Ko je Marvan Barguti i zašto je predmet pregovora Izraela i Hamasa

Ko je on i zašto je njegovo oslobađanje značajno i kontroverzno?

Marvan Barguti je političku aktivnost počeo kada je imao 15 godina u Fatahu, koji je tada vodio pokojni palestinski vođa Jaser Arafat, mobilišući podršku za palestinski cilj i rešenje dve države.

Istakao se kao vođa Druge intifade, izraelsko-palestinskog sukoba koji je počeo u septembru 2000. godine, i u izraelskim zatvorima je više od dve decenije.

Barguti je uhapšen u izraelskoj operaciji „Odbrambeni štit” 2002. godine, kada ga je Izrael optužio za osnivanje Brigada mučenika Al Akse, što je Barguti negirao.

Brigade mučenika Al Akse izvele su seriju smrtonosnih napada u kojima su poginuli izraelski vojnici, naseljenici i civili.

Zbog uloge u ovim napadima, Barguti je 2004. godine osuđen na pet doživotnih i kaznu od 40 godina zatvora.

Tokom suđenja, palestinski vođa je odbio da prizna nadležnost izraelskog suda i odbacio je optužbe protiv njega.

Njegova supruga Fadva, palestinska advokatkinja, rekla je prošle godine za BBC da njen muž „nije optužen zato što je počinio ova dela sopstvenim rukama, već zato što je bio vođa”, iako je dodala da je Barguti tokom ispitivanja negirao optužbu za „osnivanje Brigada mučenika Al Akse”.

Zbog ovakve kazne je Barguti postao poznat.

Mnogi Palestinci ga smatraju njihovim Nelsonom Mandelom i najizglednijim naslednikom Mahmuda Abasa na mestu predsednika Palestinske narodne samouprave.

Ali to zavisi od toga da li će biti pušten iz zatvora u Izraelu.

• Primirje u Gazi će zaustaviti ubijanje, ali neće okončati sukob
• Pojas Gaze u mapama: Kako je 15 meseci rata drastično promenilo život na ovoj teritoriji
• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o dugogodišnjem sukobu

Moguća deportacija

Neki izraelski mediji ukazuju da bi Izrael mogao da oslobodi Bargutija, pod uslovom da bude „deportovan van palestinskih teritorija”.

Anis Al Kasem, stručnjak za međunarodno pravo, rekao je za BBC arapski servis da ako Barguti bude izmešten sa palestinskih teritorija, onda ga teoretski ništa ne sprečava da preuzme predsedavanje palestinskoj vladi u inostranstvu.

Vlade u egzilu su postojale kroz istoriju, posebno tokom Drugog svetskog rata, a to nije zabranjeno palestinskim Ustavom ni zakonima to ne sprečavaju.

Al Kasem kaže da bi Izrael mogao da deportuje Bargutija jer uživa veliku popularnost u narodu, posebno među pristalicama pokreta Fataha.

Palestinski centar za istraživanje politike i javnog mnjenja koji delimično finansira Evropska unija, objavio je 13. decembra 2023. godine istraživanje javnog mnjenja koje je pokazalo da bi stanovništvo podžalo izbor Marvana Bargutija za palestinskog predsednika.

Prema anketi, da su u to vreme održani novi predsednički izbori, a kandidati bili Barguti iz Fataha, predsednik Palestinske narodne samouprave Mahmud Abas i vođa Hamasa Ismail Hanije (pre njegovog ubistva u Teheranu, prestonici Irana, u julu 2024. godine), „Barguti bi dobio 47 odsto glasova, Hanije 43 odsto, a Abas sedam odsto”.

Očekivalo se da će se Barguti kandidovati na predsedničkim izborima u julu 2021. godine, koje je na kraju otkazao Abas jer, kako je naveo, Izrael nije dozvolio stanovnicima Istočnog Jerusalima da glasaju.

• Koje je sve vođe Hamasa ubio Izrael
• Kako je Izrael pronašao i ubio vođu Hamasa Jahju Sinvara
• Ismail Hanije: Poslednji dani političkog vođe palestinskog Hamasa u Iranu

‘Kompromisni kandidat’

Barguti je rekao da se zalaže za mir sa Izraelom i dvodržavno rešenje koje predviđa Državu Palestinu i Državu Izrael, zasnovano na granicama pre 1967. godine.

