SADA JE POTPUNO JASNO – STIŽE UDAR? Tramp nije pristao na ključni uslov, zna se i kada će napasti Iran: “Biće kao Putin”

“Imali smo vrlo dobre razgovore o Iranu. Iran izgleda kao da silno želi da postigne dogovor, ali moramo da vidimo kakav je to dogovor”, ove Trampove reči u petak uveče na letu iz Vašingtona za Floridu, kako ih prenosi Axios, prva su reakcija američke administracije posle pregovora sa Iranom održanih u Omanu istog dana.

Ćutanje američkih pregovarača i Trampova rečenica “moramo da vidimo kakav je to dogovor” sugerišu da u Vašingtonu i nisu preterano zadovoljni dešavanjima u Omanu u petak.

Barak Ravid, novinar Axiosa sa veoma dobrim izvorima, piše da su se Stiv Vitkof, glavni američki pregovarač, i Abas Arakči, iranski ministar spoljnih poslova, susreli i razgovarali licem u lice nakon najmanje dva kruga posrednih razgovora: dođu Iranci, kažu Omancima šta žele, odu, pa dođu Amerikanci, čuju šta su rekli Iranci, kažu svoje i odu.

Šta je Vitkof shvatio

Ako je Ravid u pravu, a najčešće jeste, Vitkof je mogao da dobije precizniji uvid u iranske stavove koji su dobro poznati, ali veština pregovaranja je u tome da se sa lica i iz očiju druge strane pročita koliko su deklarisani stavovi podložni promenama.

The Wall Street Journal ocenjuje da Iran samo nastoji da razvlači pregovore jer su, kako prenose iranski državni mediji, Arakči Amerikancima rekao da Teheran neće pristati na prekid obogaćivanja uranijuma niti na njegovo premeštanje van zemlje. Reč je o odbijanju ključnog američkog zahteva.

– Svaki dijalog zahteva uzdržavanje od pretnji i pritisaka. Teheran razgovara isključivo o svom nuklearnom pitanju. O drugim pitanjima ne raspravljamo sa SAD – rekao je ministar, koji je i pre pregovora najavio da razgovor o balističkom programu ne dolazi u obzir.

Cipher Brief, agencija koja se bavi diplomatskim i obaveštajnim temama, piše da je Arakči prvi krug pregovora nazvao “dobrim početkom”, što u diplomatskom jeziku znači da niko nije napustio prostoriju besno lupajući vratima. Iranski ministar smatra da je važno prevazići “manjak poverenja”, nakon čega bi, po njegovom mišljenju, mogli da se definišu “okviri novih pregovora”.

Teheran pokazao odgovornost

Diplomata koji je tražio da ostane anoniman rekao je Rojtersu da je Teheran pokazao otvorenost za razgovore o “nivou i čistoći” uranijuma ili o alternativnim aranžmanima, uključujući i potencijalni regionalni konzorcijum.

Zauzvrat, Iran je izneo nekoliko zahteva, poput “efikasnog i trenutnog ublažavanja sankcija, uključujući u sektorima bankarstva i nafte, kao i uklanjanja američkih vojnih kapaciteta dalje od Irana”.

Vitkof nije razumeo suštinu?

Moguća je taktika produžavanja pregovora, po ruskom modelu u vezi sa Ukrajinom, kako bi se Tramp doveo u situaciju da mu napad na Iran ne odgovara jer se približava leto i početak kampanje za izbore na polovini mandata, a njegova biračka baza i neopredeljeni birači uglavnom se protive vojnim intervencijama, naročito na Bliskom istoku.

Teheranu odgovara Trampova izjava u avionu da se “ne žuri” sa vojnom opcijom, jer smatra da je Iran spreman da učini mnogo više nego pre godinu dana kako bi postigao sporazum. Ta izjava je u koliziji sa informacijama američkih medija i mogla bi biti posledica Vitkofovog nerazumevanja suštine pregovora.

Dobra vest iz pregovora ostaje najava njihovog nastavka, što ipak nije ublažilo zabrinutost tržišta: barel nafte tipa Brent ponovo je iznad 68 dolara. Fondovi za ograničavanje rizika (hedž fondovi) u petak su potvrdili da očekuju da će cena nafte ostati na najvišem nivou od prošlog aprila, jer pretnja vojnog sukoba SAD i Irana nije nestala. Najveća američka banka, Džej-Pi Morgan Čejs, u geopolitičkoj analizi objavljenoj u petak navodi:

– Uprkos nedavnim diplomatskim pregovorima, vidimo visoku verovatnoću američke vojne akcije protiv Irana u narednim nedeljama.

Čak 60 odsto izgleda za napad

I zatim:

– Istraživanje Džej-Pi Morgana procenjuje da su pretnje Vašingtona Iranu podigle cenu nafte za šest dolara, a tržišta predviđanja daju gotovo 60 odsto šanse da će SAD napasti Iran do marta.

Ako se ta procena obistini, mogli bismo se ponovo suočiti sa ratom koji počinje nakon Zimskih olimpijskih igara: Putin je 2022. godine čekao da se ZOI u Kini završe kako bi napao Ukrajinu.

Analitičari banke ne veruju da je Iran spreman na ustupke jer bi to režim u očima domaće javnosti pokazalo slabim, što je sada presudno, ali i u regionalnim okvirima.

Takav razvoj događaja dovodi Trampa u situaciju da mora da reaguje, jer bi globalna javnost ponovo mogla da zaključi da je reč o TACO (Trump Always Chickens Out – Tramp se uvek povuče).

(Axios, WSJ)