Najsmrtonosniji zemljotres u istoriji čovečanstva: Poginulo skoro milion ljudi, kineski region je postao pustoš
Najsmrtonosniji zemljotres u istoriji čovečanstva pogodio je Kinu u 16. veku, odneo je skoro milion života
Katastrofa je dovela do epidemije kuge i gladi, a ukupan broj žrtava procenjuje se na preko 800.000
Blic
Na današnji dan u 16. veku dogodio se najsmrtonosniji zemljotres u istoriji čovečanstva. Pogodio je Kinu i odneo skoro milion života. Procenjuje se da je zemljotres imao jačinu veću od 8,0 stepeni Rihterove skale.
Foto: Tanjug/AP
Zemljotres se dogodio u kineskom regionu Šensi, a poznat je i kao zemljotres u Šenženu. U vreme prirodne katastrofe, Kinom je vladala dinastija Ming.
U jednom danu poginulo 100.000 ljudi
Ming je vladao Kinom dve stotine godina, a ovaj period je zapravo obeležen bezbednosnim i kulturnim procvatom. Zemljotres je, naravno, zaustavio taj bum u regionu.
Prema dostupnim izvorima, u zemljotresu je istog dana poginulo oko 100.000 ljudi. Uglavnom su to bili oni koji su živeli u veštačkim pećinama na lesnom području koje je podložno eroziji. Uglavnom su bili živi zakopani.
Posle prvobitnog šoka, preživeli su migrirali u okolna sela, koja su nagomilali. Takva situacija dovela je do epidemije kuge i izbijanja gladi.
Ukupan broj žrtava procenjuje se na preko 800.000.
Pustoš nakon zemljotresa
U godinama nakon zemljotresa, region je bio izolovan i napušten. Obnova posle zemljotresa u kontekstu 16. veka nije postojala, ali su preživeli postepeno gradili i obnavljali naselja tokom nekoliko generacija.
Dinastija Ming bila je suočena sa mnogim kritikama nakon zemljotresa, ali propast dinastije će se desiti tek sredinom 17. veka kada Peking osvoji nova dinastija Ćing.
U vreme kada je Kinu pogodio ovaj zemljotres, Portugalci su osnovali svoje prvo trgovačko naselje u Makau. Time je započeo novi period trgovine između Dalekog istoka i Evrope, a do 19. veka trgovinske veze će se pretvoriti u imperijalističke politike, kada počinje vek evropske eksploatacije Kine.
(Indeks)
