Automobil se na suncu zagreje na 76 stepeni! Poznati automobilista upozorava: “Ne radite ove 3 stvari, ja koristim PEŠKIR”

Dovoljno je da napolju bude 25 stepeni, a u unutrašnjosti automobila ostavljenog na suncu za dvadesetak minuta može da dostigne 38 stepeni. Tokom velikih vrućina, ako je temperatura vazduha 36 stepeni, za deset minuta automobil ostavljen na suncu zagreva se na 45, posle 30 minuta već je na 55, a posle 60 minuta u kabini je više od 60 stepeni!

Istraživanja su u parkiranim vozilima zabeležila maksimalne temperature od 41 do 76 Celzijusa, a za vedrih letnjih dana prosek se približavao 68 stepeni. Kabina može biti i više od 20 stepeni toplija od spoljnog vazduha.

Ne zagreva se samo vazduh. Užare se sedišta, volan, tabla, stakla i obloge, pa još neko vreme isijavaju toplotu i nakon uključivanja klime.

“Taj prvi minut je pakao”

Juraj Šebalj, jedan od najiskusnijih hrvatskih automobilista, imao je priliku da upozna takve uslove od zagrebačkog asfalta do pustinjskih trka Dakarskog relija.

– Važno je rashladiti automobil pre ulaska jer je taj prvi minut pakao – kaže Šebalj.

Ne treba odmah sesti, zatvoriti vrata i očekivati da klima reši problem. Automobil je najpre korisno otvoriti i kratko provetriti; neki spuštaju prozore i otvaraju gepek.

“Obavezno držim peškir na sedištu”

Ali Šebalj na sedištu drži peškir koji mu, kako kaže, ublažava dodir sa užarenom površinom i upija prvi znoj sa leđa.

– Svako ima svoj ritual. Ja ne sedam u automobil iste sekunde. Malo ga provetrim tako što uključim klimu na najjače – objašnjava.

HAK pritom savetuje sličan redosled: najpre otvoriti vrata i prozore, potom ih zatvoriti i uključiti klimu. Unutrašnju recirkulaciju korisno je uključiti nekoliko minuta kako bi sistem hladio vazduh koji je već u kabini, a zatim ponovo pustiti dovod spoljnog vazduha. Ventilacione otvore bolje je usmeriti nagore nego direktno u lica putnika.

Problem je, kaže Šebalj, što se vazduh može rashladiti relativno brzo, ali unutrašnjost automobila i dalje greje.

– Ceo automobil iznutra je užaren na 60 ili 70 stepeni. Sve je kao radijator. Nekad treba deset ili dvadeset minuta da se temperatura izjednači i prestane toliko da isijava – upozorava Šebalj.

Merenja potvrđuju da se sedišta tokom hlađenja hlade sporije od vazduha. To se posebno oseća na kratkim relacijama: klima tek počne ozbiljnije da deluje, a vožnja je već završena. Nakon početnog hlađenja temperaturu treba podesiti umereno, a vazduh usmeriti mimo lica, ruku, nogu i zglobova.

– Ako nam klima duva direktno u zglobove, može izazvati upalne efekte, tako da preporučujem da se vazduh usmeri u prostor kabine, a ne u vozača i putnike – kaže Šebalj.

HAK upozorava da ni sa hlađenjem ne treba preterivati. Nagli izlazak iz izrazito rashlađene kabine na spoljnu temperaturu od 40 stepeni može izazvati slabost, vrtoglavicu, drhtavicu i lupanje srca.

Šebalj domaće vrućine posmatra iz perspektive čoveka koji je vozio u znatno ekstremnijim uslovima. U Dubaiju i drugim delovima Bliskog istoka, kaže, viđao je ljude koji automobil ne gase ni kada odlaze na sastanak kako bi klima nastavila da radi.

– Tamo je 50 stepeni. Kod nas se temperatura ipak samo malo igra – kaže Šebalj.

To nije preporuka da se vozilo ostavlja uključeno bez nadzora, već ilustracija koliko ekstremna vrućina menja svakodnevne navike. Kod nas vozači često očekuju da klima za nekoliko trenutaka poništi sate provedene na suncu, ali automobilu jednostavno treba vremena.

Šebalj se priseća pustinjskih trka na kojima je satima bio zakopčan u zaštitno odelo, sa rukavicama i kacigom.

– Stalno pijem vodu. To je jedini način da se rashladim. Oznojiš se, odelo se natopi i taj znoj te zapravo hladi – kaže Šebalj.

Voda nije samo pitanje udobnosti. HAK upozorava da vrućina i nedovoljna hidratacija pogoršavaju koncentraciju, reflekse i rasuđivanje. Prema podacima koje prenosi, pri temperaturi od 35 stepeni mogućnost greške u saobraćaju raste za 30 posto. Umor, vrtoglavica, glavobolja, grčevi i jaka žeđ znak su da treba stati, odmoriti se i rashladiti.

– Mi smo jedine životinje u svemiru za koje znamo da se znoje. Imamo najbolji sistem hlađenja vodom, najbolji sistem hlađenja u svemiru – otkriva Šebalj uz poziv svima da uz malo strpljenja i puno vode mogu uživati u letu.

Praktičan postupak zato nije komplikovan: otvoriti automobil i izbaciti vreo vazduh, zatvoriti prozore, uključiti jako hlađenje i kratku recirkulaciju, zatim temperaturu podesiti umereno i vazduh usmeriti mimo tela. Automobilu pritom treba dati vremena da ohladi i površine, a ne samo vazduh.

(Jutarnji list)