Otkriveno ogromno nalazište zlata, vredno 80 milijardi dolara: Kina jača dominaciju u svetskoj proizvodnji

Geološke vlasti provincije Hunan identifikovale su nalazište zlata procenjeno na gotovo 1.000 tona. S obzirom na to da cena zlata trenutno iznosi 168.752 dolara po kilogramu, teorijska vrednost nalazišta prelazi 168 milijardi dolara, što je više nego dvostruko u odnosu na prvobitne procene napravljene krajem 2024. godine.

Poređenja radi, južnoafrički rudnik South Deep do sada je važio za svetski referentni primer sa oko 900 tona procenjenih rezervi. Kinesko nalazište sada menja hijerarhiju najvećih svetskih rezervi zlata.

Prva istražna bušenja pokazala su posebno visoke koncentracije, što ukazuje na mogućnost da je potencijal nalazišta još veći kako istraživanja budu napredovala u većim dubinama.

Izuzetno visok sadržaj zlata

Do sada je identifikovano četrdeset zlatonosnih žila na dubini do dva kilometra ispod površine, što predstavlja oko 300 tona potvrđenih rezervi. Geološki modeli sugerišu da bi se nalazište moglo prostirati i do tri kilometra dubine.

Sadržaj zlata u rudi dostiže čak 138 grama po toni, što je nivo koji se retko viđa. U rudarskoj industriji nalazište se smatra visokokvalitetnim već od 8 grama po toni. Većina aktivnih rudnika eksploatiše rude sa sadržajem između 1 i 5 grama po toni.

Tako visoka koncentracija značajno menja ekonomsku računicu eksploatacije. Troškovi vađenja zlata po unci mogli bi biti znatno niži, što povećava potencijalnu profitabilnost projekta.

Prema rečima Čen Rulina, istraživača iz lokalnog geološkog biroa, u nekoliko uzoraka iz bušotina zlato je bilo vidljivo golim okom, što je redak pokazatelj bogatstva mineralnih resursa.

Strateška prednost za Peking

Kina je početkom 2024. godine već raspolagala sa više od 2.000 tona zvaničnih rezervi zlata i učestvuje sa oko 10 odsto u svetskoj proizvodnji. Novo otkriće dodatno jača njenu poziciju u odnosu na velike proizvođače poput Australije i Rusije.

Industrijski kapaciteti regiona omogućavaju relativno brzo pokretanje eksploatacije. Na srednji rok, ova nova rezerva mogla bi dodatno povećati kineski uticaj na globalno tržište zlata, kako u industrijskom tako i u monetarnom smislu.

Teorija takozvanog „vrhunca zlata“, koja je predviđala postepeno iscrpljivanje velikih nalazišta, ovim otkrićem dovodi se u pitanje. Dodatna bušenja već ukazuju na mogućnost da se nalazište prostire i izvan prvobitno mapirane zone.

Cena zlata dodatno povećava finansijski značaj

Sa cenom zlata od 168.752 dolara po kilogramu, svaka dodatna tona predstavlja ogroman finansijski potencijal. Strateška vrednost nalazišta sada prevazilazi čisto industrijske aspekte i uklapa se u širi kontekst promena u globalnom monetarnom sistemu.

Tržišta su na ovu vest reagovala novim rastom cena. Analitičari ponovo procenjuju projekcije globalnih rezervi zlata i buduće tokove ponude.

Fizičko zlato kao strategija očuvanja imovine

Stalni rast cene zlata podseća na njegovu centralnu ulogu u strategijama diverzifikacije imovine. Države povećavaju svoje rezerve, dok se pojedinci sve više okreću opipljivim oblicima ulaganja.

Zlatne poluge, investicione zlatne kovanice i fizičko srebro sve se češće koriste kao način zaštite imovine i smanjenja zavisnosti od bankarskog sistema. Izloženost ovim ulaganjima može varirati u zavisnosti od profila rizika – konzervativnije strategije fokusiraju se na zlato, dok dinamičnije uključuju veći udeo srebra.

(Bdor.fr)