Napisao je tekst za američki dnevnik Vašington post (The Washington Post) 2002. godine u kom je rekao: „Dok se ja i pokret Fatah kom pripadam snažno protivimo napadima i gađanju civila u Izraelu, našeg budućeg suseda, zadržavam pravo da se zaštitim, oduprem izraelskoj okupacija moje zemlje i borim za moju slobodu”.

Dodao je: „Još uvek tražim mirnu koegzistenciju dve ravnopravne i nezavisne države Izraela i Palestine, na osnovu potpunog povlačenja sa palestinskih teritorija okupiranih 1967. godine.

„Iskreno, umorni smo od toga da se mi uvek okrivljujemo zbog nepopustljivosti Izraela, a sve što tražimo je primena međunarodnog prava.”

Barguti, koga je Izrael stavio iza rešetaka 2002. godine, možda je „kompromisni izbor” da preuzme palestinsku vlast i da se pripremi za moguću državnost zemlje.

Iako mnogi Izraelci odbacuju mogućnost da on bude oslobođen jer je osuđen za pet ubistava i „ruke su mu krvave”, drugi veruju da bi njegovo puštanje moglo da dovede do postizanja konsenzusa među Palestincima, jer bi ujedinilo suparničke frakcije i pružilo najbolju šansu za postizanje mira.

U januaru 2004. godine, izraelski pisac Geršon Baskin napisao je za Harec (Haaretz), dnevnik na hebrejskom i engleskom, da je za prelazni period nakon rata u Gazi potreban „palestinski vođa koji je sposoban da ojača palestinsko jedinstvo i da se posveti demilitarizaciji regiona.

„Takav vođa bi mogao da bude Barguti.”

• Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku
• Netanjahu: Palestinska država ne dolazi u obzir
• Ko su izraelski religiozni ekstremisti naseljeni u Zapadnoj obali

Barguti je rođen 1958. godine u selu Kobaru, u blizini grada Ramale, u središtu Zapadne obale.

Imao je skoro devet godina kada je Izrael okupirao Zapadnu obalu i Istočni Jerusalim u ratu 1967. godine.

Kada je imao 15 godina postao je aktivan u pokretu Fatahu pokojnog Jasera Arafata.

Izrael ga je 1978. godine uhapsio i u zatvoru držao više od četiri godine pod optužbom da je član naoružane palestinske grupe.

Barguti je završio srednje školu i hebrejski je naučio u zatvoru, a nakon što je pušten 1983. godine, počeo je da studira na Univerzitetu u Birzeitu, na Zapadnoj obali.

Međutim, bilo mu je potrebno 11 godina da završi fakultet, pošto je bio politički aktivan i postao je vodeći član Fatahove „mlade garde”, koja se istakla dok su poznate vođe pokreta, među kojima su bili Arafat i Abas, bili u egzilu u Libanu i Tunisu.

A onda su 1987. godine Palestinci organizovali ustanak protiv izraelske okupacije, što je kasnije postalo poznato kao Prva intifada (na arapskom znači pobuna ili ustanak).

Barguti se istakao kao jedan od vođa na Zapadnoj obali, a kasnije je deportovan u Jordan, odakle se vratio 1994. godine, posle potpisivanja mirovnog sporazuma iz Osla.

On je snažno podržavao mirovni proces, ali je bio skeptičan u pogledu posvećenosti Izraela da poštuje sporazume koji su sadržali načelo „zemlja za mir”.

Do početka Druge intifade u septembru 2000. godine, Barguti je postao vođa Fataha na Zapadnoj obali i šef Tanzima, naoružanog krila pokreta.

Preživeo je pokušaj ubistva koji je organizovao Izrael 2001. godine, kada je automobil njegovog telohranitelja pogođen projektilom.

Barguti ima ćerku i tri sina i oženjen je advokatkinjom i političkom aktivistkinjom Fadvom.

• Kako glasi sporazum o primirju u Gazi i može li da potraje
• Primirje u Gazi: Otvorena pitanja o sporazumu
• „Gaza su samo groblja raspršena svuda“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk