После кратког предаха, Србија поново улази у топлотни талас. Иако се приближава крај августа и обданица је све краћа, ваздушне масе су све топлије. Према упозорењу Републичког хидрометеоролошког завода, температуре ће широм земље бити између 35 и 40 степени, док у централним и јужним крајевима локално могу достићи 42 степена.
Метеоролог Слободан Совиљ каже за РТС да календар више није довољан показатељ када ће се завршити летње врућине.
Како истиче, топлотни таласи последњих година почињу раније и завршавају се касније, па су тропски и врели дани све чешћи и током почетка јесени.
Врео афрички ваздух стиже преко Средоземља
Нови талас врућине долази са севера Африке, али до Балкана стиже преко централног Средоземља – јужне Италије, Јадранског и Јонског мора.
Због тога ће, како каже, распоред највиших температура бити другачији него током претходног топлотног таласа. “Док су тада највише вредности бележене у Војводини и западној Србији, овога пута највећи интензитет очекује се у долинама Јужне, Западне и Велике Мораве. Тамо ће локално температура достићи и 42 степена”, објашњава Совиљ.
Истовремено, наглашава Совиљ, западније од Балкана ситуација ће бити потпуно другачија.
Фронтални системи пружаће се од источне Шпаније, преко југоисточне Француске и северне Италије, области Алпа, Аустрије и Чешке. У тим областима очекују се чести пљускови, грмљавине, грмљавинске непогоде и локално велике количине падавина, наводи метеоролог.
То практично значи да ће се грмљавинска активност задржати западније, док ће над Балканом и Србијом доминирати врели афрички ваздух.
Зашто су циклони овог лета “заобишли“ део Европе
Оваква расподела метео-прилика повезана је и са кретањем атмосферских система. Совиљ објашњава да су климатске промене допринеле томе да се уобичајене путање атлантских циклона све чешће померају.
Према његовим речима, током овог лета активност атлантских циклона била је измештена, што је довело до дуготрајних сушних периода у деловима Европе. Проблем није само у вишим температурама, већ и у томе што се мењају уобичајени обрасци кретања ваздушних маса и циклона.
“Климатске промене не доводе само до повећања температуре или до повећања екстремних краткотрајних кишних епизода или продужавања сушних периода између тих кишних епизода, него оне ремете уобичајену путању премештања циклона“, објашњава Совиљ.
Због тога су све чешће и атипичне синоптичке ситуације – дуги периоди врућине и суше, али и нагли продори веома хладног ваздуха или екстремне падавине.
Као пример, Совиљ је подсетио на ситуацију од септембра прошле године, када је било изузетно топло, а већ почетком октобра уследио је снажан хладан продор и рекордне снежне падавине у југозападној, јужној и југоисточној Србији. На Копаонику је тада измерено 59 центиметара снега.
Постепени раст водостаја
Истиче да се такве последице оваквих временских образаца већ су видљиве на водостајима али и с друге стране, очекује и побољшање хидролошке ситуације.
У горњем сливу Дунава очекују се падавине, па би водостај у Мађарској у наредних пет до шест дана могао да порасте између 40 и 60 центиметара, каже Совиљ.
Додатне падавине очекују се у Аустрији, Чешкој и јужној Немачкој, што би у наредних 10 до 15 дана требало да се види и на водостају Дунава у Србији.
Код Бездана је водостај тренутно испод минус 160 центиметара, веома близу историјског минимума од минус 169 центиметара, забележеног 4. августа ове године.
Низак водостај већ је направио проблеме у производњи електричне енергије у Ђердапу, али и у системима за хлађење нуклеарних реактора у Мађарској и Румунији. Совиљ упозорава да овакве ситуације не би требало посматрати као изоловане изузетке.
Климатске прогнозе указују да ће лета у будућности све чешће бити обележена продуженим периодима великих врућина, истовремено праћених дефицитом падавина, упозорава Совиљ.
Двадесет три узастопна тропска дана
Колико су се променили летњи услови показују и подаци о температурама. Некада су током лета у просеку бележена свега два или три дана са температуром изнад 35 степени.
Од 26. јула до 17. августа забележена су 23 узастопна тропска дана. Средња максимална температура током тог периода износила је чак 35,1 степен.
У Београду је тиме постављен нови рекорд у дужини топлотног таласа, док су 2024. године поједине метеоролошке станице бележиле још дуже низове тропских дана. Ћуприја је тада имала низ од 6. јула до 8. септембра, док су Нови Сад, Сомбор и Велико Градиште бележили низове од 40 до 50 тропских дана, подсећа Слободан Совиљ.
Совиљ наводи да су стручњаци Института за метеорологију утврдили да лето попут 2024. године није могуће објаснити без утицаја климатских промена.
Шта нам доноси “Ел Нињо”
На глобалне временске прилике утичу и велики климатски феномени, међу којима је “Ел Нињо”. Совиљ га описује као својеврсног “диригента“ временских прилика на планети.
Према његовим речима, сада се улази у најизраженију фазу “Ел Ниња”, период у којем се генерално обарају глобални температурни рекорди и повећава број топлотних таласа и сушних периода у појединим деловима света.
То, међутим, не значи да ће свако наредно лето бити екстремно топло. Могуће је и лето са више непогода, попут 2023. године, које је такође било топлије од просека. Ипак, дугорочни ризик од већег броја тропских и врелих дана је све израженији, каже Совиљ.
Кратак предах, па температуре поново изнад 30
Први осетнији предах од врућине стиже после уторка, али неће дуго трајати.
Совиљ истиче да ће продор свежијег ваздуха обориће температуре на два до три дана, испод 30 степени.
“После тога, крајем августа и почетком септембра, не очекује се повратак овако екстремних врућина, али ће температуре поново бити нешто изнад 30 степени”, закључује Совиљ.
