše utakmice i već su pratili mog saigrača Stivena Kempera. Ja sam igrao veoma dobro, postigao gol i ubedljivo smo pobedili. Na revanšu u Furijani opet smo odigrali sjajnu utakmicu i ja sam opet postigao gol. Počeo sam da imam kontakte sa Bastijom. To je poseban klub koji sam gledao na televiziji i čija mi mentalnost odgovara. Klub je imao problema da se vrati na pravi put, ali imaju profesionalnu infrastrukturu. Nisam oklevao. Već godinu i po dana sam bio sa svojom ženom. Upravo smo uzeli zajednički stan u Sent Brijeku. Posle jedne utakmice, dogovorim se sa Bastijom. Pozovem je i kažem: “Spremi kupaće kostime, idemo u Bastiju.” Bila je zatečena, jer je imala posao, porodicu, itd. Rekla mi je: “Ne znam.” Na kraju je ipak pošla sa mnom. (On se smeši.) Nisam mogao da propustim ovu priliku. Morao sam da preuzmem rizik i napustim tu zonu komfora. Na kraju, živeo sam tri izuzetne godine u klubu koji ima prave vrednosti. Bilo je neverovatno. I dalje ih pratim, gledam sve utakmice tog kluba. Zahvaljujući Sportingu sam sada ovde gde jesam i napredovao sam. Stvarno volim taj klub.
Žilijen Le Kardinal
Osim što ništa ne može biti lako na tvom putu, saznaš za smrt svoje majke…
Tokom naše sezone u Nacionalu (2020-2021). Bilo je to veoma teško. Najkomplikovaniji period mog života. Hteo sam sve da napustim. Rekao sam: “Gotovo je, prestajem, vraćamo se u Sent Brijek. Brinuću o svojoj braći i sestrama, da budem tu za njih i mog oca.” Osim toga, saznajem to jutro pre utakmice. Igrali smo protiv Konkarnoa. Moj trener mi kaže da uzmem avion. Nisam ni zarađivao velike pare. Samo da se vratim, koštalo me 1000 evra! Nisam mogao to sebi da priuštim. Predsednik Bastije mi je pomogao. Vratio sam se sledećeg dana. A prijatelji (misli na saigrače iz Sporting tima) bili su tu za mene. Nikad nisam imao takvu grupu u svojoj karijeri. Stvarno izuzetno. Mnogo su mi pomogli da prebrodim to.
Žilijen Kardinal
Koliko ti je vremena potrebno da izađeš iz tog teškog perioda?
Imao sam obaveze, pa sam se vratio u Bastiju. Često sam o tome razgovarao sa svojom ženom. Ona me je podržala i pomogla mi da se osećam bolje. Pa sam sebi govorio: “Hajde, idem na trening.” Ali više nisam imao tu strast. To je trajalo do kraja sezone. Iako je bilo trenutaka radosti jer smo se plasirali u Ligu 2, uvek sam sebi postavljao pitanje da li ću zaista nastaviti.
Žilijen Le Kardinal
Na tvom putu je i Pariz, gde potpisuješ nakon Bastije (jul 2022). Ostaješ tu četiri meseca pre nego što brzo prelaziš u Lens (novembar 2022). Kako doživljavaš to iskustvo u pariškom regionu?
Oh la! (On se smeje.) Znam da mnogo ljudi neće voleti ono što ću reći, ali to je najgore mesto u kojem sam živeo. Uopšte mi ne odgovara. Ni mojoj ženi. Uopšte nam se nije svidelo. Živeli smo u Antoneu (92). Trebalo mi je sat vremena da stignem na trening, sat i po da se vratim. Čim želiš da uradiš nešto, svuda je prepuno ljudi… Ja mnogo volim svoj mali mir.
Žilijen Le Kardinal
Da li se sećaš trenutka kada si saznao da je Lens zainteresovan za tebe?
U trenutku kada je Kristofer Vu potpisao za Ren (1. septembra 2022), već su kontaktirali mog agenta. Ali on im je rekao: “Ne, trebalo je da dođete pre dva meseca. Upravo smo potpisali za PFK, nećemo samo tako otići.” Imao sam dobar početak sezone, iako je bilo komplikovano zbog rezultata. Nisam bio spektakularan. Džimi Kabo je povredio ligamente u oktobru, i tada su razgovori ponovo počeli. Bilo je dugo i komplikovano. PFK nije želeo da me pusti. Lens je bio 2. ili 3. na tabeli Lige 1. Klub sa velikom istorijom, važan klub za francuski fudbal. Nisam ulazio u sukobe, ali sam pokazao svoju želju da odem.
Žilijen Le Kardinal
Ligue 1 ti se pruža sa 25 godina: da li je to na neki način ostvarenje cilja?
Ostvarenje cilja, da, ali sa mnogo pritiska. Igrači koji su tamo nisu amateri. To su međunarodni igrači, ili gotovo. Sve sam ih gledao na televiziji. Bris Samba, Loa Openda, Seko Fofana… Dođeš tamo i osećaš se kao malo dete. Imaš širom otvorene oči, pratiš sve što rade. Kažeš sebi: „Ne smeš da pogrešiš, jer je ovo tvoja šansa.”
Žilijen Le Kardinal
Kada si prvi put pomislio da si zakoračio u potpuno novi svet?
Od prvog treninga. (Osmehuje se.) Zahtevi, nivo… Nije bilo statusa kao što možeš imati u Nacionalnoj ligi, na primer. Tada sam shvatio da je to nešto sasvim drugačije.
Žilijen Le Kardinal
Kako se nosiš sa promenom plate s obzirom na tvoj dosadašnji put?
Nije bilo mnogo promena, jer sam se lično potrudio da potpišem za Lans. Transfer je bio blokiran zbog iznosa. Frank Hejz me je pozvao i rekao: „Žulijane, žao mi je, ali Pariz traži previše. Bez uvrede, ne možemo dati toliko za igrača kao što si ti.” Što je bilo tačno. Bio sam razočaran. Pozvao sam svog agenta i rekao mu: „Šta možemo da uradimo? Spreman sam na sve!” Tako sam prepolovio svoju platu i dao drugi deo Lansu kako bih mogao da potpišem. (Njegov transfer je koštao između dva i tri miliona evra, napomena autora.)
Žulijen Le Kardinal
Upravo si to spomenuo: šta si naučio od Franka Hejza?
Bio sam tamo samo osam meseci, ali naučio sam šta znači biti zahtevan. To je glavni pokretač. Taktički se mnogo radi. Doneo je novi zamah ovom klubu, pa čak i celoj Ligue 1. On je vrlo pedantan. Dakle, mnogo zahteva, rada i, pre svega, skromnosti.
Žulijen Le Kardinal
Ne igraš mnogo u Lansu (10 utakmica u Ligi 1): da li te to povredilo?
Ne, uopšte. Mnogo sam naučio. Možda je u tom trenutku izašao na videlo moj „amaterski“ deo. Ali imao sam velike igrače uz sebe. Nikada pre nisam igrao u Ligi 1. A ovde je to bio vrh Lige 1. Uvek si frustriran jer želiš da igraš, ali sam naučio toliko mnogo stvari, samo u pogledu vizije igre, tehnički… U Lansu sam naučio da je fudbal veoma težak. I što se više penješ, to je teže.
Žulijen Le Kardinal
I do Bresta, dakle. Kada tamo potpišeš, to je snažan simbol za tebe, kao Bretanca, zar ne?
Da. To je praktično kao kod kuće. Čak i za moju suprugu, pomislio sam da će biti bolje. U međuvremenu, dobili smo sina, tako da je za njega sjajno da raste okružen porodicom. Trebao mi je vreme za igru, i rekao sam: „Hajde, idemo.“
Žulijen Le Kardinal
Došao si da tražiš vreme za igru, ali zapravo nemaš ga uopšte. Dve minute u prvih dvanaest utakmica.
Da, ne baš puno ni tokom same sezone. Ali nisam mogao ništa da kažem! Ekipa je bila u odličnom ritmu. Klub nikada nije imao sezonu kao tu. Pobeđivali su. Strpljivo sam čekao svoju priliku. S druge strane, pomagao sam onima koji su igrali vikendom.
Žulijen Le Kardinal
Između Lensa i Bresta, sa ovako malo vremena za igru, da li si nekada posumnjao u svoje sposobnosti?
Ne, znao sam i znam da imam nivo. Kada su me stavljali da igram, odigrao sam dobre utakmice. Da sam bio prosečan i da nije išlo baš najbolje, mogao bih reći: „Ah da, možda je ovo previše za mene”.
Žulijen Le Kardinal
Postoji i problematika tvoje pozicije: jer u Brestu konačno igraš kao centralni bek.
Da, vratio sam se na svoju pravu poziciju posle dve godine. Mislili su da je moja pozicija desnog beka. Ali sam tu naučio mnogo stvari.
Žulijen Le Kardinal
Ti si zapravo bretonski Benjamin Pavar.
(Smeje se.) Ne baš toliko, ali pomalo!
Žulijen Le Kardinal
I tako, doživljavaš Ligu šampiona drugu godinu zaredom…
Ove godine sam je više iskusio, jer nisam igrao za Lens. Ali kad pomislim na Ligu šampiona, setim se Juninja kako daje golove iz slobodnih udaraca na TF1. Bilo je besplatno, i bilo je bolje. Sećam se kako sam u kuhinji sa ocem gledao utakmice Lion protiv Barselone, Lion protiv Real Madrida. To je bio krajnji san.
Žulijen Le Kardinal
Danas, kako se osećaš u ovom profesionalnom svetu?
Nisam promenio svoj stav, svoju ličnost. Znam šta sam žrtvovao da bih bio ovde. U Brestu imamo sjajnu ekipu, dobro sam se uklopio.
Žulijen Le Kardinal
Dakle, koja je pouka priče o Žulienu Le Kardinalu?
(Osmekhne se.) Pouka je da nikada ne treba odustati i da je okruženje veoma važno u životu fudbalera. I da čak i kada dostigneš svoj cilj, sve može da se sruši.
Žulijen Le Kardinal
Šta misliš o pici s ananasom, prihvataš li je?
Oh ne, ne, ne. To zaista ne prihvatam. Mislim da je nismo čak ni pravili u Del Arte… A to je italijanski restoran. To stvarno znači da bi trebalo prestati sa picom s ananasom.
Žulijen Le Kardinal
VIDEO Jedinstvo sa Uba izgubilo od Železničara 6:0.
