- Blic
Preporučuju oprez pri kupovini unapred isečenog voća i povrća, jer je često nepoznato u kakvim je higijenskim uslovima ono pripremljeno
Dinja, kada je unapred isečena, smatra se posebno rizičnom zbog mogućnosti kontaminacije sa površine na jestivi deo
Kada u prodavnici stavljamo hranu u korpu, uglavnom pretpostavljamo da su proizvodi na policama bezbedni za konzumaciju. Ipak, postoje namirnice prema kojima stručnjaci za bezbednost hrane imaju znatno oprezniji odnos.
Ljudi koji rade u prehrambenoj industriji i nadziru lanac snabdevanja hranom imaju važnu ulogu u obezbeđivanju zdravstvene ispravnosti namirnica. Njihov posao je da vode računa o tome da se hrana proizvodi, priprema, distribuira i skladišti u uslovima koji bi trebalo da smanje rizik za potrošače.
U Ujedinjenom Kraljevstvu hrana koja se prodaje, nabavlja, distribuira i skladišti mora da bude u skladu sa regulatornim pravilima Agencije za standarde hrane, odnosno Food Standards Agency, čija je glavna svrha zaštita javnog zdravlja.
Ali šta kada sami stručnjaci određene proizvode radije ne kupuju?
Nepasterizovano mleko prvo je na listi
Dr Bryan Quoc Le, prehrambeni hemičar i konsultant iz američke savezne države Vašington, otkrio je koje namirnice lično izbegava u supermarketima. Njegov kriterijum je jednostavan: smatra da kod pojedinih proizvoda mogući zdravstveni rizici nadmašuju njihove potencijalne koristi.
Na vrhu njegove liste nalazi se nepasterizovano mleko, odnosno sirovo mleko. Pasterizovano mleko prolazi kroz toplotnu obradu kojom se uništavaju patogeni mikroorganizmi i produžava rok trajanja. Kod sirovog mleka takva obrada se ne sprovodi, pa ono ostaje u neprerađenom obliku.
Upravo zbog toga potrošač može biti izložen potencijalno opasnim bakterijama, među kojima su salmonela, bakterija E. coli, listerija i brucela.
– Mnogo je ljudi koji tvrde da sirovo mleko ima razne zdravstvene prednosti, ali jednostavno ne vredi rizikovati jer u tom mleku i dalje ima mnogo patogenih organizama, posebno ako dolazi direktno iz pogona za preradu – objasnio je dr Bryan Quoc Le.
Drugim rečima, činjenica da određeni proizvod nije prošao pasterizaciju za njega je dovoljan razlog da ga ne stavi u svoju korpu.
Poseban oprez sa unapred isečenim voćem i povrćem
Dr Le ima još jedno vrlo jasno pravilo kada kupuje hranu u supermarketima. Izbegava unapred isečeno voće i povrće, a naročito je oprezan sa proizvodima koji su sečeni u manjim prodavnicama ili prodavnicama praktične robe.
– Ako planirate da jedete unapred isečeno voće i povrće bez dodatne obrade, suočavate se sa istim nivoom mikrobiološkog rizika kao i kada konzumirate klice – upozorio je stručnjak.
Problem pritom nije nužno u samom voću ili povrću, već u tome što potrošač često ne može da zna u kakvim je higijenskim uslovima proizvod sečen.
– Ne znam šta je osoba iza pulta radila dok je sekla proizvod i kakve higijenske prakse primenjuje. Pakovana hrana po zakonu mora da prođe kroz stroge postupke, ali hrana koja se seče na licu mesta ne mora nužno – dodao je dr Le.
Dinja je među namirnicama prema kojima je posebno oprezan
Od unapred isečenog voća stručnjak posebno izdvaja dinju. Zbog mogućnosti kontaminacije, unapred isečenu dinju smatra neprikladnom za konzumaciju.
Dodatni problem predstavlja činjenica da takvi proizvodi nakon sečenja više nisu zaštićeni celom korom. Svaki postupak sečenja otvara mogućnost da mikroorganizmi sa površine, opreme ili ruku dospeju na jestivi deo proizvoda.
Stručnjaci za bezbednost hrane zato potrošačima preporučuju temeljno pranje voća i povrća, kao i njihovo pravilno skladištenje. Takve mere mogu pomoći da se “smanji rizik od bolesti izazvanih hranom”.
Klice izgledaju zdravo, ali mogu da kriju bakterije
Na listi namirnica koje zahtevaju dodatni oprez nalaze se i sirove klice. Među njima su, na primer, klice rotkvice, lucerke, odnosno alfalfe, i deteline.
Klice su nutritivno vredne i često se smatraju zdravim dodatkom ishrani, ali istovremeno mogu da sadrže patogene mikroorganizme, uključujući E. coli i salmonelu.
Profesorka Kali Kniel, mikrobiološkinja sa Univerziteta Delaver, objašnjava da je ključni problem povezan sa samim procesom klijanja.
– Da bi klice proklijale, seme ne može adekvatno da se dezinfikuje tako da se uništi sva moguća salmonela, na primer – istakla je profesorka Kniel.
To znači da postupak koji je potreban za proizvodnju klica istovremeno može otežati potpuno uklanjanje potencijalno opasnih mikroorganizama.
Ipak, profesorka Kniel naglašava da ne treba sve proizvođače klica stavljati u isti kontekst. Postoje proizvođači koji veliku pažnju posvećuju upravo higijeni i sanitarnim postupcima.
– Ali pritom treba imati na umu da postoje uzgajivači klica koji veoma dobro obavljaju svoj posao i pridaju veliku pažnju čišćenju i sanitarnoj kontroli – napomenula je.
Šta stručnjaci zapravo poručuju potrošačima?
Primeri koje navode dr Bryan Quoc Le i profesorka Kali Kniel ne znače da su sve navedene namirnice automatski opasne niti da će njihova konzumacija nužno dovesti do bolesti. Njihova upozorenja pre svega ukazuju na situacije u kojima način proizvodnje, obrade ili rukovanja hranom može povećati mikrobiološki rizik.
Posebno se ističe razlika između proizvoda koji prolaze strogo kontrolisane postupke obrade i hrane koja se obrađuje na prodajnom mestu, gde potrošač često nema uvid u higijenske uslove.
Zbog toga stručnjaci naglašavaju važnost pravilnog rukovanja hranom, higijene, pranja i odgovarajućeg skladištenja. Iako se neke namirnice smatraju zdravima, način na koji su proizvedene i pripremljene može biti jednako važan kao i njihov nutritivni sastav.
Na kraju, upravo je to razlog zbog kojeg stručnjaci za bezbednost hrane prilikom kupovine pojedinih proizvoda primenjuju dodatni oprez: kod određenih namirnica potencijalni mikrobiološki rizik jednostavno može biti veći nego što je potrošačima na prvi pogled očigledno.
(24 sata.hr)
. (Foto: Snežana Krstić / Ringier)
