Грађани Србије још данас могу да поднесу пријаве за упис бесправних објеката по основу Закона о посебним условима за евидентирање и упис права својине на непокретностима (Свој на своме). Према последњим подацима Републичког геодетског завода до сада је стигло око 2,3 милиона пријава грађана.
Рок за подношење пријава је био 5. фебруар, али је због великог интересовања грађана и наглог повећања броја корисника у систему продужен за још три дана односно до 8. фебруара у поноћ.
“Закон грађанима доноси правну сигурност, правну видљивост и оно што увек волимо да кажемо – да коначно буду своји на своме. Међутим, и држава од тога има користи јер добија један уређени систем, једну прецизну евиденцију шта је све изграђено на територији Републике и ко су власници тих објеката. Привреда такође има користи, јер закон доприноси једној бољој пословној клими и уређеном тржишту некретнина”, рекла је раније министарка Александра Софронијевић.
Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима (Свој на своме) ступио је на снагу крајем октобра, а њиме се омогућава да власници бесправних објеката озаконе своју имовину уз накнаду од 100 до 1.000 евра. Трошкови накнаде зависили су од површине објекта и места где се непокретност налази, а плаћања су ослобођени примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи и породице са троје и више деце.
Пријава нелегалних објеката по основу закона “Свој на своме” почеле су 8. децембра путем дигиталне платформе коју је успоставила Агенција за просторно планирање и урбанизам. Грађани су имали прилику да поднесу пријаву у 547 пошта широм Србије, као и на још 150 локација.
Закон предвиђа да објекти буду евидентирани, а потом и уписани у катастар непокретности чиме ће грађани моћи слободно да располажу својом имовином – кроз купопродају, наслеђивање, хипотеку, легално прикључење на комуналну и другу инфраструктуру.
Нулта толеранција на нову бесправну градњу
Такође, законом се предвиђа и нулта толеранција на нову бесправну градњу, јер по његовом ступању на снагу сви објекти који се граде без издате грађевинске дозволе односно без решења о одобрењу за извођење радова, биће уписани као власништво државе.
За породичне куће и станове, висина накнаде зависила је од величине места, односно броја становника, па је у Београду накнада износила од 100 до 1.000 евра, у местима са више од 100.000 становника накнада се кретала од 100 до 500 евра, а у местима која имају од 50.000 до 100.000 становника накнада је вредела од 100 до 300 евра. У местима са мање од 50.000 становника, накнада је била фиксна и износила је 100 евра.
За магацине, економске и помоћне објекте, као и производне погоне, накнада се одређивала на основу површине објекта: За објекте мање од 500 метара квадратних била је бесплатна, за објекте веће од 500 квадрата накнада је износила 10 евра за сваки наредни квадратни метар преко 500 квадрата.
Шта је потребно од докуметације
Од документације, грађани су морали да приложе важећу личну карту односно пасош, основ стицања у виду уговара, оставинског решења или пресуде, број катастарске парцеле који се може пронаћи на сајту “Геосрбија”, податке о објекту (врста објекта, површина, спратност) и изјаву под кривичном и материјалном одговорношћу да су дати подаци тачни.
Агенција за просторно планирање и урбанизам упоређује податке из пријаве и јавних евиденција. Уколико је исход провере позитиван, агенција издаје потврду и доставља је РГЗ-у који врши приоритетни упис права својине, без обзира на претходне поступке. Уколико је исход провере негативан, агенција без одлагања, електронским путем, обавештава подносиоца пријаве и надлежног грађевинског инспектора. За објекте који су изграђени на туђем приватном земљишту, без правног основа – агенција ће позвати подносиоца да уреди односе са власником земљишта.
Објекти изграђени на површинама које су планиране и приведене јавној намени, као и у заштићеним подручјима, биће уклоњени или ће постати власништво државе.
Привремени објекти (нпр. мобилне куће, контејнери, балон хале) биће евидентирани, без уписа права својине. Уколико је инвеститор познат, он уместо власника стана подноси пријаву за евидентирање зграде и сноси трошкове накнаде. Ако је инвеститор непознат, сваки станар, управник, професионални управник или друго лице које има правни интерес, може поднети пријаву за евидентирање зграде, а након тога, власник стана подноси пријаву за свој стан и плаћа накнаду.
Накнада за упис права својине за комерцијалне и друге објекте плаћа се у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта. Накнада се не плаћа унапред, већ је након обавештења Агенција доставља путем имејла, телефона или на адресу из пријаве подносиоца. Сви износи се плаћају у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан обрачуна.
