“I ako ste mladi, ovaj postupak može dovesti do INFARKTA ILI ŠLOGA” Plivanje za Časni krst može da ugrozi zdravlje: Kardiolog otkriva šta je važno da znate pre nego što skočite u vodu

Sutra će se širom Srbije plivati za Časni krst, u rekama i jezerima, gde je temperatura vode između dva i tri stepena. Koliko je kupanje u hladnoj vodi dobro, kao i kakav uticaj može imati na naš organizam, govorio je profesor dr Petar Seferović, kardiolog.

Dr Seferović naglašava da kupanje u vrlo hladnoj vodi (dva do četiri stepena) nije preporučljivo osim za određene grupe ljudi, poput Rusa i mladih, jakih osoba, te upozorava da neprilagođeni pojedinci time rizikuju svoje zdravlje.

– Radi se o jednostavnoj priči, a to je ko pliva u hladnoj vodi i koliko je voda hladna. Ako je dva do četiri stepena, apsolutno nije poželjno, izuzev za određene grupe ljudi. Kad kažem određene grupe, mislim na primer na Ruse, koji se uvek kupaju na taj način što otvore led i uđu unutra. Oni su navikli, oni to rade godinama. I druga stvar su mladi, jaki ljudi, koji mogu da izdrže sve. Ali medicina nije ono što mi mislimo uvek da jeste i “doktor gugl” nije uvek pouzdan. Prema tome, i godine nekad mogu da budu nešto što može da ovakve ideje, pogotovo ako ljudi nisu navikli, dovede u opasnost – kaže dr Seferović.

On ističe važnost pripreme za ulazak u ledenu vodu.

– Vežbati stalno u hladnoj vodi, priviknuti svoj organizam na hladnu vodu, sigurno da je važno. Ali postoje granice, i to takozvane fiziološke granice, u kojima svi mi moramo da se krećemo. Lekari uvek savetuju, čak i leti, da se prvo malo pokvasite, pa tek onda uđete u vodu. Suština je u vrlo jednostavnom suženju, mi to zovemo vazokonstrikcija organizma kao posledica izlaganja hladnoj vodi. Leti to, naravno, nije strašno, međutim na temperaturama o kojima mi danas govorimo, to može da bude ekstremno. Krvni sudovi se suze, srce je iznenada pod visokim pritiskom da radi jače i to može da dovede do problema – kaže dr Seferović i dodaje:

– Drugi humoralni uzrok svega ovoga je da se u tim situacijama oslobađaju vrlo korisne i vrlo štetne supstance u isto vreme. To su kateholamini, oni koji vam pomognu da preživite kad vam se nešto desi, kad se posečete, kad polomite nogu i tako dalje. Oni ubrzavaju srčani rad, omogućavaju srcu da jače radi, aktiviraju hormone kao što su kortizol i svi hormoni takozvane odbrane da bi organizam preživeo. Kod zdravih, jakih ljudi to nije problem. Međutim, vi nikad ne znate ni ko je zdrav – ističe kardiolog.

Prilikom ulaska u vodu zimi, poput ovog kada plivate za Časni krst, preporučuje se postupno kvašenje tela kako bi se izbegao šok za organizam, jer su krvni sudovi manje fleksibilni nego leti, objašnjava dr Seferović.

– Nagli pad temperature, poput polivanja ledenom vodom, može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme poput srčanih napada ili šloga, posebno kod osoba sa prethodnim aterosklerotskim promenama. Iako kupanje u ledenoj vodi može biti deo kulturološkog ili geografskog nasleđa, važno je da se ljudi ponašaju u skladu sa svojim osećanjima i navikama. Sportisti često koriste ledene kupke za oporavak, ali je važno napomenuti da deca koja ih imitiraju treba postepeno da se privikavaju na hladnu vodu. Sve u svemu, prilagođavanje različitim temperaturama treba obaviti pažljivo – kaže dr Seferović.

Tuširanje hladnom vodom može imati pozitivan uticaj na zdravlje ako se telo postepeno prilagođava niskim temperaturama, smanjujući rizik od šoka za organizam i problema sa srcem ili mozgom. Iako je to deo kulturoloških praksi u nekim sredinama i koristi se u sportu za oporavak, važno je ponašati se u skladu sa sopstvenim osećanjima i navikama, zaključuje dr Seferović za “Prva” TV